Odgovarajuća otkupnina za sve

„Sin čovečiji nije došao da mu služe, nego da služi i da svoju dušu da dâ kao otkup u zamenu za mnoge“ (MATEJ 20:28, NW).

1, 2. (a) Zašto se može reći da je otkupnina najveći Božji dar čovečanstvu? (b) Koja korist proizilazi iz istraživanja otkupnine?

 OTKUPNINA je najveći Božji dar čovečanstvu. Pomoću ’otkupljenja njegovom krvlju‘, možemo dobiti „oproštenje grijeha“ (Efescima 1:7). Ona je temelj nade večnog života, bilo na nebu ili na rajskoj Zemlji (Luka 23:43; Jovan 3:16). Na temelju otkupnine hrišćani već sada mogu da se raduju čistom položaju pred Bogom (Otkrivenje 7:14, 15).

² Otkupnina, dakle, nije nešto neodređeno ili nerazumljivo. Imajući pravni temelj u božanskim načelima, otkupnina može doneti stvarne, opipljive koristi. Određeni vidovi te nauke možda su ’teško razumljivi‘ (2. Petrova 3:16). Ali, uvidećeš da je vredno truda da se pobliže istraži otkupnina, jer ona odražava  Božju nedostižnu ljubav prema čovečanstvu. Da bismo shvatili značenje otkupnine, potrebno je razumeti ključno obeležje Božjeg neizmernog „bogatstva i premudrosti i razuma“ (Rimljanima 5:8; 11:33).

Sporna pitanja koja treba razjasniti

3. Zašto je otkupnina postala neophodna, i zašto Bog nije mogao jednostavno da oprosti grešnost čovečanstvu?

³ Otkupnina je postala neophodna zbog greha prvog čoveka, Adama, koji je svom potomstvu ostavio ništavno nasledstvo bolesti, žalosti i bola (Rimljanima 8:20). Na temelju nasleđenog nesavršenstva svi Adamovi potomci postali su „djeca gnjeva“ koja zaslužuju smrt (Efescima 2:3; 5. Mojsijeva 32:5). Bog nije mogao da se prepusti neprincipijelnom osećaju i jednostavno odmah da ljudima oprosti. Njegova vlastita Reč pokazuje da je „plata za grijeh smrt“ (Rimljanima 6:23). Da bi opravdao grešnost čovečanstva, Bog bi morao da zanemari vlastita pravedna merila, da pogazi vlastitu zakonsku pravdu! (Jov 40:8). Ali, „Pravda i Pravednost temelj su [Božjeg] preijestolja“ (Psalam 89:15, St). Bilo koje odstupanje od pravednosti s njegove strane samo bi dalo poticaj bezakonju i potkopalo njegov položaj kao Univerzalnog Suverena. (Uporedi Propovednik 8:11.)

4. Koja sporna pitanja su potaknuta pobunom Satane?

⁴ Bog je takođe morao da razjasni ostala sporna pitanja koja su se pojavila pobunom Satane, pitanja daleko veće važnosti nego što je jadno stanje ljudi. Satana baca tamnu senku na Božje dobro ime, optužujući Jehovu da je lažov i okrutni diktator koji uskraćuje svojim stvorenjima spoznanje i slobodu (1. Mojsijeva 3:1-5). Osim toga, time što je prividno osujetio Božju nameru da Zemlju napuni pravednim ljudima, Satana je, u neku ruku, Boga prikazao nesposobnim za to (1. Mojsijeva 1:28; Isaija 55:10, 11). Satana se takođe odvažio da okleveta Božje lojalne sluge, optuživši ih da služe Bogu iz sebičnih poticaja. Hvalio se da pod pritiskom nijedan neće ostati lojalan Bogu! (Jov 1:9-11).

