Da li mrtvi žive? Šta kaže Bog

MALI avion je poleteo iz jednog grada u Južnoj Africi i uputio se prema drugom gradu udaljenom oko 400 km. U avionu su bili pilot i njegova dvanaestogodišnja kćerka. Kada su zbog kvara pokušali da se prisilno spuste, avion se srušio i oboje su poginuli.

„Samo Jehova Bog zna moju bol i osećaj gubitka, kao i borbu koju sam morala da vodim sama sa sobom“, priseća se Beti, supruga i majka. Kako je uspela to da savlada? „Neprestano sam se molila za hrabrost i snagu da nadvladam žalost kako bi i drugima mogla pomoći da učine isto.“ Osim toga, Beti je veoma utešilo to što Biblija kaže o stanju mrtvih i nadi u vaskrsenje.

Šta kaže Bog o mrtvima? Biblija odgovara: „Mrtvi ne znaju ništa“ (Propovednik 9:5). Dakle, mrtvi su bez svesti. To je jednostavno tako. Zašto onda mnogi veruju u nešto suprotno? Zato što su obmanuti jednom velikom i prastarom prevarom svetskih razmera!

Prevara svetskih razmera

Sve je započelo izricanjem prve laži. Istorijski izveštaj iz prve biblijske knjige to detaljno opisuje. Tamo piše: „Što se drveta spoznanja dobra i zla tiče, s njega ne jedi, jer u koji dan jedeš s njega sigurno ćeš umreti“ (1. Mojsijeva 2:17, NS). To je Jehova Bog rekao prvom čoveku Adamu. Uporedi to sada sa 1. Mojsijevom 3:1—4, gde se izveštava kako je sotona, govoreći preko zmije, naveo Evu na neposlušnost Bogu, rekavši: „Nećete vi umreti“. Dakle, sotona je tvrdio nešto suprotno onome što je rekao Bog. Na taj način je izrekao prvu laž i tako postao „otac laži“ (Jovan 8:44; Otkrivenje 12:9).

Ali, Adam i Eva su ipak umrli, a isto tako i bezbroj miliona drugih. Šta će sotona sada izmisliti? Sada je on u ljude počeo da usađuje ideju kako, mada telo umire, nešto i dalje nastavlja da živi. To je kasnije postala doktrina starih religija, a usvojila je i grčka filozofija. Zato je verovanje u besmrtnost ljudske duše skoro univerzalno. A za mnoge je verovatno utešno verovati da njihovi voljeni koji su umrli još uvek negde žive. Pitanje je, međutim, da li je to istina?

Da li je tvoja duša besmrtna?

Reč „besmrtnost“ se pojavljuje u Bibliji tri puta, i sva tri puta u hrišćanskim grčkim spisima. Ispitivanje primene te reči jasno pokazuje da čovek nije nasledno besmrtan.

Razmotrimo, na primer, reči apostola Pavla iz 1. Timotiju 6:15, 16, NS, gde on opisuje Isusa Hrista kao ’Kralja onih koji vladaju  kao kraljevi i Gospodara onih koji vladaju kao gospodari, onoga koji jedini ima besmrtnost’. U čemu se, dakle, Isus razlikuje od drugih „kraljeva“ i „gospodara“? On je besmrtan, a oni nisu.

Istina, besmrtnost je obećana onim Hristovim sledbenicima koji su pozvani da vladaju s njim na nebu (1. Petrova 1:3, 4). Tako u 1. Korinćanima 15:53, 54 čitamo: „Jer ovo smrtno (treba) da se obuče u besmrtnost. A kad ... se smrtno obuče u besmrtnost, onda će se zbiti ona riječ što je napisana: pobjeda proždrije smrt“. Zapazi da besmrtnost treba „obući“. To je nagrada za verne, odabrane hrišćane. To nije nešto što je urođeno svim ljudima.

Dalje, Biblija ne kaže da čovek ima ili da mu je data duša. Ona kaže ovako: „I Jehova Bog je zatim stvorio čoveka iz praha zemaljskoga i u nosnice mu udahnuo dah života i čovek je postao živa duša“ (1. Mojsijeva 2:7, NS; Uporedi 1. Korinćanima 15:45). Biti nešto je sasvim drugo od imati nešto. Niko ne može poreći da se: „Biti pas“, razlikuje od: „Imati psa“! Isto tako, biti duša, nije isto što i imati dušu.

To, da ne dobijaju svi ljudi dar besmrtnosti, vidljivo je iz mnogih biblijskih osvrta na umiranje duše. Na primer: „Koja duša zgriješi ona će poginuti“ (Jezekilj 18:4, 20). „I bit će da će se svaka duša koja ne posluša tog proroka istrijebiti iz naroda“ (Dela apostolska 3:23).

Pošto nemamo besmrtnu dušu, šta se onda dešava s nama kad umremo? Mi jednostavno „spavamo“, jer zbog Hristove otkupne žrtve postoji nada vaskrsenja (1. Korinćanima 15:22). Kad je Lazar umro, Isus je rekao: „Idem tamo da ga probudim“. Zatim je objasnio: „Lazar je umro“ (Jovan 11:11—14, NS). Pavle je isto tako govorio o onima koji „spavaju u smrti“ (1. Solunjanima 4:13, 14; 1. Korinćanima 15:20, NS). Ako mrtvi, dakle, spavaju. . .

Da li će biti probuđeni?

Zamisli ovu zadivljujuću scenu: Mnoštvo ljudi okupilo se pred jednom pećinom u Vitaniji blizu Jerusalima. Tu je Isus s Marijom i Martom, sestrama Lazara koji je nedavno umro i čije telo leži u pećini koja je zatvorena kamenom. „Uzmite kamen“, naređuje Isus. Marta primećuje: „Gospode, već smrdi; jer su četiri dana kako je umro“. Ali, nakon kratke molitve, Isus poviče: „Lazare! Izići“ (Jovan 11:38—44). Možeš li da zamisliš kako je mnoštvo bilo zadivljeno i radosno — a naročito Marija i Marta?

Da je Lazar ta četiri dana negde živeo, zar on to ne bi ispričao? Ali, nigde nije zapisano da je on govorio o bilo kakvom doživljaju koji je imao dok je bio mrtav. Biblija to potvrđuje rečima: „Mrtvi ne znaju ništa“ (Propovednik 9:5).

Slučaj Lazara nije bio jedini takav slučaj. Isus je u mestu Nainu sreo pogrebnu povorku koja je nosila jednog mladića. Isus je rekao: „Momče, tebi govorim, ustani!“. I šta se desilo? „Sjede mrtvac i stade govoriti“ (Luka 7:11—17). Ali, da li je taj mladić rekao bilo šta o mestu gde idu ljudi kad umru? Ne, jer je on očigledno bio jednostavno mrtav.

Isus, Pavle, Petar, Ilija i Jelisije, svi su oni vaskrsavali mrtve. Niko od vaskrsnulih nije rekao ni reč o zagrobnom životu.

Ova zadivljujuća čuda predstavljaju samo predukus jedinog načina na koji velika većina mrtvih može ponovo da oživi — vaskrsenja u život na Zemlji pod Božjim Carstvom. Isus je rekao: „Ne čudite se ovome, jer ide čas u koji će svi koji su u spomen—grobovima čuti (moj) glas i izići“ (Jovan 5:28, 29). To će biti veoma uzbudljivo za one koji će imati prednost da žive pod Hristovom carskom vladavinom od hiljadu godina, koja je sada već toliko blizu (Otkrivenje 20:4, 6). Već sama nada vaskrsenja dokazuje da mrtvi ne žive. Da bi ljudi mogli biti vaskrsnuti, moraju prvo da umru.

Neki se možda pitaju...

Šta je s tvrdnjama medija i ostalih o tome da primaju poruke od mrtvih? Zar to ne dokazuje da mrtvi žive. Ne. Sotona je vrlo lukav, on je vrhunski varalica koji se često „pretvara u anđela svetla“ (2. Korinćanima 11:14). On i njegovi demoni se mogu, a to često i čine, maskirati kao duhovi ljudi koji su umrli! Zato je Jehovin zakon dat Izraelu jasno naglašavao: „Neka se u tebi ne nađe niko ... ko pita spiritističke medije ... i ko pita mrtve. ... Jer svako ko takve stvari čini ogavan je Jehovi“ (5. Mojsijeva 18:10—12, NS). Jehova isto tako kaže da oni koji se bave spiritizmom „neće naslediti Božje Carstvo“, nego će biti  uništeni (Galatima 5:19—21; Otkrivenje 21:8). a

Šta je s onima koji tvrde da su doživeli smrt? Zar to ne dokazuje da duh ili duša napušta telo prilikom smrti? Džordž Galup, ml., ispitivač javnog mišljenja u SAD, istraživao je ovu temu i objavio rezultate u knjizi Avanture u besmrtnosti. Intervjuisani doktori i naučnici bili su skeptični u vezi tih izveštaja o doživljajima smrti. Jedan biofizičar iz Merilenda je rekao sledeće: „To su doživljaji uma u fiziološki abnormalnom stanju... Mozak je vrlo složen organ i može proizvesti mnoge varke ako s njim loše postupamo — pogledajmo iskustva s halucinogenim drogama“. Jedan psihijatar iz Ohaja je rekao: „Ovi izveštaji su fantazije ili halucinentne pojave“. Naučnik iz Mičigena: „To su traumom izazvane fantazije“.

Galup je došao do zaključka da izveštaji o doživljajima smrti „ni u kom slučaju ne sačinjavaju ono što bi se moglo smatrati dokazom o besmrtnosti ili životu nakon smrti“. Nadalje, on kaže: „To bi jednostavno mogao da bude dramatični unutrašnji scenario čija se radnja potpuno odvija u mislima onih koji doživljavaju fizičke traume“. On takođe ukazuje na to da bi neki religiozni mislioci objasnili takva iskustva kao „deo demonske strategije u zavođenju  ljudi“. Ono što je Jehova Bog davno rekao još uvek važi: „Mrtvi ne znaju ništa“ (Propovednik 9:5).

Šta treba da učiniš?

Čuvaj se ideja ili učenja koja se temelje na sotoninoj prvoj laži — „nećete vi umrijeti“ (1. Mojsijeva 3:1—5). Prihvati ono što uči Božja Reč, a to je da kad čovek umre „propadnu sve pomisli njegove“ (Psalam 146:4). Prihvati i to da će mrtvi koji spavaju ustati tokom slavne vladavine Božjeg Carstva, za koju mnogi mole, kad će „biti vaskrsenje mrtvima i pravednicima i grešnicima“ (Dela apostolska 24:15; Matej 6:9, 10).

Bolesna žena, spomenuta u našem prvom članku, radovala se kad je čula šta Bog kaže o mrtvima i o demonskim duhovima koji zavode. Uništila je svoje amajlije i druge spirističke predmete i za par dana se osećala mnogo bolje. Sada ona pomaže drugima da se oslobode obožavanja demona.

Udovica koja je izgubila svoje drage u avionskoj nesreći utešila se ovakvim razmišljanjem: Pošto mrtvi ne znaju ništa, vreme za njih više ne postoji. Dakle, gledano s njihovog stanovišta, oni će se već u sledećem trenu probuditi u zemaljskom raju pod Božjim Carstvom! Ona oduševljeno pomaže drugima da spoznaju da će uskoro „Jehova sigurno otrti suze s lica“ (Isaija 25:8, NS). Ona se raduje danu kad će njeni voljeni koji su umrli vaskrsnuti i ponovo živeti.

[Fusnota]