Da li si ti pronašao ključ?

ZAŠTO je ljubav toliko važna za hrišćane? Jer je takav Bog kog obožavaju. Apostol Jovan ga je opisao sledećim rečima: „Bog je ljubav“ (1. Jovanova 4:8). Baš kao što se mnogi roditelji nadaju da će deca ići njihovim stopama, tako Jehova Bog želi da hrišćani pokušaju biti poput njega. Tako nas apostol Pavle potiče: „Budite oponašatelji Boga, kao ljubljena deca, i nastavite hoditi u ljubavi“ (Efescima 5:1, 2, NS).

 Ljubav isto tako uravnotežava i druge hrišćanske osobine. U Isusovo vreme su Jevreji — naročito njihove vođe — marljivo proučavali Bibliju. Ali, zapazimo šta im je Isus rekao: „Istražujete Pisma jer mislite da ćete pomoću njih imati večni život; ... ali ja dobro znam da vi u sebi nemate ljubavi Božje“ (Jovan 5:39, 42, NS; Luka 11:42). Da su imali ljubavi onoliko koliko su imali znanje, oni bi prepoznali Isusa kao Mesiju. Većina ih je izgubila mogućnost da budu među prvim članovima hrišćanske skupštine.

Setimo se isto tako rimokatoličkih osvajača koji su donosili svoju religiju u Novi svet. Oni su sigurno imali jaku veru i gorljivu revnost za ono što su činili. Ali, to nije bilo podgrejano ljubavlju. Jer, inače oni ne bi pljačkali, mučili, silovali i ubijali urođenike na američkom kontinentu.

Prema tome, ljubav je ključna hrišćanska osobina. Ko bi trebalo da bude predmet te ljubavi? Isus nam kaže: ,,’Ljubi Jehovu svog Boga svim svojim srcem, svom svojom dušom i svom misli svojom’. Ovo je najveća i prva zapovest. Druga, poput ove, je ’ljubi svog bližnjega kao samoga sebe’“ (Matej 22:37—39, NS).

Hrišćanska ljubav zapravo ide još i dalje. Isus je takođe rekao: „Ljubite i svoje neprijatelje i molite za one koji vas progone, da biste se pokazali sinovima svog Oca koji je na nebesima, jer on čini da njegovo sunce izlazi i zlima i dobrima, i čini da kiša pada i pravednima i nepravednima“ (Matej 5:44, 45, NS). Drugim rečima, hrišćanska ljubav obuhvata gotovo svakoga! Ali, šta to znači u praksi?

Ako zaista ljubimo Boga

Ukoliko zaista želimo da ljubimo Boga, moraćemo ga bolje upoznati. Bog je to omogućio kroz Bibliju, koja je zapravo njegovo pismo upućeno nama ljudima. Kad primimo pismo od nekoga koga volimo, odmah ga pročitamo, bez obzira koliko smo zaposleni. Da li bi trebalo da bude nešto drugačije kod čitanja Biblije? Naravno da ne bi. Istina, mnogima je život danas pun nemira i većina izgleda radije gleda televiziju nego što čita nešto ozbiljno. Ali, pravi hrišćani ne dopuštaju da ih to spreči da čitaju Reč Božju. Na taj način su oni poput psalmiste koji je zapisao: „Moja duša drži tvoje opomene (koje se danas mogu naći u Bibliji), i ja ih ljubim neizmerno“ (Psalam 119:167, NS).

Kroz Bibliju nam Bog govori o tome kako on želi da mi postupamo. Kao što roditelji postavljaju merila ponašanja svojoj deci, tako i Jehova postavlja merila za koja očekuje da ćemo ih usvojiti — merila koja su nepromenljiva. Na primer, Biblija nam kaže: „Ni bludnici, ni idolopoklonici, ni preljubnici, ni oni koji se drže u neprirodne svrhe, ni muškarci koji ležu s muškarcima, ni lopovi, ni pohlepnici, ni pijanice, ni psovači, ni otimači neće naslediti Božje carstvo“ (1. Korinćanima 6:9, 10). To je priličan spisak! Ali, svako ko ljubi Boga biće srećan da ovo uzme u obzir. Zašto? Jer je apostol Jovan istakao: „Jer je ovo ljubav Božja da zapovesti njegove držimo“ (1. Jovanova 5:3).

Nažalost, mnogi postupci koji se u Bibliji osuđuju danas postaju prihvatljivima, čak i među „hrišćanima“. Izveštaj iz jedne protestantske denominacije u Kanadi preporučuje da se uzme u obzir prihvatanje homoseksualaca za službu u crkvi i tvrdi da polni odnos izvan braka može biti prihvatljiv pod određenim okolnostima, te preporučuje da preljuba ne treba da utiče na vernost u braku. Nema sumnje da su se autori ovog izveštaja hteli pokazati kao oni koji sve razumeju i koji se brinu. Ali, da li su oni pokazali ljubav, bilo prema Bogu ili prema onima koje potiču na takve nemoralne postupke? Ne bi se moglo reći, budući da je Pavle rekao da oni koji takve stvari čine neće naslediti Božje Carstvo. Koliko više ljubavi ima u tome da se neustrašivo držimo Božjih merila, pomažući slabima da isto tako čine, a ne da ih sentimentalno potičemo da slede lakši pravac koji će ih na kraju dovesti do katastrofe!

