Vrhunske tačke Biblije Psalmi 73 do 106

„Blagosiljaj Jehovu“ — zašto?

Ko od nas može da bude nezahvalan kad razmišlja o svemu što je Jehova učinio, što čini i što će još učiniti za nas? Naša srca zaista treba da nas potaknu da blagosiljamo našeg Boga. U Trećoj i Četvrtoj knjizi Psalama dobro je naglašeno to da imamo mnogo razloga da blagosiljamo Jehovu. Dok razmatramo Psalme 73 do 106, zapitaj sam sebe: ’Kakvog ličnog razloga imam da blagosiljam Jehovu?’

Ne zavidi zlima

Pročitaj Psalme 73 do 77. Ovi Psalmi pripisuju se Asafu, uključujući očigledno i njegove sinove. Asaf priznaje da je zavideo bezbožnicima — sve dok se nije urazumio (Psalam 73). Zatim se oplakuje uništenje Jerusalima (Psalam 74). Nakon toga dolaze izrazi zahvalnosti tom „strašnom“ Bogu i molitva „velikom Bogu“ da se seti svog ožalošćenog naroda (Psalmi 75—77).

◆ 73:24 — U kakvu je „slavu“ Jehova odveo psalmistu?

Sve dok psalmista nije shvatio da mu je ’dobro biti blizu Boga’, smatrao je da je bezbožnicima bolje nego pravednima (Psalam 73:2—12, 28). Time što je dozvolio da ga vodi Božji „svet“ primio je „slavu“, naklonost Jehove, blagosloveni odnos s njim.

 ◆ 76:6 — Kako su zadremali „kočijaš“ i „konj“? (NS)

Izraelci su bili naučeni da se uzdaju u Jehovu, a ne u konje i kočije (Psalam 20:7; Priče Solomunove 21:31). Oni nisu imali razloge da se boje konja i kočija sa kosama koje su imali njihovi neprijatelji, jer je Jehova mogao da ih učini nemoćnima tako da ’zadremaju’. Ovde se misli na „san neodređenog trajanja“ — smrt (Jeremija 51:39, IS). To bi trebalo da bude upozorenje današnjim svetskim vođama koji se uzdaju u svoje oružje (Psalam 76:12).

Pouka za nas: Psalam 75 sadrži upozorenje protiv ponosa, kad kaže: „Ne uzdižite svoj rog“ (stavak 5, NS). Bog je bio simbol snage, moći (5. Mojsijeva 33:17). Uzdizati rog značilo bi ponašati se nadmeno. Psalmista ovde upozorava bezbožnike da se ne nadimaju svojim naizgled sigurnim moćnim položajem, jer će Jehova ’sve rogove bezbožnicima polomiti’ (Psalam 75:10). Takvo saznanje ohrabruje Božje sluge da mu ostanu verni uprkos naizglednom napredovanju bezbožnika (Uporedi Psalam 144:11—15a).

Slušaj „Najvišega“

Pročitaj Psalme 78 do 83. I to su Asafovi psalmi. Govori se o istoriji Izraela (Psalam 78). Oplakuje se opustošenje hrama, nakon čega sledi molitva za obnovu Izraela (Psalam 79, 80). Nakon pesme koja govori o Božjem oslobođenju i poticanju njegovom narodu da ga sluša, slede molbe Jehovi da izvrši sud nad pokvarenim sudijama i neprijateljima Izraela (Psalam 81—83).

◆ 82:1 — Kako Bog sudi „usred bogova“?

Očigledno je da su „bogovi“ bili sudije u Izraelu. Zvali su ih bogovima zato što su imali veliku sudsku moć. Jehova je, kao Vrhovni sudija, imao božansko pravo da stane usred tih sudija i ukori ih zbog toga što nisu sudili u skladu s njegovim zakonom (Isaija 33:22; Psalam 82:2—4).

◆ 83:9—15 — Da li je psalmist bio motivisan na osvetu?

Ni u kom slučaju. On je molio da Bog izvrši sud nad onima koji ’žestoko mrze’ Jehovu (stavak 2, NS). Tako bi drugi narodi shvatili da je Bog, čije je ime Jehova, zaista „Najviši nad svom Zemljom“ (stavak 18). Ta manifestacija moći imala bi za posledicu veličanje Božjeg imena Jehova širom sveta.