5. Zašto Bog nije mogao da zanemari Satanine izazove?

⁵ Ti izazovi nisu mogli da se zanemare. Da se na njih nije odgovorilo, poverenje u Božju vladavinu, kao i njeno podupiranje, konačno bi bilo razoreno (Priče Solomunove 14:28). Ako bi zakon i red bili narušeni, zar ne bi u čitavom svemiru vladalo rasulo? Bog je dakle bio dužan zbog sebe i svojih pravednih puteva da opravda svoj suverenitet. Dugovao je to svojim vernim slugama, kako bi im omogućio da pokažu svoju nesalomljivu lojalnost prema njemu. To je značilo postupati s grešnim čovečanstvom na način koji bi dao prednost spornim pitanjima od najveće važnosti. On je kasnije rekao Izraelu: „Ja, ja sam brišem tvoje prijestupe sebe radi“ (Isaija 43:25).

Otkupnina: Pokriće

6. Koji su neki od izraza koje upotrebljava Biblija da bi opisala Božje sredstvo za spas čovečanstva?

⁶ U Psalmu 92:5, NW, čitamo: „Kako su velika tvoja dela, o Jehova! Veoma su duboke tvoje misli.“ Od nas se dakle traži napor kako bismo shvatili ono što je Bog učinio za čovečanstvo (Uporedi Psalam 36:5, 6). Srećom, Biblija nam pomaže da razumemo stvari time što upotrebljava brojne izraze koji opisuju ili predočavaju Božja veličanstvena dela s raznih gledišta. Biblija govori o otkupnini upotrebljavajući izraze kao što su kupovina, izmirenje, pomirba, otkupljenje i pomirenje (Psalam 49:8; Danilo 9:24; Galatima 3:13; Kološanima 1:20; Jevrejima 2:17). Ali, možda je izraz koji najbolje opisuje stvari bio onaj kojeg je sam Isus upotrebio prema Mateju 20:28: „Kao što ni sin čovječij nije došao da mu služe, nego da služi i da dušu svoju u otkup [grčki, litron] dâ za mnoge.“

7, 8. (a) Šta učimo iz grčkih i hebrejskih reči za otkupninu? (b) Prikaži kako otkupnina obuhvata nešto što je odgovarajuće?

 ⁷ Šta je otkup, otkupnina? Grčka reč litron dolazi od glagola koji znači „odrešiti“. Koristio se za opis novca koji je plaćen u zamenu za oslobođenje ratnih zarobljenika. U Hebrejskim spisima, međutim, reč za otkupninu, kofer, dolazi od glagola koji znači „pokriti“ ili „prekriti“. Na primer, Bog je rekao Noju da pokrije (kafar) arku katranom (1. Mojsijeva 6:14). Dakle, s tog gledišta, otkupiti, ili okajati grehe, znači pokriti grehe (Psalam 65:3).

⁸ Theological Dictionary of the New Testament (Teološki rečnik Novog zaveta) primećuje da kofer „uvek označava ekvivalent“ ili nešto odgovarajuće. Tako je zaklopac (kaporet) kovčega saveza po obliku odgovarao samom kovčegu. Isto tako, kod okajanja greha, ili otkupljenja, božanska pravda zahteva ’život za život, oko za oko, zub za zub, ruku za ruku, nogu za nogu‘ (5. Mojsijeva 19:21). Ponekad ipak pravda može da se zadovolji ako se umesto određene kazne ponudi ekvivalent. Predstavimo sebi to: U 2. Mojsijevoj 21:28-32 govori se o biku koji na smrt ubode čoveka. Ako je vlasnik znao da je bik bio sklon tome i nije preduzeo odgovarajuće mere opreza, mogao je da bude prisiljen da pokrije gubitak, odnosno da plati za život ubijenog svojim vlastitim životom! Ali, šta ako je vlasnik bio samo delimično odgovoran? Biće mu potreban kofer, nešto što će pokriti njegovu grešku. Postavljeni sudije mogli su da mu nametnu otkupninu, ili naknadu, kao otkupnu cenu.

