Uživati u Jehovinoj reči
Uživati u Jehovinoj reči
„Srećan je čovek...koji uživa u zakonu Jehovinu“ (PSALAM 1:1, 2, NS)
1. Koje su osobe dobile zadatak da druge poučavaju Jehovinim ,,otkrivenim stvarima“?
POŠTO su „otkrivene stvari“ tako vitalne za naše spasenje, Jehova je često imenovao one koji su odgovorni da budu učitelji otkrivenih istina (5. Mojsijeva 29:29). U Izraelu su sveštenici i leviti ispunjavali taj zadatak (3. Mojsijeva 10:8—11; 2. Dnevnika 35:3). Osim toga, izraelski roditelji su poučavali svoju decu (5. Mojsijeva 11:19; Priče Solomunove 6:20). U prvom veku n. e. imenovane starešine služile su kao učitelji u skupštini pomazanih hrišćana, a hrišćanski roditelji bili su opomenuti da poučavaju svoju decu (Efescima 6:4; 1. Timoteju 3:2; 2. Timoteju 2:2). Povrh toga, svaki hrišćanin ponaosob, bio je odgovoran da obznani Jehovine otkrivene stvari ljudima izvan hrišćanske skupštine (Dela apostolska 1:8).
2. Je li dovoljno da se oslonimo na druge da nas poučavaju o Jehovinoj reči? Objasni.
2 Ali, da li je dovoljno da se oslonimo na druge da nas oni poučavaju Božjoj reči? Ne. Svaki od nas je lično odgovoran da proučava Jehovine „otkrivene stvari“. Otuda je psalmista pisao Izraelcima: „Srećan je čovek koji uživa u zakonu Jehovinom i prigušenim glasom čita u zakonu dan i noć“ (Psalam 1:1, 2, NS). Apostol Petar je takođe ohrabrio suobožavaoce pozivajući ih: „Kao novorođena deca treba da razvijate čežnju za pravim mlekom koje pripada reči, da njim uzrastete za spasenje“ (1. Petrova 2:2, NS).
3. Šta je neophodno s obzirom na stav koji mnogi, po prirodi, imaju prema studiranju?
3 Šta misliš o studiju Biblije? Ako redovno posećuješ hrišćanske sastanke, bez sumnje čuješ mnoga izvanredna biblijska izlaganja. I ako si, kako neki kažu, „odrastao u istini“, sigurno su te roditelji učili mnogom Jehovinim „otkrivenim stvarima“. Ali studiraš li, pored toga, lično Bibliju? Psalmista je, očigledno, uživao u takvom studiranju, ali možda tebi lično nije tako lako. Međutim, ti nisi jedini koji tako oseća. Činjenica da je Petar bio inspirisan da opomene svoju braću u veri da ’razviju čežnju za reči’ pokazuje da lični studij, po prirodi, ne leži svakome. Ali mi možemo naučiti da uživamo u njemu. Kako?
4. Koje ilustracije pokazuju da lični studij može postati veoma privlačan?
4 Pa, kako bi se osećao kada bi ti neko rekao da kopaš duboku rupu u zemlji? Verovatno se ne bi radovao tom zadatku, osim ako, po prirodi, voliš teške fizičke poslove. Ali pretpostavi da ti se kaže da je u zemlji zakopano blago. Onda ti to kopanje ne bi izgledalo naporno. Moglo bi da bude čak i uzbudljivo, jer napeto iščekuješ da naiđeš na zakopano blago. Tako i studiranje, mada nisi po prirodi tip za studiranje, može da ti postane zanimljivo i uzbudljivo ako imaš ispravan stav. A načina ima da se razvije takav stav.
Razvijaj ispravan stav
5, 6. Opiši neke neuporedive blagoslove koje dobijamo posredstvom Jehovine otkrivene reči.
5 Kao prvo treba uvek da razmišljamo kakvo blago imamo u Bibliji. Apostol Pavle je uskliknuo: „O dubino bogatstva, mudrosti i znanja Božjeg!“ (Rimljanima 11:33, NS). Jehovine namere, koje je tokom hiljada godina postepeno otkrivao, ulivaju strahopoštovanje, jer nam posreduju nadu koja je koliko davna toliko i sigurna. Saveti za život koje je Jehova zapisao u Bibliji uvek vode do uspeha ukoliko se primene (2. Timoteju 3:16). Nije čudo da je psalmista pevao: „Obelodanjivanje tvoje reči daje svetlost, čini neiskusne razumnima“ (Psalam 119:130, NS).
