‘Ne dajte se brzo pokolebati u svojoj razboritosti’
‘Ne dajte se brzo pokolebati u svojoj razboritosti’
„A vas, braćo, molio... ne dajte se brzo pokolebati u razboritosti niti uplašiti, ni duhom, ni rečju, ni tobože našom poslanicom“(2. SOLUNJANIMA 2:1, 2).
1. Koja se lepa sećanja bude u nama pri pomisli na vreme kad smo upoznali istinu?
PRI pomisli na vreme kada smo upoznavali istinu iz Božje Reči u nama se kao hrišćanima uvek bude lepa sećanja. Bila je tako lepa, razumna i zadovoljavajuća. Kako li smo bili ispunjeni zahvalnošću kada smo čuli za Jehovu i njegova uzvišena svojstva, uključujući njegovu veliku ljubav i milosrđe! Bili smo radosni kad smo došli u društvo suvernika koji su pokazivali pravu hrišćansku ljubav i živeli prema biblijskim temeljnim načelima.
2. Koje izglede imamo kao Jehovine sluge i u kakvoj duhovnoj situaciji se nalazimo?
2 Kako smo bili zahvalni kad smo saznali da će Jehova uskoro odstraniti bol, patnje, pa čak i smrt (Otkrivenje 21:3, 4). Kakve li nade; večni život u savršenom zdravlju i punoj sreći na rajskoj zemlji! Bilo je skoro prelepo, da bi bilo istinito. Ali, to je istina. To podupire Božja reč. Kako oduševljavajuće! Nedvosmisleno smo se osećali kao učenici kojima se pojavio Isus nakon svog vaskrsenja. Govorili su jedan drugome: „Zar nije srce gorelo u nama dok nam je putem govorio i tumačio Pisma?“ (Luka 24:32). Da, otkako smo upoznali istinu i predali se Jehovi, mi se nalazimo u duhovnom raju. Kakvog li blagoslova!
3. Kako đavo i ostali protivnici pokušavaju da nam otmu blagodati duhovnog raja?
3 Ali, biti u Jehovinom duhovnom raju nije nešto samo to sebi razumljivo. Mi smo dobrovoljno ušli u taj raj; možemo izaći iz njega (ili biti iz njega izbačeni) ako postanemo neverni ili počnemo namerno da prestupamo Jehovine pravedne zakone. To se naravno neće dogoditi ako se čvrsto držimo ’ljubavi koju smo u početku imali’, ceneći i dalje sve Jehovine pripreme, koje nas duhovno jačaju (Otkrivenje 2:4). Ipak, đavo i ostali protivnici pravog obožavanja spretni su u varanju. Mi ne smemo nikada zaboraviti da su oni u svako vreme spremni, ako bi to bilo moguće, da slome našu čistoću. Njihova propaganda je usmerena na to da nas oslabe u veri, da ohlade našu ljubav prema Bogu, da poseju sumnju u naše misli — da pobude u nama privid kako duhovni raj u stvari nije nikakav raj.
4. Šta se može dogoditi ako dozvolimo da nam oslabi vera i da u nama uzraste ozbiljna sumnja?
4 Posluživši se jednom uzrečicom mogli bismo reći da može doći dotle da od drveća ne vidimo više šumu, naime duhovni raj, zato jer iz prevelike blizine posmatramo nesavršena ljudska drveta koja se sada nalaze u njemu. Može doći do gubljenja oduševljenja koje smo posedovali upoznavajući istinu, do gubitka veličanstvene nade koju smo postigli, kao i ljubavi koju smo razvili prema Bogu i našoj duhovnoj braći i revnosti koju smo pokazivali u Jehovinoj službi. Ako ne preduzmemo drastične korake protiv tog duhovnog propadanja, Božji ljubazni zahtevi će nam se učiniti teretom, korisna hrana koju nam posreduje „verni i razboriti rob“ mogla bi se nekome učiniti vredna prezira, a bratstvo ljubaznih Jehovinih slugu zajednicom neprijatelja. Takav čovek nalazi jedino protivprirodno zadovoljstvo u tome da se okrene i počne tući svoje drugove klevetama i poluistinama (Matej 24:45—51).