Pouka za nas: To da Jehova bogato nagrađuje one koji ga slušaju naznačeno je u Psalmu 81:16, gde Jehova kaže da bi svoj narod hranio „najboljem pšenicom“ (Uporedi Psalam 63 :—5). Da su Izraelci „slušali Jehovin glas“, on bi ih blagoslovio „najboljom pšenicom“ — najboljim, odabranim stvarima (Psalam 81:11; 5. Mojsijeva 32:13, 14). Isto tako, ako mi ’slušamo Jehovin glas’, on će nas bogato blagosloviti (Priče Solomunove 10:22).

Približi se Bogu

Pročitaj Psalme 84 do 89. Psalmista čezne za Božjim domom (Psalam 84). Nadalje, povratnici iz izgnanstva mole Boga da odvrati svoj gnjev (Psalam 85). David moli za vođstvo i zaštitu, s pouzdanjem da će mu Jehova odgovoriti (Psalam 86). Nakon molitve poniženih, usleđuje pesma o onima ’rođenim u Sionu’ (Psalam 87, 88). Zatim dolazi psalam koji osvetljava Jehovinu ljubav i dobrotu koju je pokazao u zavetu sa Davidom (Psalam 89).

◆ 84:3 — Zašto se spominju ptice?

Psalmista, jedan Levit, Korejev potomak, čeznuo je da bude u Jehovinom „velikom šatoru“ (stavci 1, 2, NS). Ali, bilo je desetak hiljada Levita. Samo jednom u šest meseci je mogla određena grupa nedelju dana da služi u šatoru. Nasuprot tome, čak i male ptice su imale trajniji dom u tom svetištu tako što su tu svijale gnezda. Kako bi srećan psalmista bio kad bi mogao da slavi Jehovu tako da trajno boravi u njegovom domu.

◆ 89:49 — Kakva su to bila „dela ljubavi i dobrote“ (NS)

 Izraz „dela ljubavi i dobrote“ odnosi se na zavet Carstva sa svim njegovim karakteristikama. Izraelci su u vreme poteškoća skretali Jehovi pažnju na ta obećanja, ne zato što su sumnjali u taj zavet, nego su na temelju toga molili Boga.

Pouka za nas: Psalam 85 naglašava zbog čega treba da žudimo za Božjim novim sistemom stvari. Samo su kratko spomenuti materijalni blagoslovi (stavak 17). Glavni naglasak je stavljen na duhovne blagoslove: dobrotu i ljubav, istinitost, pravednost i mir (stavci 10—13). Jehova se ne poziva na materijalističke težnje, nego pokazuje da duhovni blagoslovi novog sistema treba da nam budu najjača motivaciona snaga.

’Jehova caruje’

Pročitaj Psalme 90 do 100. Mojsije stavlja Božju večnost nasuprot kratkom životnom veku, a zatim osvetljava Jehovu kao naš izvor sigurnosti (Psalam 90, 91). Uzdižu se Jehovine vrhunske osobine, a naredni psalmi ukazuju na Božju moć, dobrotu punu ljubavi, i pravednost, a govore i o njegovom Carstvu (Psalmi 92—100).

◆ 90:10 — Zar nije Mojsije živeo mnogo duže od 80 godina?

Mojsije, koji je živeo 120 godina, ne može da se svrsta među one sa prosečnim ljudskim vekom. Od bezverne generacije koja je izišla iz Egipta, oni koji su imali „dvadeset godina naviše“ trebali su da pomru u roku od 40 godina, dakle u okviru starosnog doba koje je označio Mojsije (4. Mojsijeva 14:29—34). Komentar da u vreme Mojsijeve smrti „Ne behu potamnjele oči njegove niti ga snaga izdala“, pokazuje da je imao dodatnu snagu od Boga (5. Mojsijeva 34:7).

◆ 95:3 — Kako je Jehova „Car nad svim drugim bogovima?“ (PS)

Kao Sveopšti Suveren, Jehova je najviši i car je nad svim lažnim božanstvima na taj način što je daleko iznad njih. Jednostavno nema nikakvog upoređenja između Jehove Boga i bilo kog anđela ili bilo čega drugog što bi se moglo obožavati, uključujući i nepostojeće lažne bogove.

