Biblija — knjiga za sve ljude

„GLE! veliko mnoštvo koje ni jedan čovek ne može da izbroji, iz svih naroda, plemena i jezika, stajalo je pred prestoljem“.

Kakvo je to mnoštvo? I šta oni rade? „S palminim granama u rukama“, nastavlja izveštaj. „I vikali su neprestano jakim glasom, govoreći: „’Spasenje dugujemo svom Bogu, koji sedi na prestolju, i Jagnjetu’ „. Ne, to nije nasilna rulja koja nešto zahteva ili zbog nečeg demonstrira. To je srećno, radosno mnoštvo koje je upravo prošlo kroz nešto što izaziva najveće oduševljenje. „To su oni koji dolaze iz velike nevolje. . . Oni više neće ogladneti ni ožedneti. .  i Bog će otrti svaku suzu s njihovih očiju“.

Poruka za sve ljude

Opis tog međunarodnog „velikog mnoštva“ nalazi se u poslednjoj knjizi Biblije, Otkrivenju, u poglavlju 7, stavci 9 do 17, NS. Tu nam se na slikovit način unapred prikazuje vreme kad čovečanstvo više neće biti razdeljeno na rase, jezike i nacionalnosti, nego će se ujediniti u miru i harmoniji i istinski uživati oslobođeno straha i nevolja. To je, uglavnom, jedinstvena poruka koju Biblija nudi svim ljudima.

’Ali’, pitate se možda, ’na koji način je ta poruka jedinstvena? Zar ljudi po čitavom svetu ne govore o miru i jedinstvu?’ Zaista, tako je. U ovo vreme međunarodne napetosti, koja je još otežana političkim, rasnim, ekonomskim i religioznim sukobima, svako je zabrinut za svetski mir. Ali, davno pre tih međunarodnih sukoba i davno pre nego što je opstanak čovečanstva uopšte bio u pitanju, Biblija je govorila o vremenu u kom će čitavo čovečanstvo da uživa mir i jedinstvo pod jednom vladavinom, Božjim Carstvom.

Na početku opisan izgled sveta

Od samog početka Biblija opisuje izgled sveta u budućnosti čovečanstva. „Plodite se i množite, napunite Zemlju i sebi je podložite“, to je bila prva zapovest koju je Adamu i Evi dao njihov Stvoritelj, Jehova Bog (1. Mojsijeva 1:28, NS). Adam i Eva nisu trebali da postanu praroditelji neke posebne rase ili nacije, nego praroditelji ljudske rase. Apostol Pavle je posvedočio tu činjenicu kada je biblijsku poruku doneo Grcima u Atini. Rekao im je da je „Bog iz jednog čoveka izveo svaku ljudsku naciju, da bi nastavili na čitavoj površini zemlje“ (Dela apostolska 17:26, NS).

Moramo priznati da je koncept čitave ljudske rase kao braće i sestara bio još davno u mislima ljudi uopšte. Zar nije i danas činjenica da, uprkos svom pričanju o svetskom miru i bratstvu, rasne predrasude i nacionalizam i dalje nastavljaju da budu među onim silama koje izazivaju najveći  razdor i zarazu među ljudima? Međutim, Biblija prelazi ove i druge barijere. Ona govori ljudima svih nacija kao jednoj velikoj porodici i govori o Zemlji kao o jednom velikom domu za čitav ljudski rod. U tom smislu je ona stvarno knjiga za sve ljude.

Izgled da čitav ljudski rod živi kao srećna porodica po čitavoj Zemlji bio bi ostvaren da su Adam i Eva ostali poslušni Jehovi Bogu. Ali, nije bilo tako. „Kroz jednog je čoveka (Adama) greh ušao u svet i smrt kroz greh, i tako je smrt prešla na sve ljude, jer su ovi sagrešili“, govori Biblija (Rimljanima 5:12, NS).

U svetlu ovoga, nijedna rasa ili nacija nije superiorna (iznad) niti inferiorna (podređena) bilo kojoj drugoj rasi ili naciji. Ovde se Biblija opet obraća svim ljudima bez predrasuda ili favorizovanja. Ova jednostavno pokazuje da su „svi sagrešili i ostali bez slave Božje“ (Rimljanima 3:23, NS). Mada ljudi u nekim područjima možda materijalno bolje stoje, bolje su obrazovani, itd., zar ipak nije istina da se ljudi svuda suočavaju s istim temeljnim problemima — bolešću, starošću, nesavršenošću i smrću?

Obećanje u korist svih ljudi

Mada je ljudsko stanje postalo očajno, ljudi nisu ostavljeni bez nade. U ključnom momentu je Jehova Bog nastupio s obećanjem. Bog je rekao Avramu: „Tvojim će se semenom svi narodi na Zemlji zacelo blagosiljati“ (1. Mojsijeva 22:18, NS). Uzgred rečeno, to obećanje su prihvatile tri glavne svetske religije — judaizam, hrišćanstvo i islam — kao deo svog verovanja. Sama Biblija otkriva ostvarenje tog obećanja opisujući postupanje Jehove Boga s Avramom i njegovim potomcima, uključujući i stari narod Izrael.

