Ključ za pravu religiju

U OVOM našem 20. veku ima više ljudi koji tvrde da pripadaju hrišćanskoj nego nekoj drugoj religiji. Ali, ipak je ovaj vek vreme najvećih nevolja u ljudskoj istoriji. Zbog čega taj paradoks?

Iz jednog razloga, a taj je što mnogi svoju veru ne uzimaju ozbiljno. Za njih je hrišćanstvo samo uzgredna stvar, a ne dominantna snaga u njihovom životu. A oni koji svoju religiju ipak uzimaju ozbiljno odobravaju mnoga kontradiktorna verovanja i čak prihvataju različita moralna merila. Osim toga su razdeljeni nacionalnim, rasnim i ekonomskim razlikama. Uz to su oni često žrtve jedni drugih, čak se progone, ratuju i ubijaju jedni druge. Tako su dva najveća rata u istoriji u osnovi vodile „hrišćanske“ nacije.

Kakav zaključak možemo iz ovog da izvučemo? Da hrišćanstvo ili nije prava religija ili postoji velika razlika između tvrditi da si hrišćanin i zaista biti hrišćanin. Prema Isusu Hristu, osnivaču hrišćanstva, ovaj drugi zaključak je ispravan. Jednom prilikom je on govorio o nekima koji će mu se obraćati sa „Gospode, Gospode“. Drugim rečima, oni će tvrditi da su hrišćani, prihvatajući Isusa kao svog Gospoda. I biće veoma zaposleni, obavljajući naizgled važne poslove u njegovo ime. Ali, Isus će im ipak reći: „Nikad vas nisam poznavao! Odlazite od mene koji činite bezakonje“ (Matej 7:22, 23, NS).

Sigurno je da niko od nas ne želi biti u takvoj situaciji! Zato, kako ćemo odrediti da li smo pravi hrišćani ili ne? Postoji li ključ za pravu religiju?

Ključ

Da, postoji. Naravno, hrišćanstvo uključuje mnoge stvari. Na primer, pravi hrišćanin mora imati jaku veru u Boga, jer „bez vere nije moguće ugoditi Bogu“ (Jevrejima 11:6). Vera mora biti popraćena ispravnim delima. Učenik Jakov je upozorio da je „vera bez dela mrtva“ (Jakov 2: 26). Štaviše, apostol Pavle je naglasio važnost „tačnog spoznanja (Božje) volje u svoj mudrosti i duhovnom razumevanju“ (Kološanima 1:9, NS). Ali, ni jedna od ovih stvari ne daje ključ za pravu religiju.

Činjenica je da mi možemo imati dobro biblijsko spoznanje i jaku veru, te biti prilično zaposleni u činjenju dobrih dela, a da smo ipak samo imitacija hrišćana. Kako je to moguće? Apostol Pavle je objasnio: „Ako govorim jezicima ljudskim i anđeoskim, a ljubavi nemam, tada sam metal koji ječi i cimbalo koje zveči. I ako imam dar proricanja i sve svete tajne znam i sve znanje imam, te ako imam svu veru da i gore mogu premeštati, a ljubavi nemam, ništa sam. I ako sve što imam dam da druge nahranim, i ako predam svoje telo i time se dičim, a ljubavi nemam, ne koristi mi ništa“ (1. Korinćanima 13:1—3, NS).

Da, ključ za prepoznavanje prave religije je uviđanje činjenice da se ona zasniva na čistoj, iskrenoj ljubavi. Naša vera, dobra dela i tačno spoznanje su važni i bez njih se ne može. Ali, ako nisu zasnovani na ljubavi, bar koliko to stoji do nas, od male su koristi. Zašto je to tako? Zbog čega ljubav ima tako veliku važnost?