5. Kako možemo nečiji gubitak uporediti s onim što su izgubili Adam i Eva time što su bili isterani iz edenskog raja?
5 Da, tako bismo mogli izgubiti ne samo blagoslove koje uživamo u sadašnjem duhovnom raju, nego što je još ozbiljnije i nadu u večni život u doslovnom raju. Mogli bismo pretrpeti gubitak iz istog razloga iz kog su Adam i Eva izgubili edenski raj. Oni su posedovali sve što im je bilo potrebno za potpunu sreću i večni život. Ali, odjednom je nezavisnost — jedna druga vrsta učenja — postala za njih važnija od poslušnosti prema Jehovi i blagoslova Edenskog vrta. Doduše, Adam nije bio prevaren, međutim, dozvolio je da bude naveden na greh pritisnut spoljnim okolnostima, uključujući i jak uticaj njegove žene. Radi toga su bili isterani iz raja, provodeći ostatak svog života u borbi za bedni opstanak. Oboje su izgubili izgled na večni život, ostavivši svojim potomcima u nasleđe greh i smrt (1. Mojsijeva 3:1—7, 14—19, 24; 1. Timotiju 2:14; Rimljanima 5:12). Kako su skupo platili nazovi nezavisnost!
6. a) Koju zabrinutost je zbog nekih u skupštini Korinta izrazio Pavle? b) Kako se ista zabrinutost odrazila u onome što je pisano skupštini u Solunu?
6 Apostol Pavle je sledećim rečima izrazio svoju zabrinutost: „Ali se bojim da se slučajno ne bi, kao što je zmija zavela Evu svojim lukavstvom, vaše misli pokvarile te se udaljile od Kristu dužne iskrenosti i čistoće“ (2. Korinćanima 11:3, ST). Pavle je smatrao za potrebno da piše zbog nekih zabludnih nauka koje su kružile u njegovo vreme. U svom drugom pismu skupštini Soluna pisao je: „A vas, braćo, molio... ne dajte se brzo pokolebati u razboritosti niti uplašiti, ni duhom, ni rečju, ni tobože našom poslanicom“ — kao da je dan Gospodnji (Jehovin, NS). Da vas niko ne prevari ni na koji način“ (2. Solunjanima 2:1—3, dr Čarnić).
Ne upuštaj se s otpadnicima
7. a) Koja pitanja se postavljaju u slučaju da dobijemo poštom literaturu otpadnika? b) Zašto preterano samopouzdanje ugrožava zaštitu od uticaja otpadnika?
7 Šta ćeš učiniti kada se suočiš s naukama otpadnika, s lukavim razmišljanjima koja bi mogla ožigosati neistinitom veru koju imaš kao Jehovin svedok? Šta ćeš na primer učiniti ako dobiješ pismo ili literaturu, i već prilikom otvaranja te pošte shvatiš da potiče od nekog otpadnika? Hoće li te radoznalost navesti da je pročitaš, samo da bi video šta on ima da kaže? Možda misliš: „Meni to ne može da šteti; previše sam jak u istini. A kad imamo istinu ne trebamo se ničega plašiti. Istina će se odupreti iskušenju“. Neki koji su tako mislili hranili su svoje misli razmišljanjima otpadnika, postavši žrtvama sumnji i pitanja (Uporedi Jakov 1:5—8). Dakle, seti se upozorenja iz 1. Korinćanima 10:12: „Jer koji misli da stoji, neka se čuva da ne padne“.
8. Kakva pomoć je potrebna nekima koji sumnjaju?
8 Neki od tih su se ponovo oporavili zahvaljujući ljubaznoj pomoći brižne braće, nakon što su neko vreme prolazili kroz duševne muke i uzbuđenja. A te patnje su mogle da se izbegnu. U Pričama Solomunovim 11:9 ST, čitamo: „Bezbožnik ustima ubija svoga bližnjega, a pravednici se izbavljaju znanjem“. Juda je rekao svojoj sabraći: „Nastavite da pokazujete milost nekima koji sumnjaju; spašavajte ih, grabeći ih iz vatre“ (Juda 22, 23, NS). Pavle je savetovao nadglednika Timotija da poučava „protivnike s blagošću, ne bi li im Bog dao obraćenje da potpuno upoznaju istinu, da se otrijezne i umaknu iz mreže đavola, koji ih žive drži u ropstvu“ (2. Timotiju 2:25, 26, ST).
9. Šta je tragičan kraj onih koji su napustili pravo obožavanje?
9 Tragično je da su se neki vratili nazad u potpunu tamu, čak zabludnim naukama hrišćanstva. Apostol Petar je pisao o tragičnom kraju nekih koji su hodili u istini, ali su se zatim okrenuli. Rekao je: „Jer ako se oni koji su poznanjem Gospoda i Spasitelja Isusa Hrista pobegli od svetske opoganjenosti, pa se opet u njih zapliću i podležu im, onda im je ovo poslednje postalo gore od prvoga“. Petar ih je uporedio sa psom koji se vraća na ovoju bljuvotinu i s okupanom svinjom, koja se vraća da se valja u kaljuži (2. Petrova 2:20—22, dr Čarnić).
