Odlučni da služimo Jehovi čitavim srcem

„Služi mu čitavim srcem i veselom dušom, jer Jehova istražuje sva srca i zapaža svako naginjanje misli“(1. DNEVNIKA 28:9, NS).

1. Na koja pitanja navodi stavak iz 1. Dnevnika 28:9?

 GORE citirani stavak navodi na neka pitanja o srcu. Da li je ovde reč o doslovnom srcu? Ako da, kako bi čovek mogao da živi a da nema celo srce nego, recimo, samo pola srca? Da li Jehova, poput savremenih specijalista za srčana oboljenja, pregleda doslovno srce i traži mane? A što se tiče naginjanja misli: nalaze li se ona u našem srcu? Izgleda da neki biblijski stavci to nagoveštavaju, jer u njima čitamo o ’naginjanju misli srca’ (1. Mojsijeva 6:5, NS; 1. Dnevnika 29:18). Ispituje li Jehova naše doslovno srce da bi razaznao naše misli? Šta, zapravo, znači ’služiti mu čitavim srcem’?

2. Koja su gledišta o srcu zastupali stari Egipćani i Vavilonci, kao i grčki filozof Aristotel?

² Stari Egipćani su verovali da je fizičko srce sedište inteligencije i osećanja. Takođe su mislili da ono ima vlastitu volju. Vavilonci su govorili da u srcu stanuje intelekt kao i ljubav. Grčki filozof Aristotel učio je da je srce sedište čula i carstvo duše. Međutim, s vremenom se znanje proširilo i takva su gledišta bila odbačena. Na kraju, uvidelo se da je srce ono što jeste: fizička pumpa pomoću koje cirkuliše krv u telu.

3. Koje činjenice pokazuju da srce uliva strahopoštovanje?

³ Da, u prvom redu pumpa, ali svakako veoma zapažena, koja svake sekunde našeg života verno tera crvenu životnu reku kroz celo naše telo. Ljudsko srce — malo veće od pesnice i lakše od pola kilograma — kuca 100.000 puta na dan i pumpa životnu krv kroz 96.000 kilometara dugačak sistem krvotoka u telu — nešto oko 8.000 litara na dan, desetine miliona litara kroz ceo život. Otkucaj srca je izazivan grupom ćelija koje čine sinusni čvor srca i šalju električne impulse koji upravljaju srčanim ritmom. Nijedan mišić tela ne radi teže, ni duže, ni istrajnije od srca. Pod emocionalnom opterećenošću ili kod napornog rada ono može pet puta da poveća svoj učinak. Kada se srce odstrani iz grudnog koša, još kuca neko vreme. To isto važi, pod povoljnim uslovima, i za ćelije koje se iseku iz srca. Samo mozgu je potrebno više hrane i kiseonika nego srcu.

4, 5. a) Koje se osobine pripisuju srcu u Bibliji? b) Koja osećanja i koji motivi stanuju u srcu prema Bibliji?

⁴ U Božijoj reči se gotovo hiljadu puta spominje srce. Na nekim mestima govori se o doslovnom srcu. Na drugim mestima upotrebljena je reč „srce“ u značenju središta ili centra neke stvari. Na primer: ’U srcu mora’ ili ’u srcu zemlje’ (Jezekilj 27:25—27; Matej 12:40). Na gotovo hiljadu drugih mesta srce se spominje u prenosnom značenju. U Kitelovom Teološkom rečniku Novog zaveta pod odrednicom „srce“ navedeni su mnogi biblijski stavci pod svakim od sledećih podnaslova. „U srcu stanuju osećanja i afekti, požude i strasti“. „Srce je sedište razuma, izvorište misli i refleksija“. „Srce je sedište volje, izvor odluka“. „Otuda je srce, pre svega, centralno sedište u čoveku, na koje se Bog obraća, tu su koreni religioznog života, ono određuje moralno ponašanje“.

