Priključiti se Jehovinim čuvarima besprekornosti

„Što se mene tiče, hodiću u svojoj neokrnjenoj besprekornosti. ... Usred sakupljenog mnoštva, blagosiljaću Jehovu“ (PSALAM 26:11, 12, NS).

1, 2. a) Kako većina religioznih organizacija hrišćanstva pridobija sledbenike? b) Kojom metodom poučavanja se služio Isus? (Matej 11:28—30)

 GODINE 1985. krstilo se 189 800 osoba u znak svog predanja Jehovi, čime su postali njegovi hrišćanski svedoci. To je prosečno dnevno 520 osoba. Kako su svi ti ljudi doneli odluku da se krste? Da li

su prisustvovali nekom masovnom mitingu, pažljivo slušajući osećajima prožet govor nekog propovednika i zatim doneli osećajnu odluku za Hrista? Na takav postupak nailazimo u nekim protestantskim i evangelističkim religioznim zajednicama. Ali, da li je to metoda kojom neko postaje Hristov sledbenik?

² Ako pažljivo ispitamo Isusovo javno propovedničko delovanje, nećemo naići na manipulisanje sa osećajima. Da li je on, na primer, pokušao da pridobije svoje slušaoce horovima i pevanjem? Da li se služio psihologijom, da bi kod slušalaca pobudio osećaj krivice, nakon čega bi lako posegnuli u džep? Naprotiv, njegova metoda poučavanja je imala za cilj da potakne ljude na razmišljanje i donošenje zaključaka. Budući da su njegovi slušaoci bili uglavnom Jevreji, oni su već poznavali hebrejske spise. Zato je mogao da ih podstakne da razmišljaju o svom predznanju, kako bi u njemu prepoznali Mesiju (Matej, poglavlja 5 do 7; Luka 13:10—21).

3. Odakle znamo da Pavle u svom načinu poučavanja nije samo budio osećaje?

³ I Pavle je poticao druge na razmišljanje, iako su mu neki prigovarali na nedostatku sposobnosti govora (Dela apostolska 20:7—9; 2. Korinćanima 10:10; 11:6). On je napisao: „Zaklinjem vas zato, braćo, po samilosti Božjoj, da prinesete svoja telesa kao žrtvu živu, svetu i prihvatljivu Bogu, kao svetu službu u snazi vašeg razuma ... promenite se obnovljenjem svoga uma („temeljito promenite svoje mišljenje, NT 68) da možete utvrditi šta je dobra, ugodna i savršena volja Božja“ (Rimljanima 12:1, 2, NS).

4. Koje korake mora neko da preduzme pre nego što bi mogao da bude kršten kao Jehovin svedok?

⁴ Slično je i danas. Svi koji su bili kršteni, su osobe koje su savesno istraživale Bibliju i razmišljale o njenim naukama pre nego što su preduzele ozbiljan korak krštenja, potpunog podronjavanja pod vodu (Dela apostolska 17:11, 12). To nije prenagljena ili osećajna odluka. Naprotiv, oni su još pre nego što im je bilo dozvoljeno da se krste, redovno posećivali hrišćanske sastanke sa ciljem da usvoje tačno razumevanje o Jehovi Bogu i njegovim namerama u vezi s Isusom Hristom (Jevrejima 10:25). Takođe su redovno sudelovali u hrišćanskoj službi, objavljujući drugima dobru vest o Carstvu (Dela apostolska 5:42; 1. Korinćanima 9:16).) Zatim su, u nedeljama neposredno pre krštenja, s nekoliko skupštinskih starešina pažljivo razmotrili preko  120 pitanja o hrišćanskoj nauci i hrišćanskom načinu života, a sve to uz pomoć stotina biblijskih stavaka. Sve su to radili zato da bi još pre krštenja mogli da postanu priznati čuvari besprekornosti (Dela apostolska 8:34—36). a

Šta se postiže krštenjem?

5. Čiji primer priznaje neko krštenjem?

⁵ Šta postiže neko time što bude kršten? Kao prvo, on se time poistovećuje s najvećim čuvarem besprekornosti koji je ikada živeo na Zemlji — s Isusom Hristom. On je sam dao primer, krstivši se u starosti od oko 30 godina (Luka 3:21—23). Kasnije je zapovedio svojim sledbenicima da širom sveta poučavaju i krštavaju ljude (Matej 28:19, 20). Da li je on mislio da njegovi učenici treba da krste sve ljude bez razlike, ne uzimajući u obzir njihov način postupanja u životu?

6, 7. a) Šta se traži od pravog Hristovog sledbenika? 6) Šta sve uključuje svetost?