10. a) Šta kaže Jehova o slušanju mišljenja otpadnika? b) Čemu nalikuje čitanje literature otpadnika?
10 Ako nam neko kaže: „Ne čitaj to!“ ili „Nemoj to slušati!“ mogli bismo pokušati da prečujemo njegov savet. Ipak, seti se da je Jehova taj koji nam kroz svoju Reč govori šta moramo da radimo. A šta on kaže za otpadnike? „Izbegavajte ih“ (Rimljanima 16:17, 18), ’Ne družite se više s njima’ (1. Korinćanima 5:11) i ’ne primajte (ih) u kuću i ne pozdravljajte (ih)’ (2. Jovanova 9, 10, NS). To su izrazite reči, jasna uputstva. Ako bismo iz radoznalosti čitali pisma otpadnika, zar ne bi to bilo isto kao da pozivamo tog neprijatelja pravog obožavanja direktno u naš dom, da sedi sa nama i priča nam o svojim otpadničkim idejama?
11, 12. a) Koje poređenje nam pomaže da razumemo da ne možemo da čitamo literaturu otpadnika, a da nam ne škodi? b) Kako to možemo uporediti sa Jehovinom brigom za njegov narod?
11 Predočimo tu stvar na sledeći način: Pretpostavimo da tvoj sin, mladić, dobije poštom neke pornografske časopise. Šta bi ti učinio? Ako on iz radoznalosti možda naginje da ih pročita, da li bi ti rekao: „Da, samo ti to čitaj. To ti neće štetiti. Mi smo te već odmalena učili da je nemoral nešto loše. Osim toga, potrebno je da znaš šta se događa u svetu, da bi shvatio da je on zaista loš“? Da li bi tako argumentovao? Apsolutno ne! Naprotiv, sa sigurnošću ćeš ukazati na opasnost povezanu sa čitanjem pornografske literature i zahtevati da je uništi. Zašto? Zato jer, bez obzira koliko neko bio čvrst u istini, njegovo srce i misli bi mogle da budu uvučene u to, ako svoje misli počne da hrani izopačenim načinom razmišljanja, sadržanom u takvim časopisima. Neispravna požuda koja vreba iz dubine srca može konačno da izazove izopačeni polni zahtev. A šta će biti posledica toga? Jakov kaže da kriva požuda, pošto začne, rađa greh, a greh vodi u smrt (Jakov 1:15). Dakle, zašto izazvati tu lančanu reakciju?
12 Dakle, ako mi tako odlučno štitimo svoju decu od uticaja pornografije, zar ne treba očekivati da nas naš nebeski ljubazni otac zaštiti na sličan način od duhovnog nemorala, u šta ubrajamo i otpadništvo? On je rekao: Držite se daleko od njih!
13. Šta možemo učiniti ako nam u službi propovedanja budu postavljena izazivačka pitanja, koja se temelje na izjavama ili literaturi otpadnika?
13 A kako postupiti u slučaju ako prilikom propovedanja dobre vesti naiđemo na pitanja ili prigovore nalik onima od protivnika? Ako dotični nije iskren i traži prepiranje, obično je najbolje krenuti do drugih vrata. Međutim, šta možemo da učinimo ako nas neko iskreno upita u vezi određenih tvrdnji otpadnika? Kao prvo, upitajmo dotičnog šta je stvarni razlog njegove uznemirenosti. Možda se radi samo o jednoj ili dve tačke. Tada se koncentrišimo na njih i dajmo odgovor na temelju Biblije, publikacija Zajednice i u skladu s našim tačnim razumevanjem o toj temi. Ne treba da mislimo kako moramo čitati traktate i knjige pune kleveta i poluistina, kako bismo mogli pobiti lažne tvrdnje i nauke protivnika.
Uzdaj se u Jehovu
14. Kako se naš nebeski otac ljubazno brine za nas i zašto se možemo u potpunosti uzdati u njega?
14 Dok učvršćujemo svoju veru i dok raste naša revnost u službi za Carstvo, možemo se sa sigurnošću uzdati u Jehovu, jer znamo da nam on kao naš ljubazni nebeski otac želi najbolje. Bog nas poučava i opominje. On to radi kroz svoju Reč i uz pomoć jasnog vođstva posredovanog kroz njegovu vidljivu organizaciju. Ako zamolimo ljubazne roditelje za hleb i ribu, oni nam neće dati kamen ili zmiju. Isto tako neće nas ni Bog prevariti (Matej 7:7—11). Pa ipak, Bog nas neće u potpunosti zaštititi od iskušenja, čak ni od zabludnih laži i đavolske propagande. On kaže sam za sebe: „Ja Jahve, Bog tvoj, tvojem dobru te učim, vodim te putem kojim ti je ići“ (Isaija 48:17, ST). Da, Jehova ’nas uči dobru’. On nam govori da se moramo držati daleko od otpadnika i njihovih nauka, što nam služi za zaštitu. To znači za nas život.