6 Štaviše, Biblija sadrži Božje misli i primajući u sebe te misli, još više se približavamo Bogu (Jakov 4:8). Osim toga, zaduženi smo da druge poučimo da postanu Isusovi učenici (Matej 28:19, 20). Pošto je Biblija naš glavni instrument u tom delu, moramo da je istražujemo ne bi li je ispravno upotrebili (Efescima 6:17; 2. Timoteju 2:15). I na kraju, ako punimo svoj um biblijskim mislima, biće nam to kao zaštita, jer će nam pomoći da hodimo u besprekornosti i izbegnemo sumnje koje slabe veru, kao i neispravna gledišta (Priče Solomunove 4:5, 6; 20:7; Filipljanima 4:8).
7, 8. Zašto smo mi danas, u pogledu ,,otkrivenih stvari“, blagosloveniji nego Božje sluge prošlog vremena?
7 Takođe uzmi u obzir da smo sada u stanju ’da shvatimo, sa svima svetima, šta je širina, i dužina, i visina, i dubina’ (NS) istine, i to snažno kako nisu mogle Božje sluge u prošlosti (Efescima 3:14—18). Seti se: Avram je napustio svoj grad i živeo pod šatorima do kraja života, mada je znao da neće doživeti ispunjenje Božjih proročanstava (Jevrejima 11:8—10). Danilo je molio da razume vizije koje je video, ali mu je bilo rečeno: „Ove su reči tajne i zapečaćene do vremena kraja“ (Danilo 12:8, 9, NS). Seme, koje je Avram očekivao, pojavilo se već davno pre naših dana. Mi živimo u „vremenu kraja“, u kom vlada prošireno razumevanje „otkrivenih stvari“, jer dobrim delom spoznajemo značenje onoga što je Danilo video.
8 Apostol Petar je pisao: „Upravo što se ovog spasenja tiče, vredno su ispitivali i brižljivo istraživali proroci koji su prorekli nezasluženu dobrotu vama namenjenu. Njima je otkriveno da nisu služili sebi nego vama, ovim što vam se sada objavilo...Baš u to žele anđeli da zavire“ (1. Petrova 1:10, 12, NS). Pošto je Jehova obasjao mnogo toga što su želeli da znaju ti rani proroci, zaista treba da cenimo te istine i da ih ne smatramo za nešto što se podrazumeva samo po sebi.
9, 10. Koji primeri treba da nas navedu da još više cenimo slobodu ličnog studiranja Biblije, koju većina od nas ima?
9 Da bismo stekli ispravan stav, treba da mislimo na one koji su morali strašno da se bore da bi studirali Bibliju. U vreme Viljema Tindejla u Engleskoj je bio zločin prodati, kupiti ili čitati prevod Grčkih spisa na vlastitom jeziku. Džon Fouks, puritanski propovednik u 16. veku, opisao je šta se dogodilo kada je jedan novoobraćeni protestant prokrijumčario Biblije u Španiju. Neko ga je izdao, te je bio spaljen na lomači, a od onih koji su kupili Bibliju bilo je 800 uhapšenih. Dvadesetorica su bila pržena na ražnju. Drugi su otišli na Doživotnu robiju, bili javno bičevani ili poslati na galije. Samo malo njih bilo je oslobođeno.
10 Pa i u naše vreme, ponekad, mogli su Jehovini svedoci da studiraju Bibliju samo pod velikim opasnostima. Kada su bili u koncentracionim logorima ili zatvorima, da bi dobili Bibliju, rizikovali su da budu kažnjeni ili čak osuđeni na smrt. Jedan misionar, koji je bio bačen u samicu, zapisao je sve biblijske stavke kojih je mogao da se seti, te pretražio „religiozne“ rubrike u novinama zbog ono malo biblijskih stvaka koji su u njima bili navedeni. Godinama je to bio njegov jedini pristup ka Bibliji. Da, kada je zabranjena Biblija, hrišćani čine sve moguće da bi je čitali. Treba li mi da budemo manje revni kada, u većini slučajeva, ne moramo da preduzmemo ništa više nego da pružimo ruku i uzmemo Bibliju sa police za knjige?
11. Treba li činjenica, da se neke informacije uvek ponovo razmatraju, da smanji naše cenjenje za studij Biblije?
11 Neki kažu da na pitanja u Kuli stražari mogu da odgovore bez ikakvih teškoća zato što se gradivo delimično ponavlja. Zato ne vide potrebu da lično studiraju. Ko ima takvo mišljenje, potcenjuje vrednost ponavljanja. Psalmista je voleo Jehovine opomene a isto tako moramo i mi (Psalam 119:119). Ne zaboravi da nas svet uvek iznova preplavljuje istom nemoralnom i materijalističkom propagandom. Zato moramo protiv toga da naoružamo svoj um biblijskim opomenama koje se ponavljaju.