⁶ Apostol Petar je sledećim rečima objasnio ispravno stanovište: „I vi budite sveti u svemu življenju. Jer je pisano: Budite sveti, jer sam ja svet“ (1. Petrova 1:15, 16). Šta znači za Bogu predanog hrišćanina da bude „svet“?

⁷ Prema Tumaču reči Novog zaveta od V. E. Vajna, grčka reč hagios (prevedena sa „svet“) znači u suštini „odeljen ... pa zato — u moralnom i duhovnom smislu Pisma — odeljen od greha i prema tome posvećen Bogu“. Jedan poznavalac grčkog jezika kaže da to znači „sličnost Bogu na karakterističan način“. S obzirom na to razumevanje, pred one koji žele da se krste kao pravi hrišćani postavljeno je visoko merilo. To je merilo besprekornosti, a besprekornost je nepokolebljivo držanje jedne norme moralne vrednosti — u slučaju hrišćana to su Hristove vrednosti (Jovan 17:17—19; 18:36, 37).

8. a) Koja su merila u vezi načina života važila u ranoj hrišćanskoj skupštini? b) Da li se hrišćanstvo držalo tih merila? Navedi kao primer aktuelne događaje.

⁸ Prava hrišćanska skupština je uvek radila na tome da se sačuva besprekornost, i da se organizacija održi čista. Zato je Pavle uputio prve hrišćane „da se ne druže s onim koji bi, iako se zove brat, bio bludnik, ili lakomac, ili idolopoklonik, ili klevetnik, ili pijanica ili razbojnik. S takvim ni jesti... Uklonite zločinca iz meću sebe‘“ (1. Korinćanima 5:9—13, ST; 2. Jovanova 10, 11). Da li su sveštenici hrišćanstva postavili pred svoje opštine to visoko merilo besprekornosti? Hrišćanstvo prihvata za pasivne ili za aktivne članove ljude koji redovno čine svaku vrstu teških greha ili nasilja. Biblijska temeljna načela ne daju prostora takvoj slobodi postupanja (Uporedi Jeremija 8:5, 6, 10).

9. Šta navodi mnoge ljude da se predaju Jehovi i da se krste?

⁹ Baš radi tog visokog merila meću Jehovinim svedocima, ljudi koji ljube istinu i besprekornost, biće pobuđeni da se predaju suverenom gospodaru svemira, Jehovi Bogu (Avakum 3:18, 19). Oni vide jasnu razliku između ponašanja svetskih religioznih organizacija i organizacije Jehovinih svedoka. Većina se, priznajemo, ruga pravom obožavanju (1. Petrova 4:3, 4). Ipak, hiljade koje ljube besprekornost, obraćaju se istini. Time što bivaju kršteni u vodi, oni dokazuju svoju ljubav prema Bogu i njegovim merilima (Uporedi Marko 1:10; Jovan 3:23; Dela apostolska 8:36).

 Besprekornost koja se temelji na ljubavi i ustrajnosti

10. Šta je potrebno da bi hrišćanin mogao da sačuva besprekornost?

¹⁰ Besprekornost ima cenu. To je objasnio Isus, kada je pozvao ljude da postanu njegovi sledbenici: „Ko hoće za mnom da ide, neka se odreče sebe, i uzme krst svoj, i za mnom ide“ (Marko 8:34). Život hrišćanske besprekornosti donosi sa sobom kušnje i žrtve i to iz istog razloga kao u Hristovom slučaju — mi imamo zajedničkog neprijatelja, sotonu (Efescima 6:11, 12). Zato moramo ustrajati da bismo mogli „postojano“ slediti Isusa. Dakle, predanje nije beznačajna odluka; ona ne sme da proizaće iz prolaznog raspoloženja. Ipak, neki su napustili istinu već nekoliko meseci ili godina nakon svog krštenja. Kako je to moguće objasniti?

11. Iz kojih mogućih razloga neki nisu nastavili da hodaju putem besprekornosti?

¹¹ Možda su neki pristupili krštenju s više osećajno, nego s razumno usmerenim duhovnim shvatanjem. Drugi su možda računali na brze rezultate; njihovo predanje je bilo usmereno prema sebi i vremenski ograničeno. Šta god bili razlozi, njihov bliski odnos sa Jehovom se prekinuo. Oni nisu držali pogled upravljen na svoj uzor, na Isusa Hrista (Jevrejima 12:1, 2). A to je imalo za posledicu da je nestala njihova ljubav prema Bogu, a besprekornost im je bila kratkog veka. Zašto je ljubav tako bitan činilac? Jer je ona jedini čvrsti temelj trajnog predanja Jehovi (Marko 12:30, 31; 1. Jovanova 4:7, 8, 16; 5:3).

Proračunati troškove besprekornosti

12. Šta je razumno učiniti pre krštenja?