9. Kako situacija u vezi izraelskih prvorođenaca prikazuje tačnost koja se tražila kod otkupne cene?

⁹ Drugi hebrejski izraz koji se odnosi na „otkupljenje“ je padah, glagol koji u osnovi znači „iskupiti“. U 4. Mojsijevoj 3:39-51 (St) objašnjava se kolika je tačno trebalo da bude otkupna cena. Pošto je spasio izraelske prvorođence od pogubljenja na dan Pashe 1513. pre n. e., Bog ih je posedovao. Zato je mogao da zahteva da mu svaki izraelski prvorođenac služi u hramu. Umesto toga, Bog je prihvatio ’otkupnu cenu‘ (pidjon, imenica od padah), odredivši: „Levite dodijeli meni... namesto svih prvorođenaca izraelskih.“ Ali, zamena je morala da bude tačna. Popis Levijevog plemena pokazao je da ima 22 000 muškaraca. Zatim je popis svih izraelskih prvorođenaca pokazao da ih ima 22 273. Višak od 273 prvorođenca mogao je da se iskupi i oslobodi od službe u hramu samo plaćanjem ’otkupne cene‘ od pet šekela za svakog pojedinog.

Odgovarajuća otkupnina

10. Zašto životinjske žrtve nisu mogle odgovarajuće da pokriju grehe čovečanstva?

¹⁰ Ono što je gore navedeno pokazuje da otkup mora da bude ekvivalent za ono što nadomešta, ili pokriva. Životinjske žrtve, koje su muževi vere od Avelja dalje prinosili, nisu mogle stvarno da pokriju ljudske grehe, jer ljudi su iznad nerazumnih životinja (Psalam 8:4-8). Zato je Pavle mogao da napiše: „Nemoćna je, naime, krv bikova i jaraca da uzme grijehe“ (Hebrejima 10:1-4, St). Takve žrtve mogle su jedino da služe kao slikovito, ili simbolično pokrivanje greha u očekivanju otkupnine koja je trebalo da dođe.

11, 12. (a) Zašto milijarde ljudi nisu morale da umru žrtvenom smrću da bi pokrili grešnost čovečanstva? (b) Ko samo može da posluže kao ’odgovarajuća otkupnina‘ i koja je svrha njegove smrti?

¹¹ Na taj način predočena otkupnina morala je po vrednosti tačno da odgovara Adamu, budući da je smrtna kazna, koju je Bog s pravom dodelio Adamu, dovela do osude ljudskog roda. „Po Adamu svi umiru“, kaže 1. Korinćanima 15:22. Zato nije bilo potrebno da milijarde pojedinaca umru žrtvenom smrću koja bi odgovarala za svakog pojedinog Adamovog potomka. „Kroz jednog čoveka [Adama] greh je ušao  u svet, a kroz greh smrt“ (Rimljanima 5:12, NW). I „kako je smrt kroz jednog čoveka“, otkupljenje čovečanstva može takođe doći „kroz jednog čoveka“ (1. Korinćanima 15:21, NW).

¹² Čovek koji je mogao sebe dati kao otkupninu morao je da bude savršeni čovek od mesa i krvi — u potpunosti jednak Adamu (Rimljanima 5:14). Duhovno stvorenje ili „Bog-čovek“ ne bi mogao da ujednači vagu pravde. Samo savršen čovek, neko ko ne podleže po Adamu nasleđenoj smrtnoj kazni, može da prinese ’odgovarajuću otkupninu‘ koja potpuno odgovara Adamu (1. Timoteju 2:6). a Žrtvujući dobrovoljno svoj život, taj ’poslednji Adam‘ mogao je da plati cenu za greh ’prvog čoveka, Adama‘ (1. Korinćanima 15:45; Rimljanima 6:23).

13, 14. (a) Da li Adam i Eva imaju koristi od otkupnine? Objasni. (b) Kako otkupnina koristi Adamovom potomstvu? Prikaži.

¹³ Međutim, ni Adam ni Eva ne izvlače korist iz otkupnine. Mojsijev Zakon sadržavao je sledeće načelo: „Ne smijete primati otkupnine za život ubojice koji je zaslužio smrt“ (Brojevi 35:31, St). Adam nije bio prevaren i zato je njegov greh bio nameran, hotimičan (1. Timoteju 2:14). To je isto kao da je postao ubica svog potomstva, jer su oni nasledili njegovo nesavršenstvo i tako potpali pod kaznu smrti. Bez sumnje, Adam je zaslužio smrt, budući da je kao savršen čovek namerno izabrao neposlušnost Božjem zakonu. Bilo bi u suprotnosti sa Jehovinim pravednim načelima da primeni otkupninu u Adamovu korist. Međutim, cena kojom je plaćen Adamov greh poništava smrtnu kaznu nad Adamovim potomstvom! (Rimljanima 5:16). U pravnom smislu, razorna moć greha prekinuta je na samom njenom izvoru. Otkupitelj je „za svakog umro“ noseći posledice greha za svu Adamovu decu (Hebrejima 2:9, St; 2. Korinćanima 5:21; 1. Petrova 2:24).

¹⁴ Predstavimo sebi to: Zamisli veliku fabriku u kojoj je zaposleno stotine radnika. Nepošteni direktor fabrike dovodi je pod stečaj i fabrika se zatvara. Stotine su sada bez posla i ne mogu da plaćaju svoje račune. Njihovi bračni drugovi, deca i, naravno, poverioci, svi trpe zbog pokvarenosti jednog čoveka! Zatim dolazi imućan dobročinitelj koji isplaćuje dug fabrike i ponovno otvara fabriku. Za uzvrat, poništavanje tog duga donosi potpuno olakšanje mnogim radnicima, njihovim porodicama i poveriocima. Ali, da li pređašnji direktor ima udela u novom blagostanju? Ne, on je  u zatvoru i tako je trajno lišen posla! Slično tome, poništavanje Adamovog duga koristi milionima njegovih potomaka — ali ne i Adamu.

Ko omogućuje otkupninu?

15. Ko je mogao dati otkupninu za čovečanstvo i zašto?

¹⁵ Psalmista je tugovao: „Niko od njih nikako ne može ni brata da iskupi, niti za njega Bogu da dâ otkupninu; (a otkupna je cena za njihovu dušu toliko dragocena da je prestala do nedoglednog vremena).“ U The New English Bible kaže se da je otkupna cena bila „zauvek van njihove moći da plate“ (Psalam 49:7, 8, NW). Ko bi dakle mogao dati otkupninu? Samo je Jehova mogao da dâ savršeno „Jagnje... koje uze na se grijehe svijeta“ (Jovan 1:29). Bog nije poslao nekog anđela da oslobodi čovečanstvo. Dao je najveću žrtvu poslavši svog jedinorođenog Sina, ’kome je bio posebno naklonjen‘ (Poslovice 8:30, NW; Jovan 3:16).

16. (a) Kako je Božji Sin rođen kao savršen čovek? (b) Kako je Isus mogao biti nazvan u pravnom smislu?

¹⁶ Svojim dobrovoljnim sudelovanjem u božanskoj pripremi, Božji sin „se lišio“ svoje nebeske naravi (Filipljanima 2:7, St). Jehova je preneo životnu snagu i obrazac ličnosti svog prvorođenog Sina u matericu jevrejske device po imenu Marija. Sveti duh je zatim ’osenio‘, zajamčivši da će dete koje raste u njenoj materici biti sveto, potpuno bez greha (Luka 1:35; 1. Petrova 2:22). Kao čovek, biće nazvan Isus. Ali, u pravnom smislu mogao je da bude nazvan ’drugi Adam‘, jer je savršeno odgovarao Adamu (1. Korinćanima 15:45, 47). Isus je, dakle, mogao da prinese sebe u žrtvi kao ’nevino i bez mane Janje‘, kao otkup za grešno čovečanstvo (1. Petrova 1:18, 19, St).

17. (a) Kome je plaćena otkupnina i zašto? (b) Zašto je uopšte učinjena zamena, budući da je Jehova dao i primio otkupninu?

¹⁷ Kome bi trebalo da se plati ta otkupnina? Vekovima su teolozi takozvanog hrišćanstva tvrdili da je ona plaćena Satani Đavolu. Istina je da je čovečanstvo bilo ’prodano‘ pod greh i tako došlo pod vlast Satane (Rimljanima 7:14; 1. Jovanova 5:19). Ipak, Jehova, a ne Satana, „traži kaznu“ za prestup (1. Solunjanima 4:6). Zato je trebalo da se, kao što se u Psalmu 49:7 izričito navodi, otkupnina plati „Bogu“. Jehova čini otkupninu mogućom, ali nakon što je Jagnje Božje bilo žrtvovano, vrednost njegove otkupnine morala je da se plati Bogu. (Uporedi 1. Mojsijeva 22:7, 8, 11-13; Jevrejima 11:17.) Time otkupnina nije postala besmislena, mehanička zamena, kao kad bi se novac uzeo iz jednog džepa i stavio u drugi. Ona ne uključuje toliko fizičku zamenu koliko pravno poravnanje. Insistirajući da otkupnina bude plaćena — čak i po velikoj ceni za njega samog — Jehova je potvrdio svoje nepokolebljivo sleđenje pravednih merila (Jakov 1:17).

„Dovršeno je!“

18, 19. Zašto je bilo potrebno da Isus trpi?

¹⁸ U proleće 33. n. e. došlo je vreme da se plati otkupnina. Hrist je bio uhvaćen na osnovu lažnih optužbi, proglašen krivim i pribijen na stubu pogubljenja. On se usrdno molio Bogu s „jakim vapajima i sa suzama“ zbog žestokog bola i doživljenog  poniženja (Hebrejima 5:7, St). Da li je bilo potrebno da Isus toliko trpi? Da, jer time što je ostao „lojalan, bezazlen, neokaljan, odvojen od grešnika“ sve do kraja, Isus je dramatičnim ishodom razjasnio sporno pitanje u vezi besprekornosti Božjih slugu (Hebrejima 7:26, NW).

¹⁹ Hristove patnje su ga takođe učinile savršenim za njegovu ulogu Prvosveštenika za čovečanstvo. Kao takav, on neće biti hladno, nepristupačno službeno lice. „Budući da je sam trpio i bio kušan, može pomoći onima koji stoje u kušnji“ (Hebrejima 2:10, 18; 4:15, St). Svojim poslednjim dahom Isus je mogao pobednički da uzvikne: „Dovršeno je!“ (Jovan 19:30, NW). Ne samo da je dokazao svoju besprekornost, već je uspešno položio temelj za spas čovečanstva — i što je još važnije, opravdao Jehovinu suverenost!

20, 21. (a) Zašto je Isus podignut iz mrtvih? (b) Zašto je Isus bio „oživljen u duhu“?

²⁰ Ipak, na koji će način ustvari otkupnina da bude primenjena na grešno čovečanstvo? Kada? Kako? Ta pitanja nisu prepuštena slučaju. Treći dan posle Hristove smrti, Jehova ga je podigao iz mrtvih (Dela 3:15; 10:40). Tim značajnim postupkom koji su potvrdile stotine očevidaca, Jehova nije samo nagradio vernu službu svog Sina, već mu je dao priliku da dovrši svoj posao u vezi otkupljivanja (Rimljanima 1:4; 1. Korinćanima 15:3-8).

²¹ Isus je ’oživljen u duhu‘ a njegovi zemaljski ostaci bili su uklonjeni na neki neotkriven način (1. Petrova 3:18; Psalam 16:10; Dela apostolska 2:27). Kao duhovno stvorenje, uskrsnuli Isus je sada mogao pobednički da se vrati na nebo. Kakvo li je nesuzdrživo klicanje moralo biti na nebu tom prilikom! (Uporedi Jov 38:7.) Isus se nije vratio samo zato da se raduje svojoj dobrodošlici. On je došao da izvrši drugi posao, koji je uključivao omogućavanje celom ljudskom rodu da izvuče korist iz njegove otkupnine (Uporedi Jovan 5:17, 20, 21). O tome kako ga je izvršio i šta to znači za čovečanstvo biće govora u sledećem članku.

[Fusnota]

Pitanja za ponavljanje

◻ Koja sporna pitanja su bila značajnija od spasenja čovečanstva?

◻ Šta znači „otkupiti“ grešnike?

◻ Kome je Isus morao da bude jednak, i zašto?

◻ Ko je dao otkup, i kome je plaćen?

◻ Zašto je bilo potrebno da Hrist uskrsne iz mrtvih kao duh?

[Pitanja za razmatranje]

[Slika na 13. strani]

Životinjske žrtve nisu bile dovoljne da pokriju ljudske grehe. One su predočavale veću žrtvu koja je trebalo da dođe