„Traži mir i teži za njim“
„Traži mir i teži za njim“
„Neka se Jehova veliča, koji se raduje miru svog sluge“ (PSALAM 35:27, „NW“).
1. Kakvom miru se danas radujemo?
BITI u miru, kakva je to samo radost u ovom razdeljenom svetu! Kakvo je samo zadovoljstvo obožavati Jehovu, ’samog Boga mira‘, i sudelovati u blagoslovima njegovog ’saveza mira‘! Kako je okrepljujuće, usred životnih pritisaka, spoznati „mir Božji koji nadilazi svaku misao“ i iskusiti ’svezu mira‘ koja ujedinjuje Božji narod bez obzira na nacionalnost, jezik, rasu ili društveno poreklo! (1. Solunjanima 5:23; Ezekijel 37:26; Filipljanima 4:7; Efešanima 4:3, NW).
2, 3. (a) Šta može da se dogodi pojedinim hrišćanima, iako će Jehovin narod kao celina da istraje? (b) Šta nas Biblija podstiče da činimo?
2 Kao Jehovini svedoci, mi cenimo taj mir. Međutim, ne možemo da ga smatramo nečim samo po sebi razumljivim. Mir se ne podržava automatski samo zato što smo povezani sa hrišćanskom skupštinom ili ako smo deo hrišćanske porodice. Iako će pomazani ostatak i njihovi sudrugovi, „druge ovce“, da istraju kao jedno stado do kraja, pojedinci mogu da izgube svoj mir i da otpadnu (Jovan 10:16; Matej 24:13; Rimljanima 11:22; 1. Korinćanima 10:12).
3 Apostol Pavle je upozorio pomazane hrišćane svog vremena: „Budite na oprezu, braćo, kako se ne bi nikad u bilo kome od vas razvilo zlo srce kome nedostaje vere, odvraćajući od živoga Boga“ (Hebrejima 3:12, NW). To upozorenje odnosi se takođe na veliko mnoštvo. Zato Biblija podstiče hrišćane: „Traži mir i teži za njim. Jer oči Jehovine na pravednima su, i uši njegove prema njihovom preklinjanju; ali je lice Jehovino protiv onih koji čine zle stvari“ (1. Petrova 3:10-12; Psalam 34:14, 15, NW).
„Sklonost tela“
4. Šta može da razori naš mir s Bogom?
4 Šta može da nas spreči da težimo za mirom? Pavle spominje jednu stvar kad kaže: „Sklonost tela znači smrt, a sklonost duha znači život i mir; jer sklonost tela znači neprijateljstvo s Bogom“ (Rimljanima 8:6, 7, NW). Pod ’telom‘, Pavle misli na naše palo stanje kao nesavršenih ljudi sa nasleđenim grešnim sklonostima. Popuštanje sklonostima palog tela razoriće naš mir. Ako hrišćanin nepokajnički čini nemoral, laže, krade, uzima droge ili na neki drugi način povređuje božanski zakon, on narušava mir s Jehovom kome se nekad radovao (Poslovice 15:8, 29; 1. Korinćanima 6:9, 10; Otkrivenje 21:8). Osim toga, ako dopušta da mu materijalne stvari postanu važnije od duhovnih, njegov mir s Bogom ozbiljno je ugrožen (Matej 6:24; 1. Jovanova 2:15-17).
5. Šta uključuje težnja za mirom?
5 S druge strane, Pavle je rekao: „Sklonost duha znači život i mir.“ Mir je deo ploda duha, i ako vežbamo svoje srce da ceni duhovne stvari, moleći za Božji duh da nam u tome pomogne, tada ćemo izbegavati „sklonost tela“ (Galatima 5:22-24). U 1. Petrovoj 3:10-12, mir je povezan sa pravednošću (Rimljanima 5:1). Petar kaže da težiti za mirom uključuje ’uklanjati se od zla i činiti dobro‘. Božji duh može da nam pomogne da ’težimo za pravednošću‘ i tako sačuvamo svoj mir s Bogom (1. Timoteju 6:11, 12).
6. Koja je jedna od odgovornosti starešina s obzirom na mir skupštine?
6 Težiti za mirom glavna je briga za starešine u skupštini. Na primer, ako neko pokušava da uvodi nečiste običaje, starešine su odgovorni da zaštite skupštinu time da nastoje da ukore grešnika. Ako on prihvati ukor, ponovo će steći svoj mir (Jevrejima 12:11). Ako ne, možda će morati da bude isključen zato da bi skupština mogla da sačuva mir s Jehovom (1. Korinćanima 5:1-5).
Mir sa našom braćom
7. Na koje ispoljavanje ’sklonosti tela‘ Pavle opominje Korinćane?
7 „Sklonost tela“ može da razori ne samo naš mir s Bogom već i naš dobar odnos s ostalim hrišćanima. Pavle je napisao Korinćanima: „Jer ste još tjelesni. Jer gdje su među vama zavisti i svađe, i nesloge, nijeste li tjelesni, i ne živite li po čovjeku?“ (1. Korinćanima 3:3, DK). Zavist i svađa su prava suprotnost miru.
8. (a) Šta može da se dogodi onome ko u skupštini prouzrokuje zavist i svađu? (b) Od čega zavisi naš mir s Bogom?
8 Narušiti mir skupštine time da se prouzroči zavist i svađa vrlo je ozbiljna stvar. Govoreći o svojstvu koje je povezano sa mirom kao plodom duha, apostol Jovan je upozorio: „Ako ko reče: ’Ja ljubim Boga‘, a mrzi na brata svoga, laža je, jer ko ne ljubi brata svoga, koga vidi, kako može ljubiti Boga, koga ne vidi?“ (1. Jovanova 4:20). Na sličan način, ako neka osoba prouzrokuje zavist ili svađu među braćom, da li može ona zaista da bude u miru sa Bogom? Sigurno ne! Podstaknuti smo: „Budite radosni, usavršujte se, utešavajte se, složni budite, mir imajte, i Bog ljubavi i mira biće s vama“ (2. Korinćanima 13:11). Da, ako nastavimo miroljubivo da živimo među sobom, tada će Bog ljubavi i mira da bude s nama.
9. Kako znamo da će hrišćani ponekad da imaju nesporazume i nesloge?
9 To ne znači da među hrišćanima neće nikada da dođe do nesporazuma. U sedmicama koje su usledile posle Pentekosta, u mladoj hrišćanskoj skupštini došlo je do nesloge oko svakodnevnog deljenja hrane (Dela 6:1). Jednom prilikom je nesloga između Pavla i Barnabe dovela do „žestoke provale gneva“ (Dela 15:39, NW). Pavle je morao dati savet Evodiji i Sintihiji, bez sumnje primernim i revnim sestrama, „da budu složne u Gospodu“ (Filipljanima 4:2). Nije čudo što je Isus dao detaljni savet o tome kako rešiti smetnje miru među hrišćanima i što im je bez oklevanja istaknuo hitnost da se pozabavi takvim problemima! (Matej 5:23-25; 18:15-17). On ne bi dao taj savet da nije očekivao poteškoće među svojim sledbenicima.
10. Koje se situacije ponekad javljaju u skupštini, i koju odgovornost to nameće svima uključenima?
10 Dakle, sasvim je moguće da bi danas mogao neko da se uvredi zbog netaktične reči ili nečega što je shvatio kao omalovažavanje od strane suhrišćanina. Neka osobina jedne osobe mogla bi jako da ljuti drugu osobu. Moglo bi da dođe do sukoba među ličnostima. Neko bi mogao odlučno da izražava neslaganje s odