Blagoslov Jehovin obogaćuje

„Teško će biti bogatašu ... da uđe u carstvo nebesko“ (MATEJ 19:23, NS).

1, 2. Kakva razlika postoji između dve vrste bogatstva?

 ŠTA bi bilo kada bi dobio vest: „Postali ste bogati!“? Mnogi bi bili izvan sebe od radosti ako bi time bilo mišljeno bogatstvo u novcu, imanju i luksuznim stvarima. Ali, razmotri pitanje bogatstva sa sledeće tačke gledišta: „Blagoslov Jehovin — je ono što obogaćuje a bez ikakve muke“ (Priče Solomunove 10:22, NS).

² Kada je saobraćao sa drevnim patrijarsima i izraelskom nacijom, za njihovu vernost Bog ih je blagoslovio blagostanjem (1. Mojsijeva 13:2; 5. Mojsijeva 28:11, 12; Jov 42:10—12). Na taj način je bio blagosloven i kralj Solomun. Postao je veoma bogat. Ipak, iz iskustva je naučio da život usredsređen na materijalno bogatstvo je ’ništavost i hvatanje za vetrom’ (Propovednik 2:4—11; 1. Carevima 3:11—13; 9:14, 28; 10:10). Zato Solomun nije naglasio materijalno bogatstvo kada je pisao: „Blagoslov Jehovin — je ono što obogaćuje.“ Time je izrekao istinu: da ti je život — ako imaš Božji blagoslov — neuporedivo bogatiji od života onih koji ne služe Bogu. U čemu?

3. U kom pogledu možeš da budeš stvarno bogat ako imaš Božji blagoslov?

³ Ako si hrišćanin, možeš uživati Jehovino priznanje i primiti od njega blagoslove kao što je na primer, božanska mudrost. Ti možeš biti prihvaćen od jedne, porodici slične skupštine hrišćana, koji su u osnovi srećni, pouzdani i zainteresovani za tebe. Božji zakoni te štite od mnogih bolesti i opasnosti. Ti imaš razloga da se nadaš božanskoj zaštiti za vreme „velike nevolje“ koja predstoji ovom zlom poretku, a zatim, životu u večnom raju na Zemlji. Dakle, uviđaš li da zaista možeš s obzirom na te divne blagoslove i izglede da kažeš: „Bogat sam!“ (Matej 24:21, 22).

4. Kako bi mogao da ugroziš svoje duhovno bogatstvo? (Otkrivenje 3:17, 18).

⁴ Tvoje bogatstvo u Jehovinom blagoslovu može biti ugroženo nekim drugim bogatstvom — novcem ili materijalnim posedima. Malo ko od nas (bilo da je novčano osiguran ili da raspolaže samo ograničenim sredstvima) hoće dobrovoljno da prizna: „Zaista sam u opasnosti da zalutam zbog ljubavi prema novcu.“ Ipak, pomisli na upozorenje: „Jer je ljubav prema novcu koren svih vrsta štetnih stvari i budući da su neki težili za takvom ljubavi, zalutali su od vere i sami sebe proboli mnogim teškim mukama“ (1. Timotiju 6:10, NS). To je napisano u vreme kada su svi priznati hrišćani bili pomazani Božijim duhom — kao zalogom da mogu postati nebeski vladari sa Hristom. Verovatno su mnogi od njih lično poznavali apostole i druge sa kojima je Isus bio. Pa ako je novac naveo čak neke od njih da „zalutaju“, koliko smo, onda, tek mi u velikoj opasnosti! (2. Korinćanima 5:5; Rimljanima 8:17, 23).

Bogataš i kamila

5. Šta je Isus mislio o bogatstvu?

⁵ Isus je često govorio o opasnosti bogatstva, jer ta opasnost pogađa svakog — svejedno da li je ko bogat ili nije (Matej 6:24—32; Luka 6:24; 12:15—21). Osnova za lično ispitivanje neka ti bude ono što je Isus rekao jednom prilikom, a što je zapisano u Mateju 19:16—24; Marku 10:17 —30; i Luki 18:18—30. Zašto tu ne bi malo zastao i pročitao jedan ili sva ta tri izveštaja?

6, 7. a) Koji se razgovor zapodenuo između Isusa i mladića? b) Šta je, na kraju, savetovao Isus?

