Budi spreman za Jehovin dan!

Vrhunci iz Prve poslanice Solunjanima

JEHOVIN dan! Hrišćani u starom Solunu mislili su da je neizbežan. Da li su bili u pravu? Kada bi trebao da dođe? Bila je to ključna stvar koja je naglašena u prvom pismu Solunjanima apostola Pavla, poslanom iz Korinta oko 50. godine naše ere.

Pavle i Sila osnovali su skupštinu u Solunu, administrativnom sedištu rimske provincije Makedonije (Dela apostolska 17:1-4). U svom prvom pismu Solunjanima, Pavle je kasnije izrazio pohvalu, dao upozorenje i raspravljao o Jehovinom danu. I mi takođe možemo izvući korist iz tog pisma, posebno jer je Jehovin dan sada tako blizu.

Pohvala i ohrabrenje

Pavle je prvo pohvalio Solunjane (1So 1:1-10). Pohvala je bila odgovarajuća zbog njihovog vernog rada i istrajnosti. Takođe je bilo pohvalno i to što su „pod mnogom nevoljom prihvatili reč s radošću svetog duha“. Da li ti pohvaljuješ druge kao Pavle?

Apostol je ostavio dobar primer (2:1-12). Uprkos uvredljivom postupanju prema njemu u Filipima, on je ’prikupio odvažnost uz Božju pomoć da govori dobru vest‘ Solunjanima. On je izbegavao laskanje, pohlepnost i traženje slave. Pavle im nije postao skupi teret, već je bio nežan s njima, kao što je to i majka hraniteljica sa svojom decom. Kakav divan primer za starešine danas!

Pavlove sledeće reči ohrabrile su Solunjane da ostanu čvrsti kad su progonjeni (2:13–3:13). Oni su podneli progonstvo od strane svojih sunarodnika i Timotej je mogao da donese Pavlu dobar izveštaj o njihovom duhovnom stanju. Apostol je molio da obiluju ljubavlju i da njihova srca budu učvršćena. Slično tome, Jehovini svedoci sada mole za progonjene suvernike, ohrabruju ih ako je moguće i raduju se izveštajima o njihovoj vernosti.

Ostati duhovno budni!

Solunjani su zatim primili savet (4:1-18). Trebalo je da još potpunije hode putem koji je ugodan Bogu, iskazujući više bratske ljubavi i radeći svojim rukama za zadovoljenje vlastitih potreba. Štaviše, trebalo je da teše jedan drugoga nadom da će, prilikom Isusove prisutnosti, duhom rođeni vernici koji su umrli, prvi ustati i biti ujedinjeni s njim. Kasnije će preživeli pomazanici prilikom svoje smrti i uskrsenja da se pridruže Hristu i onima koji su već uskrsnuli u nebeski život.

Pavle nadalje raspravlja o Jehovinom danu i pruža daljnji savet (5:1-28). Jehovin dan dolazi kao lopov, sa sigurnim iznenadnim uništenjem posle uzvika: „Mir i sigurnost!“ Dakle, trebalo je da Solunjani ostanu duhovno budni, štiteći se grudnim oklopom vere i ljubavi i nadom spasenja kao kacigom. Trebalo je da imaju duboko poštovanje prema onima koji predsedavaju u skupštini i da se uzdržavaju od zla, kao što to moramo i mi.

Pavlovo prvo pismo Solunjanima trebalo bi da nas potakne da pružimo pohvalu i ohrabrenje svojim suvernicima. Ono bi takođe trebalo da nas potakne da budemo uzorni u ponašanju i stavu. Sigurno nam njegov savet može pomoći da budemo spremni za Jehovin dan.

[Okvir/Slika na 22. strani]

Grudni oklop i kaciga: Potičući na duhovnu budnost, Pavle je pisao: „Budimo trezni; ’obucimo se u oklop‘, tj. u veru i ljubav i u spasonosnu nadu kao ’u kacigu‘“ (1. Solunjanima 5:8, St). Grudni oklop bio je ratnikov grudni zaštitnik, sastavljen od ljuski, okova ili čvrstog metala. Slično tome, grudni oklop vere štiti nas duhovno. A šta je s drevnom kacigom? Često načinjena od metala, bila je vojno pokrivalo za glavu, konstruisana tako da zaštiti borca tokom bitke. Kao što je kaciga štitila glavu ratnika, tako i nada spasenja štiti misaone snage i na taj način omogućuje hrišćaninu da održi besprekornost. O kako je važno za Jehovin narod da nosi takvu duhovnu opremu! (Efežanima 6:11-17).