Koju biste vi knjigu izabrali za sve ljude?

KAD biste, uz svoje svakodnevne obaveze, uspeli da pročitate jednu knjigu sedmično, tokom svog života pročitali biste preko 3000 knjiga. Mada to može da izgleda kao jako velika cifra, to je samo kap u moru ostalih publikacija, kojih se samo u SAD svake godine štampa deset puta više. A to ne uključuje hiljade standardnih klasičnih knjiga za koje se pretpostavlja da ih je svaka obrazovana osoba pročitala.

Jasno je, dakle, da je jedna primedba u vezi knjiga, a koja je data pre nekih 3000 godina, danas prikladnija no ikad: „Nema kraja sastavljanju mnogih knjiga i mnogo čitanje umor je tijelu“ (Propovednik 12:12).

Ali, da li u svom tom mnoštvu knjiga postoji jedna koja je toliko vredna i važna da se ističe iznad svih kao knjiga koju bi ovi trebalo da pročitaju? Da li postoji knjiga koja prelazi nacionalne, kulturne i jezične barijere i koju bi se moglo kvalifikovati kao knjigu za čitavo čovečanstvo?

Pitanje šta bismo trebali da čitamo nije samo teoretsko, pošto ono što čitamo u krajnjoj liniji utiče na naš način razmišljanja, naš sistem vrednosti i naš stav. To je pitanje zaokupilo pažnju učitelja, vaspitača, roditelja i drugih — u prošlosti i sadašnjosti. Vršila su se mnoga potraživanja o onome šta bi bilo najvažnije, što bi trebalo da se čita, a rezultati su mnogo toga otkrili.

Izbor stručnjaka

Jedan izdavač knjiga je 1890. godine sproveo anketu među mnogim vodećim književnim ličnostima tog vremena. Zapitao ih je koji je naslov knjige koju smatraju najznačajnijom. I kakav je bio rezultat? „Biblija, Šekspir i Homer bili su izraziti favoriti među ljudima od pera tokom 19 vekova“, izveštava jedan priručnik. „A ta počasna mesta bi i danas ostala neizmenjena“, dodaje se.

Nedavna istraživanja se slažu s tim. Na primer, u septembru 1982. je časopis Tajm objavio odgovor osam istaknutih profesora, istoričara i bibliotekara na pitanje, ,,Kojih pet knjiga bi svaka obrazovana osoba trebala da pročita?“ Iako se stručnjaci nisu u potpunosti složili, petorica od osmorice — većina — uključili su Bibliju u svoje preporuke. Časopis Psihologija danas izveštava u vezi jednog sličnog istraživanja da je „od 165 navedenih knjiga Biblija dobila najviše glasova: 15. Nije joj se približila ni jedna druga knjiga“.

Naročito ou interesantna otkrića jedne ankete koju je sproveo list Koria Tajms da bi ustanovio kako nehrišćani u toj zemlji gledaju na hrišćanske crkve. „Rezultati ankete pokazuju da su hrišćani, u poređenju s nehrišćanima, egoističniji, pohlepniji za novcem i manje savesni“, kaže taj list. Međutim, izveštaj dalje nastavlja: „Bez obzira na njihovo neverovanje, 70 posto anketiranih visoko ceni veličinu Biblije“.

 Najčitanija knjiga

Može se navesti mnoge slične ankete i istraživanja da bi se pokazalo kako je Biblija uvek birana kao knjiga koja se daleko ističe iznad svih drugih knjiga. Iz raznih razloga, ona se pokazala osnovnom i najčitanijom knjigom |u prošlosti i sadašnjosti, na zapada i na istoku.

Što je još važnije, međutim, trebali bismo se zapitati kakav je naš ličan stav? Ako živimo u nekoj zapadnoj zemlji, da li možda smatramo da je Biblija zastarela u ovom našom savremenom, naučnom svetu i da je od male vrednosti u izlaženju na kraj sa današnjim problemima? Ako živimo u nekoj istočnoj zemlji, da li Bibliju smatramo zapadnjačkom knjigom, pa ona zbog toga nije od stvarne važnosti za vas? Ili Biblija možda nosi poruku koju bi svi ljudi danas trebali da čuju? Da li se ona hvata u koštac s problemima s kojima se danas ovi ljudi suočavaju? Da li je to stvarno knjiga za sve ljude?