⁶ Jedan mladi predstojnik došao je ka Isusu i upitao ga: „Šta da radim pa da nasledim večni život?“ Isus ga je uputio na  Zakon i skrenuo mu pažnju da Jehova nije propustio da pokaže ljudima šta je neophodno. Čovek je odgovorio da drži Božije zapovesti ’od svoje mladosti’. Bilo je kao da se nalazio na vratima života, ali je osećao da mu još nešto nedostaje. Verovatno je mislio da mu nedostaje nešto dodatno — neko junačko delo, koje bi predstavljalo konačni korak kroz vrata ka večnom životu. Isusov odgovor imao je opširnije značenje: „Prodaj sve što imaš i razdaj siromasima, pa ćeš imati blago na nebesima, i hajde, sledi me.“ Šta se dogodilo? „Kada je to čuo, postao je veoma ožalošćen, jer je bio vrlo bogat.“ Tako je taj čovek otišao od Isusa (Luka 18:18, 21—23, NS; Marko 10:22).

⁷ Zatim je Isus primetio: „Kako će teško biti onima, koji imaju novac, da uđu u carstvo Božije! Zaista, lakše je kamili da prođe kroz iglene ušice nego bogatašu da uđe u carstvo Božije“ (Luka 18:24, 25, NS). Da li je taj savet važio samo za tog bogatog predstojnika? Ili to važi i za tebe — bio ti bogat ili siromašan? Hajde da to vidimo.

8. a) Kako se može ilustrovati situacija jevrejskog predstojnika? b) Šta mu je bila mana i zašto treba to da nas zanima?

⁸ Da bi bolje razumeo situaciju tog mladog predstojnika može ti pomoći ako zamisliš savremen odgovarajući primer — neka to bude pristojan, uspešan mladi hrišćanin sa dobrim biblijskim znanjem, izvanrednog morala, koji potiče iz imućne porodice. Možda zavidiš takvom mladom čoveku. Ali Isus je otkrio kod tog mladog Jevrejina jedan veliki nedostatak: njegovo blagostanje ili njegovi posedi igrali su preveliku ulogu u njegovom životu. Zato mu je Isus dao izrečeni savet. Sigurno sada možeš da shvatiš zašto taj biblijski izveštaj važi za sve nas — bili mi bogati ili siromašni. Novac i posedi mogli bi da postanu isuviše važni za bilo koga od nas — bilo da ih već imamo ili čeznemo za njima.

9. Otkuda znamo da Isus nije osuđivao bogatstvo kao takvo?

⁹ Isus nije tvrdio da materijalno bogat čovek ne može da služi Bogu. Mnogi su to već činili. A i taj mlad Jevrejin činio je to — do izvesne mere. Pomisli na carinika Zakheja, koji je ’bio bogat’ (Luka 19:2—10). Neki pomazani hrišćani u prvom veku bili su imućni, te ih se pozivalo da budu ’podašni i spremni da dele’ (1. Timotiju 6:17, 18; Jakov 1:9, 10). Takođe i danas ima imućnih hrišćana. Često oni velikodušno doprinose podupiranju dela Carstva time da stavljaju na raspolaganje svoje stanove za sastanke i upotrebljavaju svoje automobile za službu. Zašto je, onda, Isus izgovorio te reči o bogatašu i kamili? Šta možemo mi iz toga da naučimo?

10. Šta možemo da zaključimo iz reči koje je Isus jednom prilikom izgovorio?

¹⁰ Jedna je stvar početi obožavati Boga, a sasvim druga ostati veran do kraja (Matej 24:13; Filipljanima 3:12—14). Isus je mogao to da ima na umu kada je rekao: „Lakše je kamili da prođe kroz iglene ušice nego bogatašu da uđe u carstvo Božije“ (Marko 10:25, NS). Nijedna kamila ne može da se stisne toliko, da prođe kroz majušnu ušicu šivaće igle. Isus se očigledno koristio hiperbolom, preuveličavanjem, koje nije trebalo doslovno razumeti. Time je pokazao koliko je teško bogatašu da učini nešto sasvim određeno. A šta je to? Pa, ne samo da počne da služi Bogu nego i da „uđe u carstvo Božije, što znači da zaista postigne večni život. Bez obzira kako stojiš u finansijskom pogledu, Isusov savet može ti pomoći što se tiče tvog načina mišljenja, duhovnog napretka i nastojanja da postigneš večni život.

