Valtazar — prestolonaslednik ili car?

IZUČAVAOCI Biblije se već dugo prepiru oko Valtazara. Prema biblijskoj knjizi Danila, ’car Valtazar’ bio je vladar Vavilona i on je taj koji je održavao veliko slavlje te sudbonosne noći 539. godine pre n. ere kada je Kir Persijanac uništio grad (Danilo 5:1). Problem je u tome što jedino Biblija spominje Valtazarovo ime. Drugi rani istoričari ga ne spominju i izveštavaju da je vladar Vavilona u to vreme bio Nabonid. To su mnogi smatrali dokazom da je knjiga Danila istorijski beznačajna i da je verovatno pisana nekoliko vekova posle pada Vavilona.

Međutim, takva procena bila je preuranjena. Prema jednom članku Alana Milarda iz časopisa za biblijsku arheologiju od maja/juna 1985. godine, 1854. godine je iskopan jedan natpis u Iraku koji sadrži molitvu za dugi život i dobro zdravlje Nabonida i njegovog najstarijeg sina. Kako se zvao taj sin? Valtazar! Prema tome, u Vavilonu je postojao Valtazar. Od 1854. nadalje su pronađeni još mnogi natpisi koji su to potvrdili. Međutim, ni jedan od tih natpisa nije Valtazara nazivao carem. Oni se na njega osvrću kao na carevog sina ili prestolonaslednika. Zbog toga kritičari tvrde da je pisac knjige Danila pogrešio upotrebivši izraz ’car Valtazar’.

Međutim, čak i u tome oni greše. Kako? Iz jednog razloga, jer su, prema Alanu Milardu, iskopani pravni dokumenti iz tog vremena u kojima se stranke zaklinju Nabonidom i Valtazarom. Zašto je to značajno? Jer je bio utvrđen običaj da se stranke zaklinju bogovima ili carem. Zaklinjanje Valtazarom je jedini izuzetak tome, prema tome, Valtazar je sasvim jasno imao jedan specijalan status. U stvari, izgleda da je Valtazar vladao mnogo godina sam u Vavilonu u vreme dok je njegov otac živeo u oazi Teima u severnoj Arabiji. U to vreme je, prema jednoj natpisnoj pločici koja se čuva u Britanskom muzeju, Nabonid „poverio carstvo“ Valtazaru.

Zašto ga, dakle, službeni natpisi nazivaju „prestolonaslednikom“, dok knjiga Danila koristi izraz „car“? Jedno arheološko otkriće u severnoj Siriji pruža odgovor. 1979. godine je tamo otkopan jedan kip starog cara Gozana u prirodnoj veličini. Na njegovoj haljini su bila dva natpisa, jedan na asirskom, a drugi na aramejskom jeziku. Ova dva natpisa, mada skoro identična, imala su bar jednu interesantnu razliku. Tekst napisan jezikom asirskih velikodostojnika govorio je da kip predstavlja „vladara Gozana“. Tekst na aramejskom, jeziku tamošnjeg naroda, opisuje ga kao „cara“.

Upoređujući to, Alan Milard zaključuje s obzirom na to da se službeni natpisi osvrću na Valtazara kao na prestolonaslednika, da bi se „moglo smatrati sasvim u redu da takvi neslužbeni zapisi kao što je knjiga Danila nazivaju Valtazara „carem“. On je delovao kao car, opunomoćenik svog oca, iako možda zakonski nije bio car. Precizna razlika bila bi u izveštaju iz knjige Danila nevažna i zbunjujuća.“

Sve ovo povlači pitanje: Ako je knjiga Danila zaista napisana vekovima posle pada Vavilona, kako je njen autor znao za Valtazara, koga su prevideli druga istoričari? I zašto ga naziva „carem„ i tako sledi običaj koji je bio razumljiv za vreme kada je Valtazar bio živ, ali koji je zaboravljen u kasnijim vekovima? Sigurno je da je osvrtanje na „cara Valtazara“ u knjizi Danila jaki dokaz da je knjigu zaista pisao neko ko je živeo u Vavilonu u šestom veku pre n.e