Srećni su oni koji ispravno upotrebljavaju moć

„Jehova je spor u gnjevu;ali silan u moći. Ne, Jahve neće pustiti krivca nekažnjena“ (NAUM 1:3, ST).

1. Zašto nema razloga da se hvališe čovek koji poseduje izvesnu moć?

 POSTOJE raznovrsne moći koje mogu inteligentna bića da primenjuju na ispravan način. Mi možemo, na osnovu svojih prirodnih sposobnosti ili sticaja okolnosti, da posedujemo izvesnu moć ove ili one vrste. Ali, da li je to razlog za hvalisanje? Nipošto nije. Šta čitamo u Jeremiji 9:23? „Mudar neka se ne hvali mudrošću svojom, ni snažan neka se ne hvali svojom snagom, ni bogati neka se ne hvale bogatstvom“ (Novi međunarodni prevod). Zašto ne? Apostol Pavle daje dobar odgovor na to u 1. Korinćanima 4:7: „Jer, ko te čini različitim od drugoga? Zaista, šta li imaš što nisi primio? Ako si pak primio, što se hvališ kao da nisi primio? (NS).

2. Zašto treba da budemo na oprezu kada upotrebljavamo moć?

² Zašto moramo da se čuvamo zloupotrebe bilo kakve moći koju posedujemo? „Jer je naginjanje srca čovečijeg zlo od mladosti njegove“ (1. Mojsijeva 8:21, NS). Pošto svi mi imamo urođenu sklonost za sebičnost, uvek treba da pazimo da ispravno koristimo bilo kakvu moć koju posedujemo. Jedan pesnik je jednom rekao da nema blaga bez senke brige ni moći bez sakrivene zamke. Da, usled nasleđene nesavršenosti uvek je prisutno naginjanje da sebično upotrebimo moć.

Jehova — moćan, ali i mudar i pravedan

3. Koje vrste moći poseduje Jehova?

³ Niko drugi nego sam Stvoritelj, Jehova Bog, pruža nam izvanredan, da, savršeni primer u pogledu upotrebe moći. On nije brzoplet, nego je spor u gnevu, čak i kada je nužno da primeni svoju moć u cilju izvršenja osude (Naum 1:3). Niko nema veću  moć od Boga i zato ga nazivamo Svemogućim ili Svemoćnim. S pravom on primenjuje na sebe titulu „Svemogući“ (1. Mojsijeva 17:1). On nema samo potpunu moć u smislu neograničene snage, već ima i najvišu moć na osnovu svog sveobuhvatnog autoriteta koji ima u svom položaju kao suvereni Gospod svemira, kojeg je stvorio. Otuda niko ne može da se osmeli i ’zaustavi njegovu ruku ili kaže mu: „Šta radiš?“’ (Danilo 4:35, NS).

4. Zašto nam mudrost nalaže da se bojimo Jehove?

⁴ Usled te činjenice da je Jehova Bog svemoguć, mudro je da se plašimo da mu se ne dopadnemo. Da, „strah Jehovin je početak mudrosti, a spoznanje Svevišnjega je razumevanje“ (Priče Solomunove 9:10, NS). Pavle nas opominje da ne nadražujemo Jehovu Boga na ljubomoru upuštajući se u bilo kakvi oblik idolopoklonstva — ili možda, „da nismo jači od njega?“ Dabome da nismo (1. Korinćanima 10:22, NS). Ali, svi koji namerno prestupaju Božije pravedne zapovesti ponašaju se kao da su jači od Jehove! Pavle naglašava tu misao još sledećim rečima: „Bog naš je oganj koji proždire“ (Jevrejima 12:29, NS).

5. Zašto Jehovina svemoćnost ne treba da nas ispuni morbidnim strahom?

⁵ Te činjenice bi mogle da nas ispune morbidnim strahom ako Jehova svoju moć ne bi držao u savršenoj ravnoteži sa svoje druge tri glavne osobine: mudrošću, pravednošću i ljubavi. Njegova primena moći u cilju izvršenja osude stalno je u skladu sa tim osobinama. Na primer, potop u Nojevim danima predstavljao je zaista veliku manifestaciju Jehovine moći. Da li je, međutim, Bog tu upotrebio svoju moć nepravedno ili bez ljubavi? Ni u kom slučaju. Čovečanstvo je bilo toliko pokvareno u svojim postupcima da je Boga srce zabolelo od onoga što je video (1. Mojsijeva 6:5—11). Pošto su ti zli ljudi pre potopa zloupotrebili Božije blagoslove, s pravom je Bog očistio Zemlju od njih, pogotovo zato što su ignorisali upozorenje Noja, „propovednika pravde“ (2. Petrova 2:5).

6. Šta pokazuje Jehovino postupanje sa Sodomom i Gomorom?