Pouka za nas: Psalam 91 ukazuje na još jedan razlog zbog kog treba da blagosiljamo Jehovu — „zaklon Višnjega“ (stavak 1). To je mesto duhovne sigurnosti, zaštita od duhovne štete za one koji ispunjavaju zahteve postavljene u ovom psalmu. Taj zaklon je sakriven od ljudi u svetu, koji ne gledaju duhovnim očima. Činjenica da je to „zaklon Najvišega“ ukazuje na to da ćemo tamo naći sigurnost samo ako podupiremo Jehovu u spornom pitanju univerzalne suverenosti.

„Slavite Jah, narode!“

Pročitaj Psalme 101 do 106. David ovde opisuje svoj način vođenja državnih poslova (Psalam 101). Ponižen moli Jehovu da ’sazida Sion’ (Psalam 102). Pozivi da se ’blagosilja Jehovu’ slede u psalmima koji obraćaju pažnju na Božje milosrđe, veličinu i dela stvaranja. Ovde se prvi put javlja izraz „Slavite Jah, narode“, koji se u psalmima ponavlja preko 20 puta (Psalmi 103, 104, NS). Konačno, dva istorijska psalma blagosiljaju Jehovu zbog njegovih dela koja je učinio u korist svog naroda (Psalmi 105, 106).

◆ 102:25 — Ko je ’položio temelje Zemlji’? (NS)

Psalmista je govorio o Bogu, ali apostol Pavle je te reči primenio na Isusa Hrista (Jevrejima 1:10, 11). Kako proizlazi, ove reči se takođe primenjuju na Isusa, jer je on delovao kao Jehovin pomoćnik pri stvaranju svemira (Kološanima 1:15, 16). Dakle, za Isusa bi takođe moglo da se kaže da je „položio temelje Zemlje“.

◆ 103:14 — Šta znači „građa“?

Reč koja je ovde prevedena sa građa, izvedena je od istog glagola koji je upotrebljen u 1. Mojsijevoj 2:7, i imenice „lončar“, koja se koristi da bi označila onoga koji oblikuju glinu (Isaija 29:16; Jeremija 18:2—6). Dakle, psalmista nas podseća da Jehova, Veliki Lončar, postupa s nama nežno, znajući da smo lomljivi kao zemljane posude (Uporedi 2. Korinćanima 4:7).

 ◆ 104:4 — Kako Jehova ’čini svoje anđele duhovima’? (NS)

Pošto su anđeli već duhovna stvorenja, to se ne bi moglo odnositi na njihova duhovna tela. Reč „duh“, međutim, može takođe da znači „vetar“ ili „delujuću snagu“. Bog dakle može upotrebiti te anđele kao moćnu silu da bi sproveo svoju volju. Njih bi takođe mogao da upotrebi kao izvršitelje osude — kao ’vatru koja proždire’ (NS). Ohrabrujuće je za hrišćane to što znaju da njihov propovednički posao podupiru tako snažna anđeoska stvorenja (Uporedi Otkrivenje 14:6, 7).

Pouka za nas: Psalam 106 nam pomaže da shvatimo da su buntovni Korej, Datan i Aviron zavideli Mojsiju na njegovom položaju upravitelja Božjeg naroda (Psalam 106:16; 4. Mojsijeva 16:2—11). Na kraju je buna bila ugušena onda kad je ’oganj spalio’ buntovnike (Psalam 106:18). Sigurno je da su ovde prikazane opasnosti koje se javljaju iz ponosa i zavisti. Isto tako, ako danas govorimo protiv imenovanih Jehovinih slugu, to može da izazove njegovo negodovanje (Jevrejima 13:17; Juda 4, 8, 11).

Zaista, Jehova nam je dao mnogo toga za šta bi trebali da budemo zahvalni. Kad uzmemo u obzir sve blagoslove koje je izlio na nas, zar ne bi trebali da činimo ono na šta nas psalmista potiče: „Blagosiljaj, dušo moja, Jehovu“? (Psalam 103:1, NS).