Obraduj Jehovino srce — čuvajući besprekornost!
Obraduj Jehovino srce — čuvajući besprekornost!
„Ako živimo, a i ako umremo Jehovi pripadamo“ (RIMLJANIMA 14:8, NS)
1, 2. a) Zašto su Jehovini svedoci odlučili da sačuvaju svoju besprekornost prema Bogu? b) Koja pitanja se postavljaju?
KAKO li samo odgovarajuće izražavaju ove reči apostola Pavla osećaje onih koji jedini u ovom 20. veku zaista čuvaju besprekornost! Kolike li radosti kada budemo smeli doživeti kako se pred našim očima ruši sadašnji zao sastav stvari! Ali, možda ćemo pre toga morati da umremo u Božjoj službi. Bilo kako bilo, mi smo u svakom slučaju odlučili da ostanemo lojalni svedoci našeg Boga Jehove. Mi ćemo sačuvati besprekornost prema njemu. Zašto? Zato, jer živeli mi ili umrli u stvarnosti pripadamo Jehovi.
2 Ali, šta je to besprekornost? Koji zahtevi su vezani uz nju? Da li je Bogu važno da mi sačuvamo besprekornost?
Besprekornost i zahtevi
3. Šta znači prema Bibliji, sačuvati besprekornost?
3 Prema Reči Božjoj besprekornost znači bezgrešnost i potpunost u moralnom pogledu. Pod izrazom besprekornost podrazumevamo nepokolebljivu predanost pravednosti. U stvari, besprekornost zahteva nepokolebljivo predanje jednoj osobi, Jehovi Bogu. Da, sačuvati besprekornost znači neprestano vršiti volju suverena Jehove.
4. Ko je prvi napustio svoju besprekornost i na šta je naveo prvi ljudski par?
4 Prvi koji je napustio svoju besprekornost bilo je duhovno stvorenje, koje je zavelo prvi ljudski par na buntovno ponašanje prema Stvoritelju. Adam i Eva su imali priliku da dokažu svoju besprekornost prema Jehovi time što bi poštovali ograničenje u vezi s drvetom spoznanja. Ali, kada je veliki protivnik izvršio pritisak na njih apelujući na sebičnost, dozvolili su da budu navedeni na neposlušnost. Njihova srca se nisu pokazala besprekorna prema Jehovinim odredbama i tako nisu sačuvali čistoću prema njemu (Psalam 119:1, 80, NS).
5. Koje sporno pitanje se pojavilo nakon sotonine pobune i kako je to bilo dokazano doživljajima poštenog Jova?
5 Sotonina pobuna je prouzrokovala pojavu spornog pitanja pravovaljanosti Jehovinog suvereniteta nad svim njegovim stvorenjima, njegovog prava da traži od njih potpunu poslušnost. Time je pitanje čistoće čoveka prema volji Boga suverena postalo važan deo spornog pitanja, koje se okreće oko Jehovinog univerzalnog suvereniteta. Dokaz za to nalazimo u primeru Jova, besprekornog, poštenog i bogobojaznog Jehovinog sluge (Jov 1:1). Jov nije skrenuo s Božjeg puta. Čuvao se nemorala. Nikada nije izrekao nepravednu osudu, niti je bio škrt prema udovicama, siročadi ili prema siromašnima. Umesto da učini utočištem materijalno bogatstvo, Jov se bezuslovno uzdao u Najvišega (Jov 31:7—40). Pa ipak je đavo tvrdio da Jov služi Bogu iz sebičnih razloga. Iako je Jehova dozvolio sotoni da oduzme Jovu svo njegovo imanje, pa čak i decu, prepredenom varalici nije uspelo da slomi besprekornost tog poštenog čoveka. Čak teška bolest i prezriva kritika od strane lažnih tešitelja — sve je to bilo uzaludno, jer se Jov pokazao čuvarem besprekornosti (Jov 1:6—2:13; 27:5, 6; 31:6; 42:8, 9).
