Ne dajite mesta đavolu!
Ne dajite mesta đavolu!
„Sunce da ne zađe nad vašim gnevom, i ne dajite mesta đavolu“ (EFESCIMA 4:26, 27, dr Čarnić).
1. Kako opisuje Petar đavola, ali koje zasiguranje daje apostol u vezi naše zaštite?
JEDNA opaka divlja zver vreba iz zasede, imajući u sebi nezasitnu želju da proguta hrišćane. Petar opominje: „Budite trezveni, bdijte. Vaš protivnik, đavo, ide okolo kao lav koji riče tražeći koga da proždere. Njemu se usprotivite, čvrsti u veri... A Bog svake blagodati... on će vas posle vašeg kratkog stradanja usavršiti, učvrstiti, osnažiti, utemeljiti“ (1. Petrova 5:8—10, dr Čarnić).
2. a) Koje okolnosti nas čine prihvatljivim za sotonske napade? b) Zašto ne može onaj ko postane žrtva otpada za to da krivi nekoga drugog? v) Koja Judina slabost je otvorila đavolu put da ga navede na izdaju Isusa?
2 Možemo biti sigurni da đavo i njegovi pomagači, kako demoni tako i ljudi nastoje iskoristiti svaku nagrizajuću sumnju kao i naše ozbiljne lične slabosti i svaku našu nemarnost da ostanemo jaki u veri. Ali, Jehovina Reč nam garantuje da nas đavo neće progutati ako zauzmemo odlučan stav protiv njega (Jakov 4:7). Na primer, niko ne postaje žrtva otpada zato jer to jednostavno nije moglo da se izbegne. Niko nije unapred određen da napusti veru. U tome igraju ulogu poticaji srca. Jovan je na primer rekao za neke: „Od nas su izašli, ali nisu bili naše vrste“ (1. Jovanova 2:19, NS). Ali, to se dogodilo ili zato jer su izabrali da otpadnu, ili zato što su već došli u Jehovinu organizaciju sa krivim poticajem. Juda Iskariotski je imao dobro srce kad je bio pozvan da postane jedan od 12 Isusovih apostola, ali je đavo iskoristio Judinu sklonost ka pohlepi. Još pre noći u kojoj je Isus bio izdat „već je đavo ubacio misao u srce Jude Simonova, Iskariotskog, da ga izda“ (Jovan 13:2, dr Čarnić).
3. Koji činioci mogu uticati na nekoga da postane žrtva otpada?
3 Neko se okreće zlu jer dopušta da njegovu volju i način razmišljanja oblikuju vlastita sebična razmišljanja, njegovi ciljevi i požude, zatim druženje s prijateljima po vlastitom izboru. Pavle je govorio o nekima koji su ’jedanput prosvetljeni i koji su okusili nebeski dar, pa ipak otpali’ (Jevrejima 6:4—6). Ako nismo stalno oprezni, đavo bi mogao svojom lukavom propagandom učiniti naše srce prihvatljivim za otpadničke misli. Ali, kako utvrđuje đavo u praksi da li je neko možda prikladan da postane žrtva otpada?
4. Šta bi se moglo dogoditi ako naginjemo ogorčenju, mržnji ili cepidlačenju?
4 Sotona obično pazi na to da li neko naginje ogorčenju, mržnji ili cepidlačenju. Takvi osećaji mogu da postanu toliko jaki da jedva preostaje još mesta za ljubav i zahvalnost. Možda se kod nekoga jedan nerešeni problem širi kao čir, tako da taj postaje ljut, smatrajući to opravdanjem da izostaje sa hrišćanskih sastanaka. Ako se ljuti duže vreme on daje ’mesta đavolu’ (Efescima 4:27). Onaj ko se radi toga uzbuđuje gleda više na ljudske slabosti brata, umesto da mu oprosti „sedamdeset i sedam puta“. Osim toga, okolnosti u kojima se iskušava njegova vera ne smatra prilikom da usavrši svoje hrišćanske osobine (Matej 18:22). Ako ogorčeni hrišćanin koji se nalazi u takvom duševnom stanju sretne nekoga ko će sugerisati kako Jehovina organizacija ugnjetava i ograničava, ili pak nekoga ko čak zastupa neispravno gledište obzirom na neke bitne nauke, tada bi njegovo srce moglo postati prihvatljivo za te neutemeljene tvrdnje. Koliko li je zato važno ne dozvoliti da se razvije ogorčenost i mržnja! Ne dozvoli da Sunce zađe nad tvojim razdražljivim raspoloženjem. Umesto toga, razvijaj u potpunosti ljubav u svom životu.
