Čuvaj se da ne otvrdneš usled greha!

VEOMA su je volela njena hrišćanska braća i sestre. Prijateljski i otvoreno su ona i njena mala bistra ćerka bile stalni drugovi u službi propovedanja i na sastancima. A onda su skupštinske starešine primile izveštaje da ona na poslu puši — i to drsko, čak pred drugim svedocima! Suočena s tim optužbama, priznala je i pušenje i blud i hladno rekla: „Mislim da sada više ne želim biti u istini.„ Greh ju je otvrdnuo.

 U Jevrejima 3:13 (NS) apostol Pavle je upozorio da neko može „otvrdnuti usled prevarne moći greha“. To se pokazalo istinitim kod naših praroditelja, Adama i Eve. Pozvan na odgovornost zbog svoje neposlušnosti, Adam se neosetljivo izgovarao: „Žena koju si mi dao da bude sa mnom, dala mi je plod sa drveta, te sam jeo.“ Kako se Adam izmenio od onog dana kada je prvi put ugledao svoju lepu nevestu i kad je rekao: „Ovo je napokon kost od mojih kostiju i telo od mojega tela.“ Sada je Eva postala „žena koju si mi dao da bude samnom.“ Eva je opet u svojoj slabosti okrivljavala zmiju (1. Mojsijeva 2:23; 3:1—13).

Još jadan čovek koji je nepopravljivo otvrdnuo usled greha bio je Juda Iskariot. On je sigurno u početku imao dobro srce, jer ga inače Isus ne bi izabrao za apostola. Ali, nakon što ga je Isus jednom prilikom ukorio, Juda je srdito smišljao izdaju ovog Učitelja (Matej 26:6—16). Kada je Isus razotkrio da će ga jedan od dvanaestorice izdati, Juda, oličenje nevinosti, upitao je: „Zar sam to ja?“ (Matej 26:25, NS). Samo se namerni grešnik može tako drsko pretvarati. A kad su vojnici došli da uhapse Isusa, od svega, Juda je izabrao stari znak bliskosti i prijateljstva — poljubac — kao znak prepoznavanja. „Judo“, upitao je Isus, „zar poljupcem izdaješ Sipa čovečjeg?“ (Luka 22:48, NS).

Kako greh otvrdnjava

Na koji način greh ovladava osobom? U Jevrejima 3:7—11, NS, Pavle pokazuje kako je greh usled nadostatka vere zarazio Izraelsku naciju. Citirajući Psalam 95:7—11, Pavle kaže: „Zato, baš kao što kaže sveti duh: Danas, ljudi, ako slušate njegov glas ne otvrdnjavajte svoja srca kao u slučaju izazivanja gorkog gneva, kao u dan iskušavanja u pustinji, u kojoj su me vaši praoci iskušavali, premda su gledali moja dela četrdeset godina. Zato sam omrznuo taj naraštaj i rekao: „Oni u svojim srcima uvek zalutaju i moje puteve nisu upoznali.“ Zato sam se u svom gnevu zakleo, „Oni neće ući u moj počinak“.

„Slučaj izazivanja gorkog gneva“ zbio se na mestu zvanom i Meriva i Masa (Psalam 95:8). Tamo je, ubrzo nakon čudesnog oslobođenja iz Egipta, narod zapodenuo prepirku s Mojsijem i govorio: „Daj nam vode da pijemo!“ (2. Mojsijeva 17:2, NS). Setimo se da su oni već videli deset nevolja u Egiptu, videli su kako se razdvaja uzburkano Crveno more i kako mana pada s neba. Pa ipak su „zalutali u svojim srcima“. Oni su previše bili zaokupljeni svojim sebičnim željama da bi razmišljali o Jehovinim delima. Tako ’nisu upoznali Božje puteve’ i nisu razvili poverenje da se Jehova može pobrinuti za njih pod svim okolnostima. „Daj nam vode!„ rekli su, kao da je Bog koji razdvaja more nemoćan. Onda i nije čudno što su kasnije poverovali lošem izveštaju deset uplašenih uhoda koji su pregledali Obećanu zemlju (4. Mojsijeva 13:32—14:4). Zbog takve nevernosti Jehova je objavio: „Oni neće ući u moje počivalište“ (Psalam 95:11, NS).

Izvlačeći pouku iz toga, Pavle je upozorio: „Pazite braćo, kako se ne bi nikad u bilo kome od vas razvilo zlo srce kome nedostaje vera i odvratilo vas od živog Boga; ne, nego opominjite jedni druge svaki dan, sve dok se može reći danas’, kako niko od vas ne bi otvrdnuo usled prevarne moći greha“ (Jevrejima 3:12, 13, NS). „Greh“ Izraelaca bio je nedostatak vere (Vidi Jevrejima 3:19; uporedi sa 12:1). Zbog toga su se ’odvratili od živog Boga’, sasvim izgubili poverenje u Jehovu, uprkos svim čudima koja je učinio. Upadanje u moralni prestup bilo je neizbežno.

Nedostatak vere može isto tako i kod današnjeg hrišćanina prouzrokovati da ’zaluta u svom srcu’, da podlegne prirodnom naginjanju srca. „Srce je podmuklije od svega i beznadežno, Ko ga može znati?“ (Jeremija 17:9).

Ispunjavanje srca potrebnim mislima i željama je pokretanje smrtonosne lančane reakcije. „Ali svakoga iskušava njegova lična želja, koja ga vuče i mami. Zatim, kad ta želja postane plodna rađa greh; a opet greh, kad je učinjen, donosi smrt“ (Jakov 1:14, 15 NS).