Potaknuti da delimo s drugima

Kad čitamo Bibliju učimo i o divnim stvarima u vezi namere koju Bog ima sa čovečanstvom. Učimo da je „Bog toliko ljubio  svet da je svog jedinorođenog Sina dao da ko god veruje u njega ne bude uništen, nego da ima večni život“ (Jovan 3:16, NS). Takođe učimo o Božjoj nameri da odstrani zlo i bezbožnost sa Zemlje i da uvede mirni, rajski sastav stvari preko svog Kraljevstva kojim će vladati taj isti Isus (Matej 6:9, 10; Otkrivenje 21:3, 4). Biblija obećava: „Još malo i više neće biti bezbožnika... A krotki će posedovati Zemlju i nalaziće zaista savršeno zadovoljstvo u obilju mira“ (Psalam 37:10, 11, NS).

Biblijska poruka je, zapravo, ono što je ljudima zaista potrebno. Zato je žalosno kada čitamo o hrišćanskim misionarima koji su toliko uznemireni zbog siromaštva i nepravde koju gledaju u siromašnim zemljama da su odlučili da se uključe u politiku i da čak sudeluju u revolucijama. Revolucije neće rešiti probleme tih zemalja. Da li takvi misionari zaista ljube Boga? Kad bi ga ljubili, zar ne bi pokazivali veru u njegova obećanja i ukazivali svojim duhovnim stadima na njegovo Carstvo? Pastiri koji zaista ljube svoja stada zasigurno će im pokazati kako poslušnost Božjem zakonu može pomoći čak i danas, a neće ih poticati da se uključe u političke ciljeve koji mogu završiti samo razočarenjem.

Biblijska poruka je zaista tako divna da je niko ko ima ljubavi ne može držati samo za sebe. Zato ljubav prave hrišćane potiče na to da ono što znaju podele s drugima. U hrišćanstvu je govorenje drugima o Bibliji obično prepušteno jednoj maloj, plaćenoj, profesionalnoj klasi — sveštenstvu. To je dovelo do loših rezultata. Jedan luteranski pastor je priznao u časopisu Hrišćanstvo danas: „Crkva je danas slaba zato  što duhovni vođe nisu uspeli osposobiti vernike da rade isti posao koji oni rade. Ili zbog toga što su vernici propustili da priznaju i prihvate takvu službu“.

Pravi hrišćani „priznaju i prihvataju“ takvu službu. Oni ozbiljno uzimaju reči apostola Pavla: „Držimo se čvrsto javnog izražavanja naše nade bez kolebanja, jer je veran onaj koji je obećao“ (Jevrejima 10:23, NS). Kakav je njihov motiv? Isti onaj koji je nagnao hrišćane prvog veka, a koje je apostol Pavle srdačno pohvalio: „Ovi objavljuju Hrista iz ljubavi“ (Filipljanima 1:16, NS).

Ljubav prema drugim hrišćanima

Da, ljubav je ključ za pravo hrišćanstvo, zato što utiče na svaki vid života pravih hrišćana. Tako oni postaju sasvim različiti od ljudi oko sebe. Zbog čega? Apostol Jovan je rekao sledeće o ovom svetu: „Čitav svet leži u sili zloga“ (1. Jovanova 5:19, NS). Taj zli je sotona, đavo, i svet u većini svojih aktivnosti odražava njegov sistem vrednosti. Sotonin uticaj se vidi u razuzdanom nepoštenju, nemoralnosti, nepravednosti, rasnoj napetosti i ekonomskim nepravdama koje danas postoje. Jedan hrišćanin koji obožava Boga ljubavi i oponaša ga tako da neguje ljubav, mora da bude drugačiji!

Međutim, nije lako to sam učiniti. Zato nas Biblija isto tako podbuđuje da potražimo one koji poseduju isto cenjenje ljubavi. Na taj način hrišćani mogu pomagati jedni drugima. Zato je apostol Pavle zapisao sledeće ohrabrujuće reči: „Pomišljajmo da jedni druge podbuđujemo na ljubav i dobra dela, ne ostavljajući svoje sastanke,... ohrabrujući jedni druge“ (Jevrejima 10:23—25, NS).

Ukoliko biste želeli pozitivno odgovoriti na ovo ohrabrenje, Jehovini svedoci će biti radosni da vas upoznaju s grupom ljudi koji se u svom životu trude da pokazuju božansku ljubav. Bez sumnje, takva grupa ljudi postoji u vašoj blizini, i Božji duh je na njima, jer je upravo on izvor prave, hrišćanske ljubavi. „Plod duha je ljubav“ (Galatima 5:22). Druženje s njima će vam pomoći da uzmete u obzir poticaj apostola Petra: „Imajte ljubav prema čitavoj zajednici braće“ (1. Petrova 2:17, NS).

Kako bi to bilo tragično kad bismo se našli među onima koji, nakon što su se usrdno trudili da služe Bogu, čuju sudbonosne Isusove reči: „Nikad vas nisam poznavao! Odlazite od mene koji činite bezakonje“ (Matej 7:23, NS). Ako negujemo ljubav, ključ za pravo hrišćanstvo, tada nam se to neće desiti. Ljubav će nas motivisati da čitamo Bibliju, da živimo prema njenim merilima, da tražimo druge hrišćane s kojima ćemo se družiti i da govorimo drugima o dobrim stvarima koje sadrži Biblija. Da, ljubav će nas potaknuti da činimo ono što Bog želi da činimo. A, kao što je Isus rekao, „onaj koji izvršava volju (njegovog) nebeskog Oca“ naslediće Božja obećanja. Apostol Jovan je dodao: „Onaj koji vrši Božju volju ostaje zauvek“ (Matej 7:21; 1. Jovanova 2:17, NS).

Da, negujmo ljubav. Neka nas ona potiče da vršimo Božju volju. Tako ćemo se pokazati pravim hrišćanima, budući da je Isus rekao: „Po ovome će svi znati da ste moji učenici, ako imate ljubav među sobom“ (Jovan 13:35, NS). Uživaćemo večne blagoslove koje je Bog obećao onima koji ga ljube.