5. a) Kako može ponos ili mržnja zbog dobijenog ukora postati vučja jama? b) Kako nam poniznost pomaže da ostanemo jaki u veri?
5 Na koja druga stanja srca i duše gleda đavo? Tu je, na primer, ponos, oholost ili gledište da se nekome ne priznaje uloga vođe, koja mu pripada. Sve su to vučje jame kojima se koristi đavo (Rimljanima 12:3). Ako budeš možda nekada dobio savet ili čak bio ukoren radi određenog neispravnog načina postupanja ili gledišta, to bi za đavola mogao da bude idealan trenutak da te navede na pitanje da li ti uopšte pripadaš pravoj organizaciji. Zbog toga, ostani ponizan. Zadovolji se time da se ponašaš kao „manji od drugih“. Ne dozvoli da te ponos ili osećaj oholosti navede na kolebanje, nego ostani jak u veri (Luka 9:48; 1. Petrova 5:9).
6, 7. a) Koji oblik pojave nestrpljivosti zna Đavo brzo da iskoristi? b) Šta mora da radi neko kome nedostaje mudrosti?
6 Ima još nešto na šta đavo gleda, a to je nestrpljivost. Ponekad mislimo kako bi trebalo nešto izmeniti; želimo da to usledi brzo i bezuslovno. „Problem treba odmah da se reši, ili ja odlazim. Sada moram dobiti odgovor na pitanje ili neću više da sarađujem. Armagedon i novi sastav već godinama ’stoje pred vratima’. Žao mi je zbog odlaganja“. Možeš biti siguran da đavo samo čeka na to da na takvo tlo poseje seme nestrpljivosti, sumnje i odbijanja. Tu je potrebno pokazati ustrajnost i veru (Jevrejima 10:36, 39).
7 Jakov je rekao: „A dopusti da postojanost usavrši svoje delo, da biste bili potpuni i zdravi u svim odnosima i da vam ne bi ništa nedostajalo. Dakle, ako kome od vas nedostaje mudrosti, neka traži od Boga, jer on daje svima velikodušno i bez prigovora, i daće mu je. Ali, neka moli neprekidno sa verom, ne sumnjajući ništa, jer ko sumnja sličan je morskom talasu, kog vetar goni i tera naokolo. Stvarno takav čovek neka ne misli da će bilo šta primiti od Jehove; jer je neodlučan i nepostojan na svim svojim putevima“ (Jakov 1:4—8, NS). Ne dozvoli da te đavo učini kandidatom za otpad, zato jer sumnjaš u Božja obećanja! Budi strpljiv, budi zahvalan. Čekaj na Jehovu (Psalam 42:5)
8. Kako naginjanje na pobunu protiv autoriteta otvara đavolu put da pokrene nekoga na prestupanje biblijskih ograničenja?