⁵ U tom simboličnom srcu stanuju osećanja i motivi. Prema mnogim biblijskim stavcima, srce može biti: radosno, žalosno, zamračeno, prosvećeno, očajno, pouzdano, bojažljivo ili okorelo. Ono može da se raspali u gnevu ili istopi od straha, može biti ponosno i oholo ili blago i ponizno, puno ljubavi ili ispunjeno mržnjom, čisto i  čestito ili krivo za brakolomstvo. Ono naginje ka zlu, ali može i da nas nagoni da činimo dobro.

Ne budi polovična srca niti imaj dvolično srce

6, 7. a) Kakve je ljude mrzeo psalmista i kakvim je postupcima, i u Izraelu i u Judeji, ilustrovano to stanje? b) Kako je Isus pokazao da nije prihvatljiva služba Jehovi polovična srca?

⁶ Doslovno srce mora da bude celo da bi funkcionisalo, ali simbolično srce može biti podeljeno. Psalmista, očigledno čovek po Božijem srcu, napisao je pod inspiracijom: „Mrzeo sam one koji su polovična srca“ (Psalam 119:113, NS). Takvi su bili, na primer, Izraelci kojima je Ilija izazovno rekao: „Dokle ćete hramati između dva različita mišljenja? Ako je Jehova pravi Bog, sledite ga; ako je Val, sledite njega“ (1. Carevima 18:21, NS). Neodlučna srca ’hramali su između dva različita mišljenja’.

⁷ Nakon što se Judin narod delimično vratio Jehovi, bilo je zabeleženo: „Ipak je narod još žrtvovao na visinama; ali samo Jehovi, svom Bogu“ (2. Dnevnika 33:17, NS). Podeljena srca Judejci su tvrdili da obožavaju Jehovu, ali to su činili na neovlašćeni način i na mestima gde su prethodno obožavali Vala. Isus je rekao: „Niko ne može robovati dvojici gospodara“ (Matej 6:24, NS). U ono doba bili su robovi vlasništvo gospodara. Robovi su stajali na raspolaganju svom gospodaru 24 sata na dan. Nisu mogli da podele svoje vreme između dva gospodara — pola za jednoga i pola za drugoga. Isus je time istakao: Jehovine sluge ne mogu služiti Bogu polovična srca!

8. Kako može čovek, u prenosnom smislu, da ima dva srca i koji biblijski stavci ukazuju na to?

⁸ Svaki čovek ima samo jedno doslovno srce, ali u prenesenom smislu može da ima dva srca. David se osvrnuo na takve ljude kada je rekao: „Neprestano govore glatkim usnama, da, srcem dvoličnim“ („srcem i još jednim srcem“, Novi svet prevod — sa paralelnim stavcima, fusnota) (Psalam 12:2, NS). Jedno je srce za javnost, a drugo u tajnosti gleda svoje sebične interese. Takvo dvolično ili dvostruko stanovište srca opisano je u Bibliji na sledeći način: „On je onakav kako u svojoj duši misli. ’Jedi i pij’, veli ti, ali mu srce nije s tobom.“ „Mada govori ljupkim glasom, ne veruj mu, jer mu je u srcu sedam gadova“ (Priče Solomunove 23:7, NS; 26:25, NS; Psalam 28:3).

9. Šta pokazuje da je, i u danima Jeremije i u vreme Isusa, postojalo obožavanje dvolična srca?

⁹ Takvo licemerstvo u međuljudskim odnosima za žaljenje je, ali ako prodre u obožavanje Jehove, postaje kobna nesreća. „Ne uzdajte se u prevarne reči: ’Hram Jehovin! Hram Jehovin! Hram Jehovin oni su!’ Gle, vi se uzdate u prevarne reči — neće vam to biti ni od kakve koristi. Možete li krasti, ubijati, činiti brakolomstvo, krivo se zaklinjati, paliti tamjan Valu i ići za drugim bogovima kojih ne znate — pa onda hoćete da dođete i stanete pred mene u ovom domu koji nosi moje ime, i hoćete reći: ’Sigurno ćemo biti izbavljeni’, uprkos tome što se čine sve te gadosti?“ (Jeremija 7:4, 8—10, NS). Isus je osudio takvo licemerstvo dvostruka srca među književnicima i farisejima kada je rekao: „Licemeri! Dobro je za vas prorekao prorok Isaija kada je rekao: ’Ovaj mi narod odaje čast usnama svojim, a srce im je daleko od mene’“ (Matej 15:7, 8, NS).

