Bratska ljubav je delotvorna
Bratska ljubav je delotvorna
Vrhunske tačke iz poslanice Filimonu
ISUS HRIST je dao svojim sledbenicima ’novu zapovest‘ da ljube jedan drugog baš kao što je on ljubio njih (Jovan 13:34, 35). Zbog te ljubavi, oni bi čak bili spremni da umru jedni za druge. Da, bratska ljubav je snažna i delotvorna.
Apostol Pavle je bio siguran da bi bratska ljubav mogla da motiviše Filimona, hrišćanina povezanog sa skupštinom u Koloseji, gradu Male Azije. Ljubav je već potakla Filimona da otvori svoj dom kao hrišćansko mesto za sastajanje. Filimonov rob Onisim je pobegao, verovatno sa ukradenom gotovinom, da bi platio dugo putovanje za Rim, gde je kasnije sreo Pavla i prihvatio hrišćanstvo.
Dok je bio zatvoren u Rimu, 60-61 n. e., Pavle je napisao pismo upućeno prvobitno Filimonu. Ono je podsticalo Filimona da primi povratnika Onisima u duhu bratske ljubavi. Pročitaj ovo pismo i videćeš da je ono odličan primer naklonosti i taktičnosti — koju Jehovin narod može dobro da oponaša.
Pohvala za ljubav i veru
Obraćajući se Filimonu i drugima, Pavle je prvo dao pohvalu (reci 1-7). Apostol je čuo za ljubav koju je Filimon imao prema Hristu i svim svetima i njegovu veru. To je podstaklo Pavla da zahvali Jehovi i donelo mu je mnogo radosti i utehe. Da li i mi lično pohvaljujemo braću u veri koja su uzorna u ljubavi i veri? Trebalo bi to da činimo.
Podbuđivanje na temelju ljubavi uvek je poželjno u postupanju sa suhrišćanima, kako pokazuju Pavlove reči (reci 8-14). Nakon taktičnog pristupa, apostol je rekao da je, iako je mogao da naredi Filimonu da ’čini što je potrebno‘, radije izabrao da ga pobudi. Na šta? Da primi natrag roba Onisima na ljubazan način. Pavle bi voleo i dalje da prima Onisimove korisne usluge, ali to ne bi učinio bez Filimonovog pristanka.
Prividno nepovoljan razvoj događaja se pokaže kao koristan kako je Pavle zatim ukazao (reci 15-21). Zaista, posledica Onisimovog bega bila je korisna. Zašto? Jer je sada Filimon mogao da ga primi natrag kao sklonog, iskrenog hrišćanskog brata, ne kao nesklonog, verovatno neiskrenog roba. Pavle je zamolio Filimona da izrazi dobrodošlicu Onisimu, isto kao što bi i Pavlu kad bi mogao da dođe. Ako je Onisim na neki način oštetio Filimona, apostol bi to vratio. Da bi učinio da Filimon još spremnije popusti, Pavle ga podseća da je i on sam dužan apostolu zato što je postao hrišćanin. Dakle, Pavle je bio siguran da bi Filimon učinio mnogo više nego što ga je on zamolio da učini. Kako je to taktično, molba puna ljubavi! Sigurno je ovo način na koji bi i mi trebalo da postupamo sa suhrišćanima.
Pavle završava svoje pismo nadom, pozdravima i dobrim željama (reci 22-25). On se nada da će uz njihove molitve u njegovu korist biti uskoro oslobođen iz zatvora. (Kao što je Pavle pokazao u Drugoj poslanici Timoteju, te molitve su bile uslišene.) Završavajući svoje pismo, Pavle šalje pozdrave i izražava želju da nezaslužena dobrohotnost Isusa Hrista bude duhom pokazana od Filimona i njegovih suobožavaoca Jehove.
[Okvir/Slika na 23. strani]
Više od roba: S obzirom na povratak Filimonovog odbeglog roba Onisima, Pavle je rekao: „Može biti da se on za to rastade s tobom na neko vreme, da bi ga ti zauvek dobio, ali ne više kao roba, nego kao nešto veće, kao brata, mila osobito meni, a kamoli ne tebi, i po puti i u Gospodu!“ (Filimonu 15, 16, Ba). U Rimskom Carstvu ropstvo je bilo nametnuto od vlade imperije i Pavle je priznao te ’više vlasti‘ (Rimljanima 13:1-7, NW). On nije zastupao pobunu robova, ali je pomagao takvim pojedincima da steknu duhovnu slobodu kao hrišćani. U skladu sa njegovim vlastitim savetom za robove da budu podložni svojim gospodarima, Pavle je poslao Onisima natrag Filimonu (Kološanima 3:22-24; Titu 2:9, 10). Onisim je sada bio više nego svetovni rob. On je bio dragi brat u veri, koji bi bio uslovno podložan Filimonu kao bolji rob, a vladao bi se po Božjim načelima pokazujući bratsku ljubav.