6. Šta se traži od onih koji ’pripadaju Jehovi’?
6 Dakle, ljudi imaju neprocenjivu prednost, da doprinesu slavljenju Božjeg imena. Kako? Time da sačuvaju besprekornost i tako pokažu da lojalno podupiru Jehovin univerzalni suverenitet. Dakle, šta se traži od nas koji pripadamo Jehovi? Mi treba da mu služimo potpunom predanošću, ne zaboravljajući nikada da je on Bog koji „traži isključivo predanje“ (2. Mojsijeva 20:5).
Kako možemo obradovati Jehovino srce?
7, 8. a) Kako možemo mi kao nesavršeni ljudi da sačuvamo besprekornost prema Bogu? b) Kako se Priče Solomunove 27:11 odnose i na nas, ako sačuvamo besprekornost?
7 Pošto smo svi nesavršeni, mi naravno ne možemo savršeno da odgovaramo pravednim Božjim merilima. Zato u našem slučaju čuvanje besprekornosti ne može da znači savršenost u govoru i postupcima. Šta više, pod tim podrazumevamo celo srce ili potpuno predanje srca. David je, doduše, počinio težak greh, a ipak se za njega kaže da je „hodao sa besprekornim srcem“ (1. Carevima 9:4, NS). On je prihvatio ukor, promenio svoj način postupanja dokazavši time da je njegovo srce bilo ispunjeno iskrenom ljubavlju prema Jehovi (Psalam 26:1—12). I mi možemo pokazati takvu ljubav hodeći „u nepovređenoj čistoći svoga srca“ (Psalam 78:72, NS).
8 Nama je moguće da sačuvamo besprekornost, jer čvrsto verujemo u Jehovu Boga, nepokolebljivo se uzdamo u njega, oslanjajući se na njegovu moć da nas spasi (Psalam 25:21; 41:12). Nije lako sačuvati besprekornost, jer sotona, đavo — kako Jehovin, tako i naš najveći neprijatelj — zaslepljuje misli nevernika i ’zavodi celu nastanjenu zemlju’ (Otkrivenje 12:9, NS; 2. Korinćanima 4:4). Ali, i mi možemo sačuvati besprekornost kao Jov. Uprkos našoj nesavršenosti mi možemo da obradujemo srce našeg ljubaznog Boga. U Pričama Solomunovim 27:11 NS, čitamo: „Budi mudar, sine moj i obraduj moje srce, da mogu odgovoriti onome koji mi se ruga“. Sreća je što možemo verno da služimo Jehovi i doprinesemo tome da on da jasan odgovor protivniku koji mu se ruga. Zato je Bogu zaista važno da mi sačuvamo besprekornost. Ako postupamo tako, možemo da obradujemo njegovo srce. Koliko to i nas raduje!
Dugačak niz čuvara besprekornosti
9. Ko je, na primer, pripadao velikom „oblaku svedoka“, koji su sačuvali čistoću i koje kušnje besprekornosti su pretrpeli?
9 Činjenica je da su današnji Jehovini svedoci članovi dugačkog niza čuvara besprekornosti. On doseže unazad sve do vernog Avelja, a uključivao ja osim Avelja muževe i žene, kao što su bili Enoh, Noje, Avram, Sara, Isak, Jakov, Josif, Mojsije, Rava, Gedeon, Varak, Samson, Jeftaj, David i Samuilo. Čuvari besprekornosti koji su „ugasili žestinu ognja“ bili su verovatno i Sedrah, Misah i Avdenago, koji su odbili da obožavaju kip koji je postavio vavilonski kralj Navuhodonosor, pa su zato bili bačeni u pregrejanu ognjenu peć. Ostali prethrišćanski Jehovini svedoci „doživeše ruganja i batine, a uz to okove i tamnicu; Bili su kamenjem pobijeni, prestrugani, iskušenjima podvrgnuti, pomreše od mača, potucahu se u ovčijim kožusima, u kozijim kožama, u oskudici, u nevolji, u zlopaćenju“. Sigurno smo saglasni sa Pavlovim rečima: „Kojih svet ne beše dostojan“. Kakvog li oduševljenja što smo okruženi tim velikim „oblakom svedoka“, koji su sačuvali svoju besprekornost! (Jevrejima 11:1—12:1, dr Čarnić; vidi takođe Danilo 3. glavu).
10. Kako je apostol Pavle obradovao Jehovino srce?
10 Hrabrošću i snagom posredovanom od Boga, apostol Pavle je mnogo pretrpeo — zatvor, udarce, brodolom, opasnosti, besane noći, glad, žeđ, hladnoću i golotinju — takođe je „često bio u smrtnoj pogibli“ (2. Korinćanima 11:23—27, ST). Sve to kaljenje je podnosio za volju njegove službe, čime je kao hrabri čuvar besprekornosti obradovao Jehovino srce. A to je i nama moguće.
11. Kakav primer je ostavio Isus s obzirom na besprekornost?
11 Istaknuto mesto među čuvarima besprekornosti zauzima Isus Hrist „začetnik i usavršitelj naše vere“. Kad ga je đavo iskušavao u pustinji on se čvrsto držao svoje besprekornosti, rekavši na kraju: „Odlazi sotono! Jer stoji pisano: ’Jehovu, svoga Boga, trebaš obožavati i njemu jedinome prinositi svetu službu’“. Očigledno nemoćan, videvši odlučnost koju je uz Božju pomoć pokazao Isus, đavo je odstupio od njega. To nije bio zadnji sotonin napad na Isusa Hrista, ali đavo je ostao bespomoćan kada se radilo o tome da odvrati Sina Božjeg od besprekornosti. „Zbog predstojeće radosti pretrpeo je mučenički stub“, ne odstupivši nikada od svoje besprekornosti. Neka bismo i mi uvek sledili njegov istaknuti primer, radujući Jehovino srce kao čuvari besprekornosti! (Jevrejima 12:2, 3, NS; Matej 4:1—11, NS).
12, 13. Kojim kušnjama besprekornosti su se uspešno oduprli prvi hrišćani?
12 Isus je rekao svojim učenicima: „Za volju mog imena postaćete predmet mržnje svih ljudi“ (Matej 10:22, NS). Koliko li je to odgovaralo istini u slučaju prvih hrišćana! E. G. Hardi je pisao u svojoj knjizi Hrišćani i rimska vlast: „Iz Plinijevih pisama i Trajanove naredbe uverljivo proizilazi da su hrišćani mogli biti kažnjeni već samo zbog naziva ili priznanja da pripadaju hrišćanstvu, a da uopšte nisu postojali tačni navodi i dokazi za određeni prestup“.
13 Kakve li su kušnje besprekornosti uspešno podnosili prvi hrišćani uz pomoć snage dobijene od Boga! Za njih je, na primer bilo rečeno: „Ponekad su bili mučeni i bacani u arene gladnim divljim zverima, na zabavu stanovništva.“ Uprkos tim patnjama progonstvo je prouzrokovalo, kako je pisalo, „jačanje njihove vere, kao i obraćanje mnogih ka njihovom verovanju“ Eugen A. Kaligan i Maksvel F. Litvin, Od starog sveta do novog, 1932, S. 90, 91). Isto su prolazili Jehovini svedoci 20. veka, koji su sačuvali svoju besprekornost. Đavolovi pomagači nisu mogli izaći s njima na kraj.
14, 15. Ko su „dva svedoka“ i šta su doživeli godine 1918. i 1919?