Radi na savlađivanju problema
12. Navedi neke praktične predloge za savlađivanje vremenskog problema.
12 Ko ima ispravan stav prema studiju Biblije obično nađe mogućnosti za to, ali to ipak ne mora biti lako. Verovatno mora da savlada neke probleme. Kada, recimo, možemo naći vreme za lični studij u današnjem životu punom posla? Prvi korak ka rešavanju ovog problema jeste da uvidimo da je studij Biblije isto tako neophodan kao služba propovedanja i posećivanje sastanaka (1. Timotiju 4:15). Zatim treba da ispitamo gde možemo, između svojih dnevnih poslova, na nađemo mesta za to. Neki studiraju dok se voze javnim saobraćajnim sredstvima. Drugi slušaju kasete sa snimljenim tekstovima iz Biblije dok voze kola ili rade po kući. Neki koriste za to svoje pauze za ručak. Drugi pak ustaju ujutro nešto ranije i studiraju pre no što počnu da obavljaju svoje dnevne poslove, ili studiraju uveče kada su deca već u krevetu. Često moramo da iskoristimo vreme, tj. da odvojimo vreme za studij od drugih delatnosti — možda čak i od relaksacije (Kološanima 4:5). Međutim, mnogi utvrđuju da im uskoro toliko ne trebaju uobičajeni oblici relaksacije jer se opuštaju već kod samog studija.
13. Šta nam može pomoći da se koncentrišemo kada studiramo?
13 Nekima je problem da se koncentrišu. Teško mogu prestati da misle na svakodnevne probleme i da se koncentrišu na studij Biblije. Molitva može pomoći da se savlada taj problem. Zašto se ne bi zahvalio Jehovi, pre početka studija, na onome što je otkrio i zamolio ga da ti pomogne da se na to koncentrišeš i spoznaš vrednost toga? (Filipljanima 4:6; 2. Timotiju 2:7). Takva molitva je sasvim u skladu sa Jehovinom voljom za nas (1. Jovanova 5:14). Takođe je i samodisciplina, pogotovo na početku, neminovna (1. Korinćanima 9:25). Oni iz Vereje dnevno su istraživali po Božjoj reči (Dela apostolska 17:10, 14). To je dobar primer. Uskoro će ti redovan studij postati zanimljiv i verovatno više nećeš morati da se prisiljavaš na to, nego ćeš se svaki put radovati tome.
14. Zašto je poželjno za studiranje tiho mesto?
14 Isto i okolina može da stimuliše koncentraciju. Kada je Isak hteo da razmišlja, izašao je na polje — daleko od užurbanog života pod šatorima (1. Mojsijeva 24:63). Doduše, ne može svako od nas da nađe mesto koje je toliko zaštićeno od onoga što izaziva rastresenost kao otvoreno polje, ali obično možemo da držimo u granicama faktore koji izazivaju rastresenost. Studiranje ispred uključenog televizora ili pored radija mnogo je manje produktivno ili interesantno nego studiranje na nekom tihom mestu. Uvek ne možemo izbeći faktore koji izazivaju rastresenost, ali sigurno većina od nas može naći miran kutak za studiranje.
15. Koje mogućnosti postoje za, tako reći, neformalno sticanje biblijskog znanja?
15 Postoji još jedan problem: neki možda ne znaju kako da studiraju. Pogotovo danas ne smemo misliti da se sasvim podrazumeva da deca uče u školi kako da studiraju, dok oni koji su već duže vremena izašli iz škole, možda su izgubili navike za studiranje. U stvari studiranje nije tako teško. Recimo, možeš da čitaš u knjizi Pomoć za razumevanje Biblije određene članke koje te zanimaju, ili da čitaš Novi svet prevod. Druge mogućnosti studiranja sastoje se u slušanju kaseta na kojima je snimljen tekst iz Biblije ili ličnom istraživanju o nekim temama. Jesi li već jednom prelistavao starija izdanja časopisa Kule stražare i Probudi se! i čitao članke koji su produbili tvoje zanimanje? Doduše, to nije koncentrisano studiranje, ali će ti ono pomoći da uživaš u Jehovinoj reči.
16. Šta treba da nam bude cilj kod pripremanja na sedmični studij Kule stražare?
16 A šta je, međutim, sa formalnim studiranjem, recimo sa pripremanjem za sedmični studij Kule stražare? Za takvo studiranje treba da imamo cilj na umu. Koji cilj? Na primer, kod pripremanja za studij Kule stražare treba da želimo da izvučemo najveću korist iz „hrane u pravo vreme“, koju nam posreduje „verni i razboriti rob“. I treba isto da želimo da pomažemo drugima svojim komentarima na sastancima (Matej 24:45). Kako možemo to postići? Za to nema propisa, ali evo sledećeg predloga:
17, 18. a) Navedi neke predloge kako se možemo pripremati na sedmični studij Kule stražare. b) Predloži još druge metode koje su ti bile od pomoći kod tvog ličnog studija (Vidi fusnotu).