8 Koja još druga sredstva koristi đavo da bi nas odvukao? Zar nije on oduvek pokušavao izazvati pobunu i navesti Jehovine sluge da postanu kritizerski raspoloženi prema onima koji preuzimaju vođstvo među njima? „Starešine to jednostavno ne razumeju. Oni previše kritikuju, previše traže“, mogli bi neki da kažu. Drugi idu još dalje, tvrdeći kako Vodeće telo Jehovinih svedoka ili ostala odgovorna braća zadiru u slobodu savesti ili u „pravo“ pojedinaca da tumače Bibliju. Ali, seti se Josifovih poniznih reči: „Zar tumačenje ne spada Bogu?“ (1. Mojsijeva 40:8, ŠA). Zar nije Isus prorekao da će u poslednjim danima jednoj organizaciji pomazanika, naime „vernom i razboritom robu“ biti povereno da brine za duhovnu hranu u pravo vreme? (Matej 24:45—47). Čuvaj se osoba koje traže steći priznanje za svoja vlastita, drugačija mišljenja. Takođe se čuvaj osoba koje žele da ukinu sva ograničenja ili obećavaju slobodu, tvrdeći da su Jehovini svedoci robovi! Petar je rekao za krive učitelje sledeće: „Obećavaju im slobodu, a sami robuju propasti, jer pobijeđeni robuje pobjedniku“ (2. Petrova 2:1, 19, ST).
9. Kakvo je obično stanovište osoba koje kritikuju one koji preuzimaju vođstvo?
9 Iz kog razloga takvi obično kritikuju Zajednicu ili braću koja imaju vođstvo? Zar nije često slučaj da se osećaju pogođeni određenom primenom nekog biblijskog teksta? Umesto da se oni upravljaju prema zdravoj nauci i vođstvu, oni žele da se organizacija promeni. Pokažimo to sa nekoliko primera:
10. Kako može ustrajnost u ekstremnim navikama oblačenja dovesti do toga da se ’da mesta đavolu’?
10 Neki brat ustraje možda u svom neobičnom načinu odevanja. Starešine mogu na temelju toga da steknu utisak da on nije dobar primer, pa mu ne daju određene prednosti, na primer poučavanje s podijuma. On se ljuti, tvrdeći kako mu drugi pokušavaju oteti njegovu hrišćansku slobodu. Ali, šta stoji iza takvog razmišljanja? Zar nije to obično ponos, duh koji teži za nezavisnošću ili pak dečji prkos? Iako je to naizgled beznačajna stvar, onaj ko tako razmišlja u opasnosti je da ’da mesta đavolu’. Naprotiv, ljubav i poniznost navešće nas da se oblačimo i ukrašavamo na skroman i prihvatljiv način. Moramo želeti da činimo sve u interesu podupiranja dobre vesti, a ne da se dopadamo sami sebi (Rimljanima 15:1, 2; 1. Korinćanima 10:23, 24).
11. Šta bi moglo da stoji iza sumnje u Jehovinu zapovest uzdržavati se od krvi?
11 Uzmimo jedan drugi primer. Povremeno se može čuti kako neko sumnja da se biblijska zapovest ne jesti krv, zaista odnosi i na transfuziju. Ali, šta je temelj takvom razmišljanju? Zar to nije strah — strah da se ne izgubi svoj vlastiti sadašnji život ili život nekog člana porodice? Zar je nestala nada u vaskrsenje? Verni hrišćani ne prave kompromis obzirom na Božji zakon, niti pokušavaju da ga razvodne. Ne uzeti u sebe krv u svrhu hranjenja tela, isto je važno kao odustati od bluda i idolopoklonstva, jer se sve to spominje u jednoj te istoj nadahnutoj naredbi apostola i starijih muževa Jerusalima (Dela apostolska 15:19, 20, 28, 29).
12. Zašto ne smemo da dozvolimo da nas nedostojna lojalnost navede na omalovažavanje biblijskog zahteva da izbegavamo druženje sa isključenima?
12 Neki koji imaju kritičarsko gledište tvrde da je Jehovina organizacija prestroga, jer zabranjuje druženje sa isključenima (2. Jovanova 10, 11). Ali, zašto ti kritičari osećaju tako? Da li su to u njihovom slučaju tesne porodične veze ili pak daju prednost neumesnoj lojalnosti prema prijatelju ispred lojalnosti prema Jehovi i njegovim merilima i zahtevima? Mislimo takođe na to da gajenje zajedničkog druženja sa isključenim, čak u slučaju da je reč o rođaku, može dovesti do toga da prestupnik pomisli kako njegov način postupanja i nije tako ozbiljna stvar, što bi mu samo štetilo. Naprotiv, ako mu se uskrati takvo druženje, može se u njemu pojaviti zahtev za onim što je izgubio, kao i želja da to opet povrati natrag. Jehovin put je uvek najbolji, a nama služi kao zaštita (Priče Solomunove 3:5).