¹² Isus nije hrabrio svoje učenike da ga slepo slede, ne proračunavši troškove. Savetovao je: „Ko od vas, kad hoće da sagradi kulu, najpre ne sedne da proračuna trošak da li ima čim dovršiti?“ Da, razborit čovek pažljivo procenjuje svoj budući način postupanja. On mora da bude siguran u svoje poticaje, pre nego što preuzme punu odgovornost koju donosi sa sobom hrišćansko predanje i krštenje. Isus je pokazao šta bi to moglo da znači, kada je zaključio: „Tako dakle, tko se god između vas ne odreče svega svoga imanja, ne može biti moj učenik“ (Luka 14:28—33, ST).

13. Šta je mislio Isus kada je rekao da treba mrziti svoje rođake, iako je srž njegove nauke bila ljubav? (Matej 22:37—40).

¹³ Predanje Jehovi zahteva da besprekorno, celim srcem vršimo Božju volju. Ljubav prema Bogu ne sme biti potisnuta ni zbog čoveka, ni zbog poseda. Zato je Isus rekao: „Ako ko dođe k meni, a nije mu mrzak (ne mrzi, NS) njegov otac, i majka, i žena, i deca, i braća, i sestre, pa i sopstveni život, ne može da bude moj učenik“ (Luka 14:26, dr Čarnić). Ali, šta je mislio Isus kada je rekao da treba mrzeti članove svoje porodice, pa čak i sebe samog? U kom smislu je upotrebio ovde reč mrziti, budući da je učio svoje sledbenike da ljube čak i neprijatelje? (Luka 6:27, 35). Mrzeti ima ovde smisao manje da se ljubi (Uporedi Matej 12:46—50).

14. Kako bi mogli da reaguju nečiji prijatelji i rođaci ako bi on postao Jehovin svedok? (Jovan 15:18, 19).

 ¹⁴ Čim neko postane hrišćanski Jehovin svedok, on brzo utvrđuje ko su mu pravi prijatelji. Neki će možda da ga izbegavaju ili da prekinu druženje s njim, jer je napustio raniju religiju, iako oni sami uopšte ne vrše nikakvo ispravno obožavanje. Ali, Isus je obećao nadopunu za takvu vrstu gubitka, kada je rekao: „Nema nikoga tko ostavi radi mene i radi Radosne vijesti kuću, ili braću, ili sestre, ili majku, ili oca, ili djecu, ili njive, koji ne bi primio stoput toliko već sada u ovom svijetu, a u budućem svijetu (u dolazećem sastavu stvari, NS) život vječni“ (Marko 10:29, 30, ST).

15. Zašto mogu neki da gledaju popreko na Jehovine svedoke?

¹⁵ U nekim slučajevima može put predanja i besprekornosti da znači gubitak ugleda kod drugih ljudi (1. Korinćanima 4:12, 13). Zašto bi moglo doći do toga? Zato jer sada poseduješ religiju koja nije „ugledna“ (Uporedi Marko 2:15, 16). Konačno, ti ne uživaš veliki ugled dok, idući od kuće do kuće, „opterećuješ“ druge ljude svojom religijom. Ne donosi ugled odlazak u zatvor, umesto povrede neutralnosti s obzirom na nacionalizam i patriotizam (Jovan 18:36). Ne smatra se da je ugledno odbiti transfuziju krvi na temelju biblijski školovane savesti, iako trenutna kuga, SIDA, daje s tim u vezi mnogima povod za razmišljanje (Uporedi Dela apostolska 15:28, 29; 17:6, 7; 24:5).

16. Kako dobijamo pomoć, da bi mogli sačuvati besprekornost?

¹⁶ Put hrišćanske neutralnosti je, doduše, uzak, pun kušnji, ali na raspolaganju nam stoji stalna pomoć (Matej 7:13, 14). Zato je Pavle mogao da kaže: „U svemu sam jak kroz onoga koji mi snagu daje“ (Filibljanima 4:13, NS). Tu snagu možemo da dobijemo kroz stalnu molitvu, kroz proučavanje Božje Reči i kroz druženje s hrišćanskom skupštinom. Zahvaljujući snazi koju nam Bog daje, mi možemo da ostanemo verni i lojalni kao kršteni čuvari besprekornosti (Efescima 4:11—13, NS; 6:18; Psalam 119:105).

Blagoslovi za čuvare besprekornosti

17. Do kojih blagoslova može da dovede krštenje?

¹⁷ Korak predanja i krštenja vodi do mnogih blagoslova. Jedan od njih može da bude povećana služba, koja donosi veće zadovoljstvo. Postoje mogućnosti sudelovanja u pomoćnoj pionirskoj službi, koja može u nekim slučajevima da znači korak dalje ka opštoj ili specijalnoj pionirskoj službi, zatim pokrajinskoj i oblasnoj službi ili pak službi u Betelu (Vidi uokvireni tekst na strani 16). Krštena braća imaju mogućnosti da služe drugima u skupštini u svojstvu slugu pomoćnika, a kasnije i kao starešine. Za sve je te blagoslove potreban isti preduslov — besprekornost (1. Timotiju 3:1—10).