17 Prvo pročitaj ceo članak i to možda čim dobiješ Kulu stražaru. Takvo čitanje u prvi mah traje verovatno dvadesetak minuta, ali time stičeš opšti pregled glavnih tačaka i celokupni iskaz članka. Kada dođe vreme za temeljno studiranje Biblije, najbolje je da sedneš i uzmeš u ruke Bibliju i olovku ili nešto za beleženje. Pročitaj pažljivo prvi odlomak, uočavajući argumente i način odvijanja misli. Otvori Bibliju i pročitaj sve stavke koji su u članku navedeni, a nisu citirani, i pokušaj da shvatiš zašto su tu navedeni. Zatim pročitaj pitanje za taj odlomak i razmisli da li znaš odgovor. Kada si našao odgovor, podvuci nekoliko reči u odlomku, koje će te podsetiti na odgovor kada prisustvuješ studiju Kule stražare. Na ivici možeš da načiniš kratke beleške o biblijskim stavcima koje si pročitao ili o tačkama koje želiš da istražiš.
18 Pošto si tako prostudirao ceo članak, prođi pitanja za ponavljanje koja se nalaze u okviru i proveri da li si razumeo glavne misli. Ukoliko na neko pitanje ne možeš da odgovoriš, još jednom potraži u članku odgovor na to. Ako studiraš nekoliko dana pre sedmičnog studija Kule stražare, možda ćeš smatrati korisnim da još jednom brzo pogledaš članak tog dana kada je studij, tako da bi ti gradivo bilo sveže u mislima. a
Nužno je razmišljati
19. Kako može pomoći razmišljanje da se razvije ljubav prema Jehovinoj reči?
19 Ne zaboravi da kod studija treba i razmišljati. Studiranje bez razmišljanja gotovo je isto kao i kad se jede bez varenja. Dakle, razmišljaj o onome što studiraš. Pokušaj da to dovedeš u vezu sa onim što već znaš. Kako to dodiruje tvoj život? Kako možeš to da upotrebiš da bi pomogao drugima? (Priče Solomunove 15:28). Nauči da obraćaš pažnju na pojedinosti. Razgovaraj sa drugima o onome što učiš. Dopusti i njima da dele sa tobom tvoja otkrića (Priče Solomunove 27:17). To će sve doprineti da još više uživaš u Bibliji.
20. Opiši duboko cenjenje koje je imao kralj David za Jehovinu otkrivenu reč.
20 Kralj David je veoma cenio Jehovinu reč. Pisao je: „Savršen je zakon Jehovin — dušu vraća. Pouzdana je opomena Jehovina — neiskusnoga čini mudrim. Prave su naredbe Jehovine — srce raduju; čista je zapovest Jehovina — oči prosvetljuje. Neokaljan de strah Jehovin — ostaje zauvek. Istinite su sudske odluke Jehovine; sve su se dokazale pravedne. Poželjnije su od zlata, da, od zlata prečišćenog; slađe su od meda, koji teče iz saća“ (Psalam 19:7—10, NS).
21. Koje ćemo blagoslove požnjeti ako razvijemo pravu ljubav prema Jehovinim „otkrivenim stvarima“?
21 Ako slediš savet prvog psalma i studiraš redovno Bibliju, razvićeš takvo cenjenje za Jehovine „otkrivene stvari“. To će te, za uzvrat, dovesti do toga da se raduješ blagoslovima, koji su obećani u tom psalmu za svakoga ko uživa u Jehovinoj reči: „Biće kao stablo zasađeno pokraj potoka, što u svoje vreme plod donosi i lišće mu nikada ne vene, i sve što radi uspevaće. ... Jer Jehova uzima do znanja put pravednih“ (Psalam 1:3, 6, NS).
[Fusnota]
a Predlozi o drugim aspektima studiranja n pripremanja na govorne tačke nalaze se u knjizi „Vodič za Teokratsku službu osposobljavanja“.
Kako bi objasnio?
◻ Zašto nije dovoljno da se oslonimo na druge da nas poučavaju Božjoj reči?
◻ Koje blagoslove osećamo kada studiramo Bibliju?
◻ Kako možemo naći vremena za studiranje Biblije?
◻ Šta će nam pomoći da se koncentrišemo kada studiramo?
◻ Šta treba da nam bude cilj kada se pripremamo za studij Kule stražare?
[Pitanja za razmatranje]
[Slika na 25. strani]
Ljudi su umirali zato što su čitali Bibliju
[Slika na 26. strani]
U svakodnevnoj užurbanosti treba da nađemo bilo kada vreme za razmatranje Božje reči