15. Na šta je upozorio apostol Pavle obzirom na neke koji će odvući učenike?
15 Apostol Pavle je opomenuo hrišćanske starešine: „Između vas samih dići će se neki koji će naučavati krivu nauku, odvlačeći učenike za sobom“ (Dela apostolska 20:30, NS). „Kriva nauka“ može čak istinito da zvuči ako duže vreme slušamo lukava razmišljanja i navodne dokaze otpadnika. Što je Eva duže posmatrala zabranjeni plod i slušala naopake dokaze đavola, to je postajala sve sigurnija da je on u pravu. Pavle upozorava: „Pazite da vas ko ne odvede svojom prevarnom filozofijom i ispraznom prevarom, koje se oslanjaju na običaje ljudske i na elementarne stvari sveta, a ne na Hrista“ (Kološanima 2:8, NS). I kao što je apostol ukazao, otpadnici zavode „slatkim i laskavim rečima srca bezazlenih“ (Rimljanima 16:17, 18, NS; uporedi 2. Korinćanima 11:13—15). Ipak, okolnost da su neki dozvolili da budu odvučeni tom vrstom propagande ne znači da ih mi moramo slediti. Zato je potrebno da stalno budemo oprezni.
16. Uvažavanje kojih biblijskih opomena nam može pomoći da se odupremo sotoninom nastojanju da prevari ljude i odvuče ih od pravog obožavanja?
16 Od vremena Edena đavolska taktika se nije promenila. On postavlja teško pronicljiva pitanja, apelujući na sebične interese. Petar je pisao: „I među vama će biti lažnih učitelja... Upravo oni će neprimetno uneti razorne sekte... I iz lakomstva će vas iskorišćavati lažnim rečima“ (2. Petrova 2:1—3, NS). Čak i nešto lažno može izgledati pravo ili zvučati istinito. U 2. Timotiju 2:14—19, NS, Pavle ističe potrebu da se uz pomoć Jehovine reči ispravljaju stvari, ali on opominje takođe da je potrebno izbegavati otpadnike, čije ’prazne reči vređaju što je sveto’, jer kako on kaže „njihova reč se širi kao gangrena“ (NS).
17, 18. a) Kako možemo nauke otpadnika uporediti sa gangrenom? b) Na šta opominje apostol Petar u vezi s onima koji pokušavaju da nas odvuku od pravog obožavanja? v) Na koja pitanja ćemo odgovoriti u sledećem članku?
17 Kako odgovarajuće poređenje! Otpadničke misli šire se kao gangrena, prouzrokujući duhovnu smrt. Budući da su članovi skupštine kao jedno telo, postoji opasnost da se i drugi zaraze. Ako otpadnika koji širi svoje nauke nije moguće duhovno ozdraviti ljubaznom, ali u isto vreme odlučnom primenom balsama iz Božje Reči, može doći do toga da amputacija (isključenje) tog člana postane jedina mogućnost da se zaštite ostali članovi tela (Uporedi Titu 1:10, 11). Ne dozvoli da se zaraziš smrtonosnom gangrenom duhovne prirode! Sačuvaj dobro duhovno zdravlje tako da izbegavaš zarazu prouzrokovanu načinom na koji razmišljaju otpadnici. Uvaži razuman savet iz 2. Petrove 3:17, 18: „Prema tome, ljubljeni, jer ovo unaprijed znate, čuvajte se da ne biste zavedeni zabludom zločinaca (onih koji prkose zakonu, NS) izgubili svoj čvrsti stav! Štoviše, rastite u milosti i pravoj spoznaji našega Gospodina, Spasitelja, Isusa Krista“ (ST).
18 Ali, kako se možemo zaštititi od otpadnika? Kako možemo sačuvati svoje srce da ne postane prihvatljivo za razmišljanja otpadnika? Ova pitanja ćemo osmotriti u sledećem članku.
Sećaš li se?
◻ Kako bismo mogli izgubiti blagodati Jehovinog duhovnog raja?
◻ Zašto se pitanje literature otpadnika može uporediti sa čitanjem pornografske literature?
◻ Šta možemo da učinimo ako budemo upitani u vezi nekih tvrdnji otpadnika?
◻ Zašto se nauke otpadnika mogu uporediti sa gangrenom?
[Pitanja za razmatranje]