14 Seti se, na primer, šta su doživele pomazane Jehovine sluge, simbolična „dva svedoka“ godine 1918. i 1919. kada su im njihovi neprijatelji stvorili nevolje pod okriljem zakona (Otkrivenje 11:3, 7—10; Psalam 94:20). J. F. Raterford (tadašnji predsednik Udruženja Kule stražara) i sedmoro njegovih saradnika bili su nepravedno bačeni u zatvor. U to vreme su „dva svedoka“ u skladu s proročanstvom bila ubijena na radost svojih neprijatelja. Rej X. Abrams je pisao u svojoj knjizi Propovednici „Istraga celog slučaja (u vezi s Raterfordom i njegovim saradnicima) dovela je do zaključka da su od samog početka crkva i sveštenici stajali iza te mere, kako bi istrebili (istraživače Biblije) ... Kad su izdavači crkvenih novina saznali da su optuženi osuđeni na 20 godina, klicali su praktično svi radi tog događaja, bilo malo ili veliko. Ni u jednom ortodoksnom religioznom časopisu nisam naišao na jednu jedinu reč simpatija.“
15 Ipak, neko vreme nakon toga oslobođeno je i potpuno rasterećeno krivice osmoro istraživača Biblije — što je jako rasrdilo sotonu i njegove prevarene pomagače. Oživljeni Božjim duhom stadoše opet na svoje noge u ulozi objavitelja Carstva ta „dva svedoka“ male vojske pomazanika (Otkrivenje 11:11). Od tada vode Jehovini neprijatelji beznadežnu borbu protiv čuvara besprekornosti.
16. Šta je izrazio jedan mladi čuvar besprekornosti?
16 Zapazi, na primer, reči koje diraju srca, a napisao ih je svojim rođacima jedan mladić, suočen sa smrtnom presudom od strane nacionalističkih progonitelja. One glase: „Prošla je ponoć. Ja još imam vremena da promenim mišljenje. Oh! Da li bih u ovom svetu mogao ikada biti srećan nakon što bih se odrekao našeg Gospoda? Sigurno nikada! Ali sada budite uvereni da radosno i u miru napuštam ovaj svet“. Da li su to reči čoveka koji je oslabio ili je kukavički napustio svoju besprekornost? Sigurno ne!
17. Kako su hapšenja Jehovinih svedoka u Sovjetskom Savezu delovala na objavljivanje Carstva?
17 Pokušaji da se slomi besprekornost Jehovinih slugu nisu prestali. U svojoj knjizi Religije u Sovjetskom Savezu pisao je na primer Volter Kolarc o masovnim hapšenjima Jehovinih svedoka početkom 1951. godine, sledeće: „Prema proceni samih Svedoka, 7.000 osoba bilo je deportovano na Ural, u Sibir, na daleki sever (Vorkuta) i u Kazahstan.“ Zatim čitamo dalje: „To nije bio kraj Svedocima u Rusiji, nego tek početak novog poglavlja njihovog pokušaja obraćivanja. Oni su čak pokušali da šire svoju veru, dok su se zadržavali na železničkim stanicama na putu u progonstvo. Sovjetska vlada nije mogla da učini ništa bolje za širenje njihove vere, nego da ih raseje. Iz svoje seoske usamljenosti, Svedoci su odvedeni u daleki svet, pa makar to bio i strašni svet koncentracionih i radnih logora“. Tamo su Jehovini svedoci našli mnoge koji su radosno prihvatili ohrabrujuću vest o Carstvu (Uporedi Dela apostolska 11:19—21).
Pobedonosna vojska
18, 19. Kako je moguće pobediti kao čuvari besprekornosti?
18 Proganjanje Božjeg naroda traje sve do današnjeg dana. Kako je onda nama Jehovinim svedocima moguće da pobedimo kao čuvari besprekornosti? Ako slušamo Božju Reč i „upotrebom uvežbamo svoju moć razlučivanja između ispravnog i pogrešnog“. Kao lojalni Jehovini svedoci ’mi se više ne oblikujemo prema ovom sastavu stvari, nego se menjamo obnavljanjem svoga uma’. Mi izabiramo radosno da činimo ono što se dopada Jehovi, a on nam poklanja pobedu nad našim neprijateljima, bili to demoni ili ljudi (Jevrejima 5:12—14, NS; Rimljanima 12:1, 2. NS).