⁶ Kada su se stanovnici Sodome i Gomore pokazali kao veoma izopačeni grešnici, zloupotrebljavajući Jehovine blagoslove koji su uživali kao deo čovečanstva, Bog je odlučio da ih uništi. Iz uviđavnosti prema svom prijatelju Avramu, Jehova je obavestio tog čoveka od vere šta namerava da učini sa Sodomom i Gomorom. Avram je, izgleda, mislio da bi to bio izraz velike zloupotrebe moći, te je pitao Jehovu: „Zar sudija cele zemlje neće činiti što je pravo?“ (NS). Avram je, međutim, bio u zabludi. Na kraju, morao je da prizna da je Jehovina odluka zaista pravedna, jer u oba grada nije se moglo naći ni deset pravednih duša. To nam sigurno pokazuje da Jehova pazi da pravedno upotrebi svoju moć (1. Mojsijeva 18:17—33; Isaija 41:8).

7. Zašto je Faraon zaslužio da Jehova upotrebi svoju moć kaznivši ga?

⁷ Kada je kasnije došlo vreme za Jehovu da oslobodi Izraelce iz nepravednog ropstva u Egiptu, Bog je pružio priliku Faraonu da sa njim sarađuje. To ne bi škodilo ni Faraonu ni njegovom narodu. Ali taj vladar je u svojoj oholosti i tvrdoglavosti odbio Jehovin zahtev. Tako je Bog u deset. nevolja, jednoj za drugom, demonstrirao svoju moć (2. Mojsijeva 9:16). Nakon što je dozvolio Izraelcima da odu, Faraon je ponovo u svojoj tvrdoglavosti izazvao Jehovu time što je krenuo u poteru za Izraelcima. Jehova je, dakle, upotrebio pravedno svoju moć kada je uništio Faraona i njegove vojne snage u Crvenom moru (Psalam 136:15). Vredno je spomenuti da je Jehova, u svakom ovom slučaju, upotrebio svoju veliku moć, takođe da bi odbranio svoje sluge: Noja i njegovu porodicu, Lota i njegove dve kćerke, i izraelski narod (1. Mojsijeva 19:16).

8. Zašto je Jehova imao dobar razlog da postupi sa Senahirimom na spomenuti način?

⁸ Vekovima kasnije, u vreme kralja Jezekije, Jehova Bog je manifestovao veliku moć na veoma impresivan i pravedan način kada je asirski monarh Senahirim pretio Jerusalimu. Izraelci su se, pod vođstvom bogobojaznog i lojalnog kralja Jezekije, obratili Jehovi za pomoć. Oni su mu verno služili i zato je Bog delovao u njihovu korist. Poslanik kralja Senahirima se, međutim, hvalisao: ’Ne slušajte Jezekiju, i ne dozvolite da vas zavede obećanjem da će vas Jehova osloboditi. Da li su bilo koji bogovi drugih naroda bili kadri da izbave svoj narod iz ruke Senahirimove? Nijedan od tih bogova nije bio kadar. Zašto sebi uobražavate da vas Jehova može izbaviti?’ (Isaija 36:13—20). Zbog takvog razmetanja, Bog je jednostavno morao da primeni svoju veliku moć, te je prouzrokovao da je u jednoj  noći palo 185.000 vojnika. Time je pokazao da zaista postoji razlika između njega i bogova naroda.

9. Koje druge primere možemo da navedemo kako bismo pokazali da Jehova pazi kako upotrebljava svoju moć?

⁹ Razmotrimo još samo nekoliko od mnogih primera koji bi se mogli navesti. Kada je Jehova udario Mariju gubom, bio je to savršeno pravedan i mudar izraz njegove moći. Marija je zaslužila takvu kaznu jer je govorila veoma drsko protiv svog brata Mojsija, koji je bio od Boga imenovan (4. Mojsijeva 12:1—15). Slično je bilo i kada je kralj Ozija bestidno upao u svetilište hrama i drznuo se da prinese kad na zlatnom oltaru, te u svojoj oholosti odbio levitske sveštenike koji su pokušali da ga odvrate od toga. Jehova je pokazao svoju moć i s pravom udario kralja gubom (2. Dnevnika 26:16—21). Jehovine kazne su bile različite, kao i spomenuti gresi: Marijina guba je bila privremena, dok je Ozija umro kao gubavac. Iz toga možemo videti da Jehova uvek pazi da upotrebi svoju moć mudro i pravedno, i da je u stanju da sačuva verne koji ga vole, a uništi zle (Psalam 145:20).

Primer Isusa Hrista

10, 11. Koji primeri pokazuju da je Isus brižljivo pazio da ispravno upotrebi svoju moć?

¹⁰ Božji sin se, svakako, primerno ugledao na Boga u pogledu upotrebe svoje moći. Jedan od prvih primera za to bila je situacija kada je sotona došao u sukob sa njim zbog Mojsijevog tela. Logos je lako mogao da ukori strogo sotonu. Umesto toga, Logos se uzdržao od toga kako bi ukor došao od samog Jehove Boga (Juda 8, 9).

¹¹ Prva kušnja, koju je sotona priredio Isusu u pustinji, imala je veze sa zloupotrebom moći. Sotona je kušao Isusa ne bi li upotrebio svoju natprirodnu moć u sebičnu svrhu — da pretvori kamenje u hranu. To je bilo veliko iskušenje jer Isus 40 dana nije ništa jeo, i zato je ’bio gladan’. Sotona je formulisao to iskušenje tako da bi naveo Isusa na sebično postupanje, jer je započeo rečima: „Ako si sin Božiji, reci da ovo kamenje hlebovi postanu.“ Nema sumnje da se nadao da će Isus odgovoriti: ’Naravno da sam sin Božiji a da ti to dokažem, pretvoriću ovo kamenje u hlebove.’ No, Isus nije pao u iskušenje da postupi tako sebično ili ludo, već je odgovorio: „Napisano je: ’Ne živi čovek samo o hlebu, nego  od svake izjave koja izlazi iz Jehovinih usta’.“ (Matej 4:1—4, NS). Jednostavno je ignorisao aluziju na to da možda nije sin Božiji, i odbio je da zloupotrebi moć koju mu je Bog podario.

12. Kako je Isus još pokazao da nije bio pohlepan na moć?

¹² Kada je Isus kasnije nahranio 5.000 muškaraca i mnoge žene i decu, Jevreji su hteli da ga postave za kralja. Da je prihvatio tu ponudu, zloupotrebio bi moć koja mu je omogućavala da svojim čudima utiče na ljude. Znao je da mora da ostane neutralan u svetskoj politici i čeka na Jehovu Boga da mu da kraljevstvo (Jovan 6:1—15). Kada je rulja došla da ga uhapsi, mogao je da zamoli za 12 legiona anđela i tako spreči svoje hapšenje. Međutim, time bi zloupotrebio svoju moć, jer je volja njegovog Oca bila da se preda (Matej 26:39, 53).

Drugi koji nisu zloupotrebili moć

13, 14. a) Koji je izvanredan primer pružio Gedeon pokazavši da nije bio pohlepan na moć? b) U čemu je Saul bio dobar primer kada je postao kralj?

¹³ Među nesavršenim ljudima koji su odoleli iskušenju zloupotrebe moći bio je sudija Gedeon. Kada je izbavio Izrael iz ruke Midijanaca, narod je želeo da ga postavi za kralja. Gedeon je to odbio, izričito rekavši: „Neću ja vladati nad vama, a ni sin moj, Jehova je taj koji će vladati nad vama.“ Da, skromnost, koju je pokazao na početku svoje karijere kao sudije, bila je još uvek prisutna. Osim toga, Gedeonov odgovor održavao je ono što je i sam Jehova Bog mislio o tome — da li Izraelcima treba kralj ili ne. To možemo videti iz stava koji je Bog zauzeo prema želji Izraelaca da imaju kralja u vreme proroka Samuila (Sudija 8:23; 6:12—16; 1. Samuilova 8:7).

¹⁴ No, kada je ipak bio izabran kralj, Saul je na samom početku pokazao izvanredan primer jer se uzdržavao da upotrebi svoju moć. Neki nitkovi su govorili: „Kako će nas taj spasiti? Prezirali su ga... Ali je on i dalje bio kao da je zanemeo“ (NS). Mogao je brzopleto da reaguje u svojoj kraljevskoj moći, ali nije. Kada je Saul izvojevao po bedu u bici protiv Amonaca, neki od njegovih ljudi mislili su da je sada izvanredna prilika da se osveti onima koji su ga prezirali. Zato su rekli: „Ko je govorio: ’Zar će Saul kraljevati nad nama?’ Dajte te ljude da ih pogubimo.“ Ali Saul je drukčije mislio. Objasnio im je: „Neka se ne pogubi u ovaj dan niko, jer je danas Jehova učinio spasenje u Izraelu“ (NS). Iz ovoga možemo zaista videti da je Saulov početak bio veoma skroman (1. Samuilova 9:21; 10:20—23, 27; 11:12, 13). Koliko je žalosno da je zatim počeo da zloupotrebljava svoju kraljevsku moć i loše završio (1. Samuilova 28:6; 31:3—6).

15, 16. a) Šta je mogao da kaže Samuilo o upotrebi svoje moći u svojstvu sudije? b) Kakav je značajan primer dao kralj David?

¹⁵ Prorok Samuilo, koji je takođe sudio Izraelu, ostavio je izvanredan primer. Bog ga je upotrebljavao na izvanredan način od najranijeg detinjstva. Samuilo je sudio narodu po pravdi i izdejstvovao njegovo oslobođenje. Da li je ikada iskoristio svoj položaj za sebične ciljeve? Ne. Rekao je narodu u svom oproštajnom govoru: „Evo, poslušao sam vaš glas u svemu što ste mi rekli i postavih kralja nad vama... Evo me, odgovorite protiv mene pred Jehovom i pred njegovim pomazanikom: Kome sam uzeo bika ili kome sam uzeo magarca? ili koga sam prevario? koga sam ugnjetavao? ili iz čije sam ruke uzeo mito da bih njime zavezao oči?“ Njegov narod je morao da prizna da je u svemu tome bio besprekoran. Nije zloupotrebio moć svog položaja kao sudije (1. Samuilova 12:1—5, NS).

¹⁶ Ne smemo da previdimo ni odličan primer Davida. Dvaput je imao kralja Saula u svojoj vlasti i mogao je da ga ubije. David je mogao da rezonuje: ’Saul gleda da me ubije, dakle — ili on ili ja.’ Ili je mogao sebično da razmišlja: ’Samuilo me je pomazao za budućeg kralja nad Izraelom. Konačno je već vreme za to. Zašto sada da to ne učinim?’ Ne, David je strpljivo čekao na vreme kada će mu Jehova dati kraljevstvo (1. Samuilova 24:1—22; 26:1—25). Međutim, žalosno je reći da je David u dve prilike zloupotrebio svoju moć kada je postao kralj: prouzrokovao je da pogine Urija i naredio da se izbroji izraelska vojska (2. Samuilova 11:15; 24:2—4, 12—14).

17. Kako je Pavle pokazao da nije bio nikada pohlepan i da nije zloupotrebljavao svoju moć?

¹⁷ Među sledbenicima Isusa Hrista apostol Pavle dao je izvanredan primer u tom pogledu. Mogao je da zahteva materijalnu pomoć od skupština kojima je služio. Ali on to nije iskoristio. Rekao je starešinama  iz Efesa: „Srebra ili zlata ili odeće nisam poželeo ni od koga. Sami znate da su moje ruke poslužile mojim potrebama i potrebama onih koji su bili sa mnom“ (Dela apostolska 20:33, 34, NS). Kada je pisao skupštini u Korintu, još jasnije se izrazio po toj tački (1. Korinćanima 9:1—18). Imao je pravo da se uzdrži od svetskog posla, jer služi li neki vojnik o svom trošku? Zar nije rekao Mojsije da se volu ne zavezuju usta kada vrše žito? Pavle je objasnio: „A ja se nisam koristio nijednom od tih priprema“ (NS). Šta je bila njegova plata? „Da propovedajući dobru vest predajem je besplatno, da ne zloupotrebim svoje pravo u pogledu dobre vesti“ (NS).

18. a) Šta treba da mislimo o Jehovinoj izvanrednoj upotrebi moći? b) Zašto se može reći da su srećni oni koji se u tome ugledaju na njega?

¹⁸ Zaista se može reći da su srećni oni koji ne zloupotrebljavaju svoju moć. Kakvo izvanredno ime ima Jehova Bog zato što pruža odličan primer i svoju svemoćnost stalno drži u ravnoteži sa svojim drugim osobinama — mudrošću, pravednošću i ljubavi! Otuda možemo reći zajedno sa psalmistom Davidom: „Blagosiljaj Jehovu, dušo moja, i sve što je u meni, sveto ime njegovo“ (Psalam 103:1, NS). Zaista su srećni svi oni koji slede Jehovin primer, ispravno upotrebljavajući moć. Primeri iz Biblije, koje smo razmotrili, dokazuju da isto i mi možemo da upotrebimo ispravno svoju moć iako smo nesavršeni ljudi. Postupajući tako, nećemo imati samo čistu savest, nego i priznanje Božije i poštovanje ljudi oko nas.

Sećaš li se?

◻ Zašto je neophodan savet o zloupotrebi moći?

◻ Koji primeri pokazuju da je Jehova Bog ispravno upotrebljavao svoju moć?

◻ Zašto se može reći da je Isus pazio da ne zloupotrebi svoju moć?

◻ Koje su ličnosti iz Hebrejskih spisa dokazale da nisu zloupotrebile svoju moć?

◻ Kako se apostol Pavle uzorno pokazao u upotrebi moći?

[Pitanja za razmatranje]

[Slika na 22. strani]

Bog je pravedno primenio svoju moć

U potopu

U Sodomi i Gomori

Na Crvenom moru