Život i rad Isusa

Odgovor na optužbe

SUBOTA je. Isus leči čoveka koji je bolestan već 38 godina. Ali, jevrejske religiozne vođe ga optužuju da krši sabat. Isus odgovara: „Moj otac sve do sad radi, pa i ja radim“.

Uprkos tvrdnji fariseja, Isusov posao nije bio one vrste koju je zabranjivao zakon o suboti. Posao propovedanja i lečenja dodelio mu je Bog i, oponašajući Božji primer, on je to svakodnevno radio. Međutim, njegov je odgovor još više razljutio Jevreje, pa su tražili da ga ubiju. Zašto?

To nije bilo samo zbog toga što su smatrali da Isus krši sabat, nego su i njegovu tvrdnju da je Božji Sin smatrali hulom. Međutim, Isus se nije uplašio i dao im je daljnji odgovor u vezi svog povlašćenog odnosa s Bogom. „Otac ljubi sina“, kaže on, „i pokazuje mu sve što sam čini“.

„Jer baš kao što Otac podiže mrtve i oživljuje ih“, nastavlja Isus, „tako i Sin oživljuje one koje želi“. Zaista, Sin već podiže mrtve u duhovnom smislu! „Ko sluša moju reč i veruje onome koji me posla“, kaže Isus, „prešao je iz smrti u život“. I nastavlja: „Dolazi čas, i već je tu, kad će mrtvi čuti glas Božjeg Sina i koji poslušaju živeće“.

Mada do tog vremena Isus nije doslovno podigao nikog iz mrtvih, on govori svojim tužiocima da će se takvo doslovno vaskrsenje mrtvih zaista zbiti. „Ne čudite se ovome“, kaže on, „jer dolazi čas kad će svi u spomen—grobovima čuti njegov glas i izaći“.

Do tada Isus još očigledno nije javno opisao svoju važnu ulogu u Božjoj nameri na tako određen i jasan način. Ali, Isusovi tužioci nisu samo od njega dobili svedočanstvo o tim stvarima. „Poslali ste ljude k Jovanu“, podseća ih Isus, „i on je posvedočio za istinu“.

Pre samo dve godine je Jovan Krstitelj govorio tim jevrejskim religioznim vođama o Onome koji dolazi nakon njega. Podsećajući ih na njihovo nekad visoko mišljenje o sada zatvorenom Jovanu, Isus kaže: „Vi ste samo nakratko bili voljni u velikoj meri se radovati njegovom svetlu“. Isus ih na to podseća u nadi da će im pomoći, da, spasiti ih. Međutim, on ne zavisi od Jovanovog svedočanstva.

„Dela koja činim (uključujući i čudo koje je upravo izveo) svedoče o meni da me Otac  poslao“. Ali, pored toga, Isus nastavlja: „Otac koji me je poslao posvedočio je za mene“. Bog je posvedočio za Isusa, na primer, prilikom njegovog krštenja, rekavši: „To je moj sin, ljubljeni“.

Isusovi tužioci zaista nemaju izgovora što ga odbacuju. Samo Pismo za koje tvrde da ga istražuju svedoči za njega! „Da ste verovali Mojsiju, verovali biste i meni“, zaključuje Isus, „jer on je pisao o meni. Ali, ako ne verujete njegovim zapisima, kako ćete verovati mojim rečima?“ Jovan 5:17—47; 1:19—27; Matej 3:17 (NS).

◆ Zašto Isusov posao ne povređuje sabat?

◆ Kako Isus opisuje svoju vitalnu ulogu u Božjoj nameri?

◆ Na čije svedočanstvo Isus ukazuje da bi dokazao da je Božji Sin?