Zašto je bogatima toliko teško?

11. Kako je uticalo Isusovo propovedanje na siromašne i bogate?

¹¹ Isus i apostoli su svojim propovedanjem ’objavili dobru vest siromašnima’ (Matej 11:5). To nije bila diskriminacija bogatih. Ali izgleda da je bilo više siromašnih koji su uvideli svoje duhovne potrebe i pozitivno reagovali na poruku nade (Matej 5:3, 6; 9:35, 36). Bogati Judejci bili su više nego zadovoljni svojim životnim uslovima (Uporedi Luku 6:20, 24, 25). Pa ipak, i u ono vreme je bilo izuzetaka, a i danas ih ima. Neki imućni ljudi prihvataju  poruku Biblije i služe Bogu. To ih može dovesti do predivnog rezultata. Tako je bilo sa Pavlom koji nije dozvolio da ga njegov položaj omete (Filipljanima 3:4—8). Pa ipak je Isus rekao da je bogatima to teže.

„VARLJIVA MOĆ BOGATSTVA“

12, 13. a) Šta je Isus rekao o brigama u jednom poređenju? b) Zašto se imućni suočavaju sa dodatnom preprekom?

¹² U svom poređenju o semenju koje je palo na različita zemljišta, Isus je rekao da je neko ’palo u trnje, te je trnje naraslo i ugušilo ga’. Zatim je objasnio: „A posejan ’u trnje’ jeste onaj koji sluša reč, ali brige ovog sastava stvari i varljiva moć bogatstva guše reč, i on postaje neplodan“ (Matej 13:7, 22, NS). Skoro su svi ljudi opterećeni ’brigama ovog sastava stvari’. To se lako može primetiti kada je čovek siromašan, nezaposlen ili je duševno ili fizički osakaćen. Doduše, čovek koji je finansijski obezbeđen ne mora da ima iste brige, ali je zabrinut zbog posledica inflacije, promena zakona o porezu ili opasnosti da bude pokraden. Dakle, i imućni i siromašni mogu da imaju brige (Matej 6:19—21).

¹³ Isus je pokazao da će neke omesti ’varljiva moć bogatstva’. Težnja za finansijskim uspehom može predstavljati poduhvat koji sve nagriza. Milioner Aristotel Onazis je jednom rekao: „Kad se postigne izvesna tačka, tada novac više nije važan. Samo uspeh važi. Razumno bi bilo kada bih sada prestao. Ali to ne mogu. Moram uvek da težim ka još višim i višim ciljevima — već zbog same nervne napetosti za nekog hrišćanina može biti uzbudljivo da se penje lestvicom uspeha. Ili može biti zaveden, te hoće da proširi svoj posao znatno više od onoga što je ranije smatrao da je „dosta“. Umesto da ograniči svoj posao (ili ode u penziju) — da bi stupio u punovremenu službu — ’on ruši svoja spremišta (ili kuće za stanovanje)’. (Vidi Luku 12:15—21). Može li to i tebi da se dogodi? Misliš li da će Bog oceniti da mu neko pod takvim uslovima služi svom dušom? (Matej 22: 37).

14. Kako se može prikazati da bi bogatstvo moglo da bude prepreka za hrišćanina? (Priče Solomunove 28:20).

 ¹⁴ Bogatstvo (ili čežnja za njim) može i na druge načine da spreči hrišćanina da ’nasledi večni život’. Na primer: ljubav prema bogatstvu mogla bi da ga navede da prihvati svetske metode, recimo, da jedan deo dobiti zataji, ili primeni druge nepoštene, ali uobičajene metode. Ili ako ima kao radnike poštenu i vrednu hrišćansku braću, on može da pretpostavi svoj lični dobitak njihovoj duhovnoj nastrojenosti. Da bi ih vezao za njihova radna mesta, možda ih podstiče da teže za luksuznim načinom života (ili čak da se zadužuju da bi mogli kupiti luksuzne stvari). Pa budući da je njihov šef, taj odnos može čak da se prenese i na prilike u skupštini.

15. Kako su neki rani hrišćani osetili štetne posledice bogatstva? (Psalam 73:3—8, 12, 27, 28).

¹⁵ Neki imućni hrišćani u prvom veku su izgleda pripadali onima koji su pali kao žrtve ’varljive moći bogatstva’. Jakov je pisao o ’nedaćama koje će zadesiti bogate’. Oni su posedovali skupe haljine, nakupili zlata i srebra, time što su nedovoljno plaćali svoje radnike, i ogrezli u luksuzu (Jakov 5:1—5). Slično je i danas. Materijalno bogatstvo često omogućuje čoveku da mnogo jede i pije, što škodi njegovom telu. To ne znači da su lepa odeća, nakit, hrana i putovanja štetni sami po sebi. Ali, bogatima, o kojima je Jakov pisao, takve stvari nisu bile od pomoći; s obzirom na njihovo slabo duhovno stanje i njihov položaj pred Bogom, imali su razloga da ’plaču i jauču za nedaće koje su ih zadesile’.

16. Zašto je Isus dao izričito upozorenje o bogatstvu i šta treba da se pitaš?

¹⁶ Isus je sigurno znao za bol i prepreke koje se mogu usprotiviti duhovnoj nastrojenosti bogatih. Znao je, takođe, da materijalna dobra mogu doslovno da istrule ili da postanu bezvredna, što se nikada ne može dogoditi sa hrišćanskim bogatstvom (Priče Solomunove 11:28; Marko 10:29, 30). Dakle, svima nama je Isus učinio pravu uslugu kada je izrekao upozorenje: „Kako će teško biti onima, koji imaju novac da uđu u carstvo Božije“ (Luka 18:24, NS). To njegovo upozorenje može nam pomoći čak i onda kada raspolažemo sa veoma malim sredstvima. Kako? Tako što ćemo ugušiti bilo kakvu ambiciju da se sada obogatimo. Hrišćani veruju da je Isus govorio istinu. Mi verujemo i držimo se onoga što je Isus rekao o svom Ocu, o kraju današnjeg poretka i o gajenju ljubavi. Taj propovednik istine takođe je rekao: „Lakše je kamili da prođe kroz iglene ušice nego bogatašu da uđe u carstvo nebesko“ (Matej 19:24, NS). Veruješ li u to zaista? Dokazuješ li svojim postupcima, načinom života i stavom da u to veruješ?

Ostani bogat u Bogu

17. Šta rade mnogi hrišćani da bi ih Jehova učinio bogatim?

¹⁷ Izveštaji iz celog sveta dokazuju da ogromna većina Božijih slugu uzima k srcu savete koje nalazimo u Mateju 19:16—24. Mnogi mladi hrišćani doneli su odluku da, po završetku uobičajenog školovanja, stupe u punovremenu službu. Žene, koje bi mogle da prihvate svetsko zaposlenje da bi im porodice imale veća primanja, posvećuju, umesto toga, više vremena hrišćanskim delatnostima i tako duhovno obogaćuju sebe i druge. Čak i neki muškarci, koji su po Bibliji obavezni da se brinu materijalno za porodicu, nalaze načina da prošire svoj udeo u službi.

18, 19. Koje su korake preduzeli neki koji traže Jehovin blagoslov?

¹⁸ Jedan starešina, star oko tridesetpet godina, priznaje: „Punovremena služba za mene nije bila ništa više od reči koja je lako prelazila preko mojih usana.“ On je zarađivao više od 25.000 dolara godišnje, još je imao poseban račun za troškove i koristio kola od preduzeća. Zatim je bio zamoljen da održi predavanje „Postaviti i postići ispravne ciljeve“ na oblasnom sastanku 1983. godine. On priznaje: „Dok sam željno čitao gradivo, bio sam u tolikoj neprilici i postiđen da me je savest maltene ubila.“ Pre kongresa je razgovarao o toj situaciji sa ženom. Uskoro je počeo da radi pola radnog vremena i priključio se ženi u pionirskoj službi. Oni su još uvek u pionirskoj službi i raduju se mnogim duhovnim blagoslovima.

¹⁹ Drugi su se odselili sa područja gde su mogli dobro da zarađuju i nastanili se tamo gde su mogli da više prošire svoje duhovne delatnosti. Jedan brat iz Kanade  i njegova žena pisali su o svojoj pionirskoj službi u Južnoj Americi: „Iako ovde među braćom vlada veliko siromaštvo, ona imaju divnu revnost za istinu. U svetskom pogledu su siromašni, ali u duhovnom pogledu su milioneri. Nas je 38 objavitelja, a od toga je 10 pionira. Sastanke moramo da držimo dvaput, jer imamo toliko posetilaca — u proseku od 110 do 140. O svim tim sastancima moraju da se brinu dvojica starešina i trojica slugu pomoćnika. Od naše skromne braće učimo šta, u stvari, znači staviti Jehovu na prvo mesto u svom životu. Ona nam pokazuju da se može svom dušom služiti Jehovi, bez obzira pod kakvim se uslovima živi.“

20. Kakav stav u srcu treba da imao prema materijalnom bogatstvu?

²⁰ Takvi hrišćani nemaju opravdanog razloga da zavide bogatima, unutar ili izvan skupštine, ili da postanu opsednuti materijalističkim ciljevima. Oni shvataju da je potrebna izvesna količina novca za normalan život (Propovednik 5:3; 7:12). Ali, jasno im je da je Isus rekao istinu — za bogate postoje u duhovnom pogledu mnoge prepreke, iskušenja i opasnosti. Problem za ’bogate u sadašnjem poretku’ leži u tome „da ne budu uobraženi i ne polažu svoje nade u nesigurno bogatstvo, nego u Boga“ (1. Timotiju 6:17, NS).

21. Kako prolaze oni koji teže za duhovnim bogatstvom?

²¹ Na žalost, mladi predstojnik, koji je razgovarao sa Isusom, nije savladao taj problem! Slično njemu, tako su i drugi jedno vreme služili Bogu, a zatim doživeli muke i promašaje u duhovnom pogledu zbog svog bogatstva. Nasuprot njima, milioni lojalnih hrišćana nastavljaju da dokazuju da „blagoslov Jehovin — je ono što obogaćuje a bez ikakve muke“ (Priče Solomunove 10:22, NS). Njihov život ima smisla: imaju vredne ciljeve i svesni su da nešto postižu. Njihova dobra dela ostaće zauvek i ona ih ispunjavaju dubokom radošću — sada i u budućnosti. Neka svako od nas teži za takvim bogatstvom! (Filipljanima 4:1; 1. Solunjanima 2:19, 20).

Tačke za razmišljanje

◻ O kakvom bogatstvu se govori u Pričama Solomunovim 10:22?

◻ Šta je hteo Isus da kaže u svom komentaru o bogatašu i kamili?

◻ Zašto je život često teži za bogataše?

◻ Kako možemo težiti da budemo bogati u Bogu?

[Pitanja za razmatranje]

[Okvir na 24. strani]

Bogatstvo i porodica

KADA razmišljaš o mogućim posledicama bogatstva, nemoj da previdiš porodicu. Razmotri sledeće primere:

Psihijatri iz Kanade koji su posmatrali decu basnoslovnih bogataša sastavili su sledeći izveštaj: „Život im je dosadan. Nemaju nikakvih ciljeva osim da se sami sebi dopadnu, i ne mogu da podnesu ni najmanju frustraciju. Jedva da imaju neke emocije. Njihove glavne težnje su: kupovanje stvari, putovanja i istraživanje novih mogućnosti uzbuđenja.“

Njujork tajms je pisao o jednom bivšem milioneru: „Kada je postao uspešan u poslovnom svetu i stekao bogatstvo, nastala je, veli on, velika promena u njegovoj porodici. ’Žena i ćerke merile su ljude samo po novcu koji su imali, i kada sam jednoj ćerki poklonio kuću od 300.000 dolara, drugoj sam morao da dam 300.000 dolara u gotovu.’“ Nakon što je pretrpeo srčani udar i „morao da vidi šta je bogatstvo učinilo od njegove žene i dece“, promenio je svoj način života.

Arnold Hotinger je izneo sledeća zapažanja o jednoj bliskoistočnoj zemlji bogatoj naftom: „Pojave bolesti vezane za bogatstvo su sasvim poznate mnogim inostranim lekarima koji su došli ovde da zarade mnogo novca. Oni izveštavaju da psihosomatska oboljenja nigde nisu toliko rasprostranjena kao ovde — oboljenja koja izazivaju prave patnje, ali za koja nije ustanovljeno da su nastala usled otkazivanja fizičkih funkcija organizma. Kako kažu, ima mladih ljudi koji imaju sve simptome staračkih oboljenja, i starih ljudi koji se ponašaju kao mladi.“