Kada neko otvrdne usled greha

Jadan čovek je kao starešina uživao znatne prednosti, premda je lukavo prikrivao svoju krivicu kao bludnik. Čak i nakon što se oženio nastavio je s nemoralom. Još uvek, to mu nije predstavljalo problem da  zadrži obličje nevinosti i čak je služio u pravnim odborima presuđujući drugima. Greh ga je počeo otvrdnjavati. Uskoro je počeo da sumnja čak i u osnovne nauke Biblije. Konačno prisiljen da prizna svoju krivicu, samo je slegnuo ramenima i rekao: „Pa, zar je to sada tako važno?“

Licemerstvo može otupeti nečiju savest i učiniti je neosetljivom kao da je žigosana „gvozdenim žigom“ (1. Timotijeva 4:2), Priče Solomunove to ovako opisuju: „Takav je put preljubnice: najede se, obriše usta i veli: ’Nisam sagriješila’“ (Priče Solomunove 3:20, ST). Otvrdnuli grešnik čak zamišlja: „Bog je zaboravio. On je sakrio svoje lice“ (Psalam 10:11, NS). I što duže neko ustraje u grehu, to je veća mogućnost da mu srce postane „neosetljivo kao salo“ (Psalam 119:70). Jedan mladić je priznao: „Prvi put kad sam počinio blud, to me je razdiralo iznutra. Ali, svaki put nakon toga išlo je lakše, sve dok nisam došao do takvog stanja kada me to uopšte nije uznemiravalo.“

Zaista srce čini sve da bi racionalizovalo, učinilo normalnim loše postupanje. Jedan mladić, nakon što je počinio blud sa svojom devojkom, odvratio je nju da potraži pomoć starešina, rekavši: „Venčaćemo se! A ti znaš, kad dvoje ljudi između sebe odluči da su jedno za drugo, tada su oni u Jehovinim očima takoreći venčani.“ Kakvo sebično, prevarno rezonovanje! Žalosno, greh se razvio do te mere da je doveo do ubistva — abortusa! Devojka je kasnije priznala: „Počinješ biti veoma neosećajan i počinješ osećati da možeš sam sebe ukrotiti.“ Jedan mladić, koji je slično upao u blud, priznao je: „To je poput alkoholičara koji kaže: ’Ja mogu prestati kad god to zaželim. Ali da popijem samo još jedno piće’. I tako odgađaš razgovor sa starešinama.„ Grešnik postaje tako vešt u varanju drugih, da počinje varati i samog sebe. „Ali laže sebi u oči, mjesto da prizna svoje bezakonje i omrzne na nj“ (Psalam 36:2).

Izbeći zamki greha

Pošto se „srcem veruje“, hrišćanin mora učiniš sve da ga sačuva. (Rimljanima 10:10; Priče Solomunove 4:23). Molitva, sastanci i lični studij pomaže nam da srca ispunimo izgrađujućim mislima. Istina, loše misli će s vremena na vreme ući u naše mišljenje. Ali, kad se to desi mi možemo jednostavno odbiti da se bavimo njima. Kad god osećamo iskušenje da učinimo nešto loše trebali bi odmah doći k Jehovi u molitvi (Psalam 55:22). I neka se ’blud i nečistoća svake vrste ili pohlepa ni ne spominje meću nama, kao što to pristoji svetima’ (Efescima 5:3). Na taj način lančana reakcija koja „rađa greh“ i smrt biva zaustavljena pre nego što započne.

Upamtimo takođe, da je uživanje u grehu samo „privremeno“ (Jevrejima 11:25). Pre ili kasnije „znajte da će vas vaš greh stići“ i moraćete se suočiti s gorkim posledicama (4. Mojsijeva 32:23). Upitajmo sami sebe: ’Da li ja zaista želim postati otvrdnut usled greha? Možda mi to sada pričinjava zadovoljstvo, ali gledajući dugoročnije kako će to uticali na mene?

A šta ako je neko sada uhvaćen u zamku pogrešnog postupanja? Ne treba zaključiti da se naprezanjem u hrišćanskoj službi greh može „oprati“. „Žrtva je Bogu duh skrušen“, kaže pokajnički kralj David (Psalam 51:17). Biblijski savet za duhovno bolesne jeste: Idite, razgovarajte sa starešinama! (Jakov 5:14, 15). Ti zreli muževi učiniće sve što mogu da pomognu obolelom da duhovno ozdravi. Onako je kako Biblija kaže: „Ko prikriva svoje prestupe neće biti uspešan, a onome ko ih priznaje i ostavlja biće ukazana milost“ .(Priče Solomunove 28:13, NS). Nakon što je konačno priznao svoj greh starešinama, jedan čovek je rekao: „To je bilo kao da je ogroman teret skinut s mojih ramena“ (Uporedi Psalam 32:1—5).

Budući da ovaj svet postaje sve nemoralniji, izazov, da hrišćanin održi svoju besprekornost, biće sve veći. Ipak, imajmo na umu sledeće: „Iako grešnik može činiti zlo sto puta i čini to dugo, koliko mu drago, ... dobro će biti onima koji se boje istinitog Boga“ (Propovednik 8:12, NS). Dakle, boj se Jehove Boga! On će ti omogućiti da izbegneš otvrdnjavanje kao posledicu greha.