13. Koje stanovište moramo imati prema javnom propovedanju od kuće do kuće?
13 atim ima nekih koji netačno tvrde da propovedanje od kuće do kuće nije biblijski utemeljeno. Ali, zar to nije zato jer oni već osećaju nesklonost prema tom važnom delu, tražeći pokriće da više ne učestvuju u njemu? Ljubav prema Bogu i bližnjem treba da nas navede da shvatimo važnost tog životospasavajućeg dela. I u tom slučaju je potrebna ustrajnost. Apostol Pavle je govorio o tome da je i on sam ustrajao u ’davanju temeljitog svedočanstva Jevrejima i Grcima’, poučavajući ih javno i od kuće do kuće (Dela apostolska 20:18—21, NS). Zar ne treba i mi, umesto da se žalimo, lojalno da sledimo njegov odličan primer? Seti se hiljada onih koji se sakupljaju u „jedno stado“, zato jer Jehovin blagoslov počiva na službi od kuće do kuće (Jovan 10:16). Ne zaboravi ni na odlično školovanje i na jačanje vere, što sve doživljavamo hodeći od vrata do vrata, da bismo dostigli ljude sa dobrom vešću (Uporedi Dela apostolska 5:42; 1. Timotiju 4:16).
14. Kako da reagujemo kada kritičari optužuju Jehovine svedoke da su lažni proroci?
14 I na kraju da spomenemo šta je Zajednica u prošlosti objavila u vezi sa hronologijom. Neki protivnici tvrde da su Jehovini svedoci lažni proroci. Oni kažu kako su bili utvrđeni datumi, ali se nije ništa dogodilo. Opet pitamo, koji je motiv tih kritičara? Promiču li oni budnost na strani Božjeg naroda, ili pak pokušavaju da opravdaju svoje upadanje u pospanu nedelotvornost? (1. Solunjanima 5:4—9). Još važnije je pitanje: Šta ćeš ti da učiniš kada čuješ takvo kritikovanje? Ako neko sumnja da mi živimo u „poslednjim danima“ sadašnjeg sastava, ili možda gaji predstavu kako je Bog toliko milosrdan da sigurno neće prouzrokovati smrt tolikih miliona ljudi u „velikoj nevolji“, tada je već učinio svoje srce prijemčivim za takvu kritiku (2. Timotiju 3:1; Matej 24:21).
15. Šta dokazuje da Jehovini svedoci umesto da su lažni proroci, veruju u Božju Reč i u njena pouzdana obećanja?
15 Da, Jehovin narod je morao s vremena na vreme ispraviti svoja očekivanja. Zbog naše revnosti nadali smo se novom sastavu ranije nego što je to bilo predviđeno Jehovinim vremenskim planom. Ali, mi pokazujemo veru u Božju Reč i u njegova pouzdana obećanja objavljujući drugima njegovu vest. Osim toga, mi nismo postali krivi proroci zato što smo morali ispraviti svoje razumevanje. Niti se zbog toga nešto promenilo u činjenici da živimo u „poslednjim danima“ i da ćemo uskoro doživeti „veliku nevolju“ koja će otvoriti put u zemaljski raj. Koliko je ludo zastupati gledište da očekivanja koja zahtevaju određenu ispravku, dovode u pitanje celu istinu! Postoje jasni dokazi da se Jehova služi samo jednom organizacijom u kojoj preuzima vođstvo „verni i razboriti rob“ i da će se i dalje služiti njom. Mi osećamo kao Petar, koji je rekao: „Gospode, kome ćemo otići? Ti imaš reči večnoga života“ (Jovan 6:68, NS).
16, 17. a) Kako primena Isusovih reči iz Mateja 7:15—20 pomaže prepoznati Organizaciju koju Jehova blagosilja? b) Koji su na primer neki od dobrih plodova koje u svom životu donose prave Jehovine sluge?