Ali, ovde će mnogi imati prigovor. Oni smatraju da je to tipičan slučaj nacionalističkog favorizovanja, odnosno predrasude. Na osnovu toga oni odbacuju Bibliju, ili bar većinu Hebrejskih spisa, kao običnu plemenitu predaju. Ali, da li je to razumno? Zašto je Jehova ukazao takvo poverenje Avramu i njemu dao to obećanje?

Biblija objašnjava: ’Avram je verovao Jehovi i to mu se uračunalo kao pravednost’, te je nazvan ’Jehovinim prijateljem’ (Jakov 2:23, NS). Interesantno je da islamska sveta knjiga, Koran, takođe ističe veru kao razlog zbog kog je Bog prihvatio Avrama kao prijatelja. „Ko je bolji vernik od onoga ko se preda Bogu, čini dobročinstva i sledi čistu veru Ibrahimovu (Avramovu), a Bog je Ibrahima učinio (Svojim) prijateljem?“ (Poglavlje IV, stavak 125, Kur’an, prevod Pandža—Čaušević, STVARNOST, Zagreb, 1974.).

A šta je s Izraelcima? Više od 400 godina nakon što je Bog dao obećanje Avramu, Mojsije im je rekao: „Nije vam zato što ste bili najbrojniji od svih naroda Jehova pokazao naklonost i izabrao vas, jer ste bili najmanji od svih naroda. Nego je to bilo zato što vas je Jehova ljubio i držao zakletvu kojom se zakleo vašim očevima“ (5. Mojsijeva 7:7, 8, NS).

Dakle, to nije bilo zbog toga što su Avram i Izraelci bili superiorna rasa ili nacija, ili zato što su bili na neki način bolji od ostalih ljudi. To je pre bilo zbog Božje ljubavi i nezaslužene dobrote koju je iskazao, a na temelju vere i ispraznog postupanja. Apostol Petar je ovo lepo objasnio: „Bog nije pristrasan, nego mu je iz svakog naroda ugodan onaj ko ga se boji i pravedno postupa“ (Dela apostolska 10:34, 35, NS).

 Prema tome, iako se Jehova Bog jedno vreme bavio isključivo nacijom Izrael, on je na umu zapravo imao dobrobit čitavog čovečanstva. Njegovo postupanje s Izraelom nije zapisano u Bibliji iz tog razloga da unapređuje duh nacionalizma ili da jednu naciju uzdiže nad drugom. Pre bismo mogli da kažemo da je „sve što je pre zapisano, zapisano je nama za pouku, da ustrajnošću i utehom iz Pisma imamo nadu“ (Rimljanima 15:4, NS). Da, ti događaji osvetljavaju Božju ljubav i strpljenje u ostvarivanju nade da će čovečanstvo jednom biti ujedinjeno u miru i harmoniji. Kako će se ostvariti ta nada?

Uprava za mir

„To je prema (Božjoj) dobroj volji koju je namenio u sebi za upravu po ispunjenju određenih vremena, naime, da se sve ponovo sastavi u Hristu, što je na nebu i što je na Zemlji“, objasnio je Pavle (Efescima 1:9, 10, NS). Kakva je to „uprava“?

Taj izraz je prevod grčke reči oikonomi’a, što u osnovi znači „upravljanje domaćinstvom“. Dakle, premda je čovečanstvo politički, rasno, ekonomski i religiozno razdeljeno, Bog ima nameru da eliminiše, ukloni sve te sile koje razdeljuju i da ponovo ujedini poslušno čovečanstvo kao jednu srećnu porodicu čitave Zemlje. Kako će on to učiniti? On će to sprovesti kroz Mesijansko Kraljevstvo u rukama njegovog sina Isusa Hrista (Vidi Danilo 2:44; Isaija 9:6, 7).

Danas su, usred sveopšte napetosti i problema, milioni ljudi širom sveta reagovali na biblijsku poruku o miru i harmoniji. Oni su se sakupili kao bezbrojno „veliko mnoštvo“ opisano u knjizi Otkrivenja. Oni simbolično već mašu palminim granama pred Božjim prestolom, odajući hvalu i izražavajući podložnost onome „koji sedi na prestolju“ Jehovi Bogu, „i Jagnjetu“, Isusu Hristu (Otkrivenje 7:9, 10).

Da li privlači i tebe ta poruka? Bez obzira koje si rase, nacionalnosti ili kojim jezikom govoriš, istražujući i prihvatajući biblijsku poruku ti se možeš pridružiti tom međunarodnom „velikom mnoštvu“. Zajedno s njima ti možeš s poverenjem reći: „Ali čekamo po obećanju (Božjemu) novo nebo i novu Zemlju, gde pravda živi“ (2. Petrova 3:13).

Zaista, Biblija može biti tvoja knjiga!

[Slika na 5. strani]

Adam i Eva su bili praroditelji ljudske rase

[Slika na 6. strani]

Avram, koji je napustio svoj zavičaj, verom i ispravnim postupanjem je zadobio Božju naklonost