18. Kako treba naš život ispunjen predanjem da utiče na one s kojima dolazimo u dodir?

¹⁸ Blagoslovi života ispunjenog predanjem i besprekornošću mogu da utiču i na druge. Onaj ko se tesno drži Hristovog primera postaje bolji suprug, ili bolja supruga, bolji otac ili bolja majka (1. Petrova 2:21; Efescima 5:21—33; 6:4). Mladi razvijaju bolji odnos sa svojim roditeljima, nastavnicima i starešinama u skupštini (Titu 2:6, 7). Svaki kršteni hrišćanin postaje bolji sused, poslodavac ili radnik (Matej 22:39; Efescima 6:5—9; Titu 2:9, 10). Svaki hrišćanin treba kao Hrist da bude osvežavajuće društvo za druge, jer je Isus sam rekao: „Uzmite moj jaram na sebe i učite od mene jer sam ja blage naravi i od srca ponizan i naći ćete okrepu svojim dušama (Matej 11:29, NS).

19. Koji daljnji blagoslov donosi sa sobom korak predanja?

¹⁹ Veliki blagoslov koraka predanja i krštenja sastoji se u postizanju miroljubivog odnosa sa Stvoriteljem. Rezultat toga je duševni mir. Pavle je savetovao: „Ne brinite se teskobno ni za što, nego u svemu iznesite svoje molbe Bogu molitvom i preklinjanjem, zajedno sa zahvalama. A mir Božji  koji nadilazi svaku misao, čuvaće srca vaša i misli vaše kroz Hrista Isusa“ (Filibljanima 4:6, 7, NS).

20. a) Na čemu se temelji „mir Božji“? b) Kakva se prilika pruža svakome ko bude kršten?

²⁰ „Mir Božji“ se temelji na dubokom razumevanju Isusovog primera i žrtve. Kroz tu spoznaju o Hristu mnogi su bili navedeni na iskreno pokajanje i na stvarne promene u načinu života, što znači na odvraćanje od greha (Dela apostolska 3:19, 20). Kao posledica toga, mnoge Bogu predane osobe govore kao psalmista: „Što se mene tiče, hodaću u svojoj neokrnjenoj besprekornosti... usled sakupljenog mnoštva blagosiljaću Jehovu“ (Psalam 26:11, 12, NS). Onaj ko se u znak simboliziranja svog predanja Jehovi da krstiti u vodi, priključuje se Jehovinim čuvarima besprekornosti na celom svetu (1. Petrova 2:17). Osim toga, on zahvata „pravi život“, večni život, koji je Jehova obećao kroz Isusa Hrista (1. Timotiju 6:19; Titu 1:2).

[Fusnota]

Šta bi odgovorio?

◻ Šta je prve hrišćane privuklo k istini, koju su naučavali Hrist i apostoli?

◻ Šta se tražilo od hrišćana pojedinaca, kao i od skupštine s obzirom na svetost?

◻ Na čemu mora da se temelji besprekornost?

◻ Šta sve uključuje proračunavanje troškova besprekornosti?

◻ Koje blagoslove donosi sa sobom sačuvanje besprekornosti?

[Pitanja za razmatranje]

[Okvir na 16. strani]

Prednosti punovremene službe

Pomoćni pionir: kršteni sluga Božji, koji provede mesečno najmanje 60 sati u službi propovedanja.

Opšti pionir: kršteni sluga Božji, koji provede mesečno prosečno 90 sati u službi propovedanja.

Specijalni pionir: kršteni sluga Božji, koji provede mesečno najmanje 140 sati u službi, te prima neznatnu mesečnu nadoknadu za svoje osnovne potrebe. Ovi se pioniri obično dodeljuju udaljenim grupama objavitelja ili malim skupštinama.

Galad—misionar: kršteni sluga Božji, koji se školovao u biblijskoj školi Galad Udruženja Kule stražare, za službu u inostranstvu. On provodi takođe najmanje 140 sati mesečno u službi.

Pokrajinski i oblasni nadglednik: putujući, starešine koji posećuju skupštine i pokrajine, da bi izgrađivali braću u službi i na sastancima. Oni provode mnogo sati u službi propovedanja.

Služba u Betelu: Sprovode je punovremene sluge u podružnicama i štamparijama Udruženja Kule stražare širom sveta.

[Slika na 14. strani]

Krštenje otvara put …

[Slika na 14. strani]

… u službu postojane besprekornosti