16 Samo u duhovnom raju — među Jehovinim svedocima — možemo naći samopožrtvovanu ljubav po kojoj će, prema Isusovim rečima — biti poznati njegovi pravi učenici (Jovan 13:34, 35). Krivi proroci ou svojim lošim plodovima pokazali ko su. A dobro drveće se, kako je naznačio Isus, poznaje po svojim izvrsnim plodovima (Matej 7:15—20). Kakve li odlične plodove nalazimo u duhovnom raju! Skoro u svakoj zemlji u toku je začuđujuće množenje. Preko 3 000 000 srećnih podanika Božjeg Carstva na celoj Zemlji, živi su dokaz da Jehova ima jedan narod na Zemlji.
17 Budući da su Jehovini svedoci poučeni od Boga, oni u svom životu zaista donose hrišćanske plodove (Isaija 54:13). Samo Jehovine sluge su se u potpunosti odvojile od vavilonskog praznoverja. Samo se njihova organizacija u potpunosti drži onoga što govori Biblija o polnom nemoralu, abortusu, pijanstvu, krađi, idolopoklonstvu, rasnim predrasudama i ostalim svetskim težnjama i postupcima. Jedino oni slušaju zapovest da se propoveda dobra vest o Jehovinom Carstvu (Matej 24:14). Božja vlastita Reč ukazuje nedvosmisleno na Jehovine svedoke kao na organizovan narod kog on blagosilja.
18. Kako da se ponašaju Jehovine sluge kada se suoče sa naukama otpadnika?
18 Da, svi mi koji se verno i lojalno držimo hrišćanskog puta uvereni smo da je Jehovina istina i pre i sada lepa i zadovoljavajuća — sada još više nego u vreme kad smo je prvi put čuli. Budi zato u svom srcu čvrsto odlučan da nikada ne dođeš u vezu s otrovom, koji bi ti pokušali ponuditi otpadnici. Drži se Jehovine mudre, a ipak izričite zapovesti da u potpunosti izbegavaš one koji te žele prevariti i navesti da kreneš putem smrti. Ako ljubimo našeg Boga Jehovu svim srcem, svom dušom i svim svojim umom, a bližnjega kao samoga sebe, neće ostati prazno mesto u koje bi mogle prodreti otpadničke misli (Matej 22: 37—39). Mi nećemo ’dati mesta đavolu’ niti ćemo hteti da se ogledamo bilo gde na drugom mestu. Nećemo dozvoliti da se zabludnom naukom ’brzo uzdrmamo u svojim razumnim mislima’ (2. Solunjanima 2:1, 2, ST).
19. Što moramo činiti da bi zasigurali nagradu večnog života?
19 Cenimo uvek svoju prednost da se nalazimo u Jehovinom duhovnom raju, gde se radujemo tolikim duhovnim blagoslovima. Mi znamo ko se verno drži Reči večnoga života. Ostanimo zato u tesnoj zajednici s njima, svesni da su oni naša prava, lojalna braća i sestre u veri. Neka bismo i dalje osećali istu radost i zadovoljstvo kao u vreme dok smo upoznavali istinu, imajući pouzdanje da ćemo postići veliku nagradu, večni život u Jehovinom novom sastavu stvari. Pavle je odgovarajuće rekao: „Neka vas niko ne liši nagrade“ (Kološanima 2:18, NS).
Možeš li da odgovoriš?
◻ Zašto može da se kaže da niko nije unapred određen da napusti veru?
◻ Kako se u srcu može dati mesta đavolu kroz mržnju, ponos i nestrpljivost?
◻ Šta obično stoji iza kritikovanja saveta dobijenog od onih koji preuzimaju vođstvo?
◻ Koji odlični plodovi koje donose Jehovini svedoci, dokazuju da su oni jedina organizacija kojom se Bog služi?
[Pitanja za razmatranje]
[Slika na 28. strani]
Marljive i srećne Jehovine sluge ne daju ’mesta đavolu’ ili otpadničkim mislima