19 Mi koji pripadamo Jehovi možemo biti upoređeni sa pobedonosnom vojskom. Naravno, mi vodimo duhovnu borbu i „jaki smo u Gospodinu i njegovoj silnoj moći“. Obukli smo se u potpunu duhovnu bojnu opremu Božju, a njegov nas duh podupire. Zato smo u stanju „da se suprotstavimo Đavolskim napadima“ (Efescima 6:10—20, ST; 2. Korinćanima 10:3, 4). Da, zato ćemo i u budućnosti pobeđivati kao čuvari besprekornosti.
20. Koju pomoć i koju garanciju imamo ako radimo na sačuvanju naše besprekornosti?
20 Mi smo sigurno neobična vojna sila. Među nama su čak „žene koje objavljuju dobru vest... velika vojska“ (Psalam 68:11, NS). Suočeni smo, doduše, sa strašnim neprijateljima, ali ’više ih ima sa nama, nego sa njima’ (2. Carevima 6:16, ST). Uz potporu anđela mi objavljujemo dobru vest stanovnicima zemlje (Otkrivenje 14:6). A kao čuvari besprekornosti imamo garanciju da „kakvo god moglo biti oružje, načinjeno protiv nas, neće biti uspešno“ (Isaija 54:17, NS).
21. Šta se nastavlja uprkos progonstvu?
21 Nema sumnje da su bojne linije povučene. Sotonske bojne snage su odlučile da zaustave naše delo svedočenja. Zato moramo da nastavimo ’uzornu borbu’ (1. Timoteju 1:18, NS). Uz proslavljenog Isusa Hrista kao svog gospodara i vođu mi želimo služiti kao ’vrsni vojnici Hrista Isusa’ (2. Timoteju 2:3, 4, NS). Iako smo napadnuti sa svih strana mi moramo, a to i želimo, Božjom nezasluženom dobrotom da ostanemo postojani kao čuvari besprekornosti. Naše oči se sjaje pri pogledu na stalno množenje. „Poželjne stvari svih naroda“ dolaze u sve većem broju, ispunjavajući slavom Jehovin dom (Agej 2:7, NS). Uprkos progonstvu, hapšenjima, udarcima, zabrani našeg dela u raznim zemljama i žestokom nastojanju da nas ućutkaju — veliko delo pravljenja učenika se nastavlja i dobija na zamahu (Matej 24:14; 28:19, 20).
22. Šta moramo da radimo pošto ’pripadamo Jehovi’?
22 Slavljenje Jehove postaje sve glasnije. Mi živimo danas zaista u vremenu kada se svako na Zemlji mora odlučiti. Kakve li prednosti za nas da smemo širiti dobru vest i poučavamo one koji nam se priključuju u pravom obožavanju! Neka bismo, dok raste „veliko mnoštvo“ i dalje ostali hrabri sluge najvišega Boga (Otkrivenje 7:9). ’Živeli mi ili umrli, Jehovi pripadamo’. Zato želimo, idući u susret cilju večnog života da budemo uvek zahvalni za veliku prednost da radujemo Jehovino srce, čuvajući besprekornost.
Možeš li da odgovoriš?
◻ Šta je besprekornost?
◻ Šta se traži od Jehovinih slugu, ako žele da sačuvaju besprekornost?
◻ Kako možemo da objasnimo da Bog polaže važnost na to da mi sačuvamo besprekornost?
◻ Na koji način su se neki u prošlosti pokazali kao čuvari besprekornosti?
◻ Kako je Jehovinim svedocima danas moguće da budu čuvari besprekornosti?
[Pitanja za razmatranje]
[Slika na strani 10]
Jehovine sluge današnjice pripadaju dugačkom nizu Svedoka koji su sačuvali besprekornost. Da li si i ti jedan od njih?
Enoh
Sara
Jeftaj
Pavle