10, 11. Na šta gledaju Jehova i Hrist Isus kada ocenjuju nekog čoveka, i zašto?

¹⁰ Iz svega toga se jasno vidi zašto je Jehova rekao Samuilu: „Bog ne gleda kao što gleda čovek; jer čovek gleda što je na očima; a Jehova gleda kakvo je srce“ (1. Samuilova 16:7, NS). Kada Jehova, dakle, ocenjuje čoveka, onda to ne počiva na površnom posmatranju; on ispituje do srži stvari. Isus Hrist prikazuje srce kao pogonsku snagu iza našeg načina života — ili nas navodi na dobro ili na zlo: „Dobar čovek iz dobre riznice svoga srca iznosi dobro, a zao čovek iz svoje zle riznice iznosi zlo; jer mu usta govore od suviška srca.“ Osim toga, „iz srca izlaze zle pomisli, ubistva, brakolomstva, blud, krađe, lažna svedočanstva, hule“ (Luka 6:45, NS; Matej 15:19, NS).

¹¹ Isus Hrist, na koga je prenet zadatak da sudi, gleda na šta Jehova gleda. On je rekao za sebe da je „taj koji ispituje bubrege  („najdublje emocije“, Novi svet prevod — sa paralelnim stavcima, fusnota) i srca, i daću vam, ponaosob, po delima vašim“ (Otkrivenje 2:23, NS). Zato piše: „Više od svega što treba čuvati, čuvaj srce svoje, jer je ono izvor života“ (Priče Solomunove 4:23, NS).

12. Zašto služba Jehovi čitavim srcem zahteva od nas izvesne napore?

¹² Mi ne smemo da služimo Jehovi ni polovična, ni dvolična srca, nego čitavim srcem. To zahteva od nas marljive napore. Zašto? Zato što je srce prevarno i mnogo varljivo. Zastrašujuće je kada pomislimo kako vešto može da opravda nepravedne postupke koje privlače naše palo telo. Ono nas može, doduše, prevariti i sakriti od nas naše prave motive, ali Jehova vidi u čemu je stvar. On nam na to skreće pažnju rečima: „Srce je prevarnije od svega i beznadno je. Ko ga može znati. Ja, Jehova, istražujem srce, ispitujem bubrege, da bih dao svakome po njegovim putevima, prema plodu njegovih postupaka“ (Jeremija 17:9, 10, NS).

Steći čitavo srce

13. Šta je rekao Isus o religionistima svojih dana i do kojih posledica ih je dovelo njihovo ponašanje?

¹³ Isus je rekao za religioniste svog vremena: „Srce ovog naroda postalo je neprihvatljivo, i ušima su čuli, ali nisu reagovali, i oči su zatvorili — da kako očima ne bi videli i ušima ne bi čuli, i srcem ne bi shvatili smisao toga, pa da se ne obrate, i ne izlečim ih“ (Matej 13:15, NS). Zbog svojih verskih predrasuda zatvorili su oči i uši prema Isusovim naukama. Budući da su odbacili ukore, nisu mogli da steknu pravilno motivisano srce: „Ko posluša ukor, stiče srce“ („stiče dobar motiv“, Novi svet prevod — sa paralelnim stavcima, fusnota) (Priče Solomunove 15:32, NS). Tvrdili su da obožavaju Boga, a vršili su svoju „pravdu“ da bi ih ljudi videli (Matej 6:1, 2, 5, 16).

14. Koji primeri pokazuju šta omogućava istini da uđe u nas i nastani se u nama?

¹⁴ Koliko je bolje biti kao kralj Josafat koji je ’pripravio srce svoje da traži pravog Boga’ (2. Dnevnika 19:3, NS). Najbolja priprema za traženje Boga jeste molitva od srca. Kada se ožalošćena Ana usrdno molila Jehovi, ’govorila je u srcu’ i molitva joj je bila uslišena. Takođe je nužno biti spreman slušati. Isusova majka je očigledno slušala, jer je ’brižljivo čuvala sve te reči u svom srcu’. ’Izvlačila je zaključke u svom srcu’ i postala verna Isusova učenica. Jehova pomaže iskrenim tražiocima. Bogobojazna Lidija slušala je Pavla, i „Jehova joj otvori široko srce da pazi na ono što je Pavle govorio“. Zatim se krstila (1. Samuilova 1:12, 13; Luka 2:19, 51; Dela apostolska 16:14, 15). Uvek je simbolično srce — osećaji, emocije, dobri motivi — ono što omogućava da istina uđe u čoveka i nastani se u njemu.

15. Na šta moramo biti spremni ne bi li stekli čitavo srce?

¹⁵ Da bismo stekli čitavo srce, moramo biti emocionalno spremni da odstranimo predubeđenja i dozvolimo da je Bog u pravu, čak i kada se time ruše neke od naših najomiljenijih ideja ili povlaćenih gledišta o nauci (Rimljanima 3:4). Sebični motivi moraju biti pročišćeni da bi nam srce bilo prihvatljivo za Jehovinu volju i puteve. Jehova je jednom napisao svoje zakone na kamenu, a kasnije je  pisao zakone na ljudskim srcima. Apostol Pavle je takođe pisao na srcima. I ti isto možeš ’da napišeš ljubaznu dobrotu i istinitost na ploči svoga srca’ (Priče Solomunove 3:3; Jevrejima 10:16; 2. Korinćanima 3:3, NS).

16. Koja pitanja razjašnjavaju korake koje moramo preduzeti da bismo imali čitavo srce za Jehovu?

¹⁶ Da li je tvoje srce podobno kao površina za pisanje Jehovinih načela i zapovesti? Hoćeš li ga očistiti od predrasuda da bi ga oslobodio za božansku istinu? Hoćeš li nastaviti da studiraš, da obnavljaš svoj um, da skidaš staru ličnost i oblačiš novu, koja je stvorena po slici Božjoj? Hoćeš li dati sve od sebe da budeš radnik koji nema čega da se stidi i koji ispravno rukuje rečju istine? (Rimljanima 12:2; Kološanima 3:9, 10; 2. Timotiju 2:15).

Očuvati čitavo srce

17. Kako je David opomenuo svog sina Solomuna i zašto je Solomun propustio da sledi tu opomenu?

¹⁷ David je rekao Solomunu: „Služi mu čitavim srcem i veselom dušom, jer Jehova istražuje sva srca i zapaža svako naginjanje misli.“ Solomun je otpočeo svoju službu čitavim srcem, ali kako su godine prolazile, nije očuvao čitavo srce: „Kada je Solomun ostario, priklonile su mu žene srce za druge bogove, te se pokazalo da njegovo srce nije čitavo bilo uz Jehovu, Boga njegova, kao što je bilo srce njegovog oca Davida“ (1. Dnevnika 28:9, NS; 1. Carevima 11:4, NS).

18, 19. a) Kojim će se različitim sredstvima poslužiti sotona da bi te sprečio da sačuvaš čitavo srce? b) Kojoj će taktici pribeći sotona kada promaše njegove podmukle metode?

¹⁸ Hoćeš li uspeti u tome u čemu je Solomun zatajio? Hoćeš li — kada se predaš Jehovi kao njegov svedok i odbaciš svu polovičnost i dvoličnost srca u tvom obožavanju, te se potpuno složiš sa Isusovim rečima ’da ljubiš Jehovu, Boga svoga, svim svojim srcem’ — biti sada odlučan da očuvaš svoje srce u potpunoj odanosti službi za Jehovu? (Matej 22:37). To se sotoni neće dopasti, a on je prepredeni neprijatelj. Tvoje srce će postati meta njegovih napada. On zna da srce naginje ka grehu i on može da se probije do njega kada ti po pusti budnost. Zar nije on ’metnuo u srce Judi Iskariotskome da izda Isusa’? (Jovan 13 : 2). Novac, materijalizam, zabava, ponos, svetska karijera, hvalisanje i telesne požude — on zna gde smo ranjivi i upravo na to mesto cilja svojim vatrenim strelama. Da li ih sve odbijaš štitom vere? (Efescima 6:16; 1. Jovanova 2:15—17).

¹⁹ I kada svi ti sotonski planovi promaše, sotona još uvek nije gotov. Pretvara se u ričućeg lava i pokušava da proguta Jehovine verne svedoke pomoću nasilničke rulje, batina, zatvora, pa čak i smrti. Ali u svim tim opasnostima Jehova jača one čija su srca potpuno upravljena ka njemu (Jakov 4:7; 1. Petrova 5:8—10; Otkrivenje 2:10).

20, 21. a) Koja se pitanja mogu postaviti s obzirom na ispitivanje doslovnog srca? b) Koja se slična pitanja mogu upotrebiti za ispitivanje simboličnog srca?

²⁰ Doslovno srce mora da se pregleda s vremena na vreme. Dobija li u redovnim intervalima dobru hranu u dovoljnoj količini? Kuca li stalno i snažno ili tromo i slabo? Podržava li pravilan krvni pritisak? Kreće li se telo onoliko koliko je to srcu potrebno? (Da bi srce bilo zdravo, dugo mora da pumpa snažno). Prilagođava li se sinusni čvor srca promenljivim uslovima? Da li je, u emocionalnom pogledu, izloženo okolini koja donosi sa sobom ogroman stres?

²¹ Ako je nužno ispitivanje fizičkog srca, koliko je tek nužno ispitivanje simboličnog srca! Jehova ga ispituje; a i mi treba to da radimo. Dobija li duhovnu hranu u dovoljnoj količini posredstvom redovnog ličnog studija i redovnog posećivanja sastanaka? (Psalam 1:1, 2; Priče Solomunove 15 :28; Jevrejima 10:24, 25). Da li nas osećaji  i duboke emocije srca nagone na revnosno učešće u službi propovedanja — tako da se ponekad snažno naprežemo, učestvujući u pomoćnoj pionirskoj službi? (Jeremija 20:9; Luka 13:24; 1. Korinćanima 9:16). Kako je sa okolinom koja okružuje srce? Da li je ono okruženo srcima koja su ujedinjena i čitava i u kojima su nastanjena slična osećanja i motivi? (2. Carevima 10:15, 16; Psalam 86:11; Priče Solomunove 13:20; 1. Korinćanima 15:33)

22. Kada možemo imati uspeha u svojoj odluci da služimo Jehovi čitavim srcem?

²² Ako možeš, nakon takvog ispitivanja, potvrdno da odgovoriš na gornja pitanja, tada zaista čuvaš svoje simbolično srce. I ti ćeš, zajedno sa milionima drugih vernih svedoka, imati uspeha u svojoj odluci da služiš Jehovi čitavim srcem. Svim takvim osobama je zagarantovano: „I mir Božji, koji prevazilazi svaku misao, čuvaće preko Isusa Hrista vaša srca i misaonu snagu“ (Filipljanima 4:7, NS).

Sećaš li se?

◻ Koje se mnogobrojne osobine pripisuju simboličnom srcu?

◻ Kako možemo izbeći da budemo polovična ili dvolična srca?

◻ Zašto gledaju Jehova i Hrist Isus na srce kada nas ocenjuju?

◻ Kako možemo steći i očuvati čitavo srce?

[Pitanja za razmatranje]

[Slika na 15. strani]

Imaš li dva lica?