Neslaganja oko Isusove smrti

GODINE 33. n. e., na dan Pashe, izvršeno je trostruko pogubljenje. Tri osuđenika su izvedena na jedno mesto van zidina Jerusalima, gde su pogubljeni na način pun agonije i poniženja: razapinjanjem na uspravan drveni stub. Takva su pogubljenja bila uobičajena u vreme Rimljana, pa bi moglo da se očekuje da će ta ubistva na dan Pashe do danas da budu već davno zaboravljena. Ali, jedan od pogubljenih je bio Isus Hrist. Njegova smrt je pokrenula značajne religiozne promene i kontroverze.

Od tog događaja prošlo je skoro dve hiljade godina, pa možda to smatraš samo antičkom istorijom. Međutim, da li si svestan toga da neslaganje do koga je došlo nije ni izbliza rešeno?

Kao što možda i znaš, milioni smatraju da je Isus umro za njih. Oni žarko veruju da je Hristova smrt ključ za otkup i oproštaj greha, da je vera u njegovu smrt sredstvo spasenja. Zato iznenađuje članak u listu Anglican Theological Review koji piše da je ta cenjena nauka „u nevolji“. Ta „nevolja“ dolazi od religioznih vođa.

Anglican Theological Review objašnjava: „Doktrina pomirenja u hrišćanskoj misli nalazi se u nevolji, zato što su pod sumnjom njene biblijske osnove, jer je njena formulacija postala pretrpana efemernim [kratkovečnim] zamislima..., i jer je njen izraz u popularnoj duhovnosti uzeo oblik lične emocionalnosti i nekritičnog samoopravdanja“. Zaista, ni protestantski ni katolički  teolozi nisu uspeli da se usaglase oko toga kakvo je, ako ga uopšte ima, značenje smrti Isusa Hrista.

Ti možda misliš da je to samo prepirka nekolicine teoloških stručnjaka i da to nema nikakvog uticaja na tvoj život. Ipak, razmisli o ovom: ako je Isusova smrt zaista povezana sa tvojim stanovištem pred Bogom i tvojim izgledima na večno postojanje (na nebu ili negde drugde), tada ta kontroverza zahteva tvoju pažnju.

Zašto teolozi još uvek raspravljaju o tome? Pogledaj na primer, Rimokatoličku crkvu. Ona je dobro definisala dogmu o besmrtnosti duše i Trojstvu. Međutim, crkva je začuđujuće neodlučna obzirom na otkupljenje kroz Hristovu smrt. New Catholic Encyclopedia priznaje: „Razvijeni su mnogi oprečni sistemi da bi se objasnilo kako je čovek oslobođen od zlih posledica greha i kako je ponovo pridobio milost... Ali, ni jedan od tih sistema nije bio u potpunosti uspešan... Teologija otkupnine je u neku ruku neizvodljiva, pa i dalje stoji kao problem u teologiji.“

Ne treba, dakle, da te iznenadi što od miliona ljudi koji vatreno govore da je ’Isus umro za nas‘, samo nekolicina ima nešto više od nejasne ideje o tome šta to ustvari znači. Kako iznosi Anglican Theological Review: „Kad je potrebno... hrišćanski vernik često nije u stanju da navede biblijski izvor te doktrine ili objasni kako ona deluje.“ Opterećeni učenjem koje niti razumeju niti mogu da objasne, obožavaoci u crkvama teško mogu da razumeju kako je Hristova smrt značajna za njihov život.

Neuspehom da razgovetno iskaže jasnu nauku o otkupljenju, hrišćanstvo je takođe onemogućilo nastojanja da se sa hrišćanskom porukom dopre do Jevreja, Hindusa, budista i drugih. Dok mnogi od njih cene i poštuju mnoge Isusove nauke, neslaganje oko Hristove smrti i njenog značenja stoji kao barikada na putu ka veri.

Da li je značenje Hristove smrti jednostavno zagonetka — nedostupna ljudskom shvatanju? Da li postoji za nju razumno, na Bibliji zasnovano objašnjenje? Ta pitanja zaslužuju tvoju pažnju, jer Biblija iznosi ovu zadivljujuću tvrdnju o Hristu: ’Nijedan koji pokazuje veru u njega neće biti uništen, nego će zadobiti večni život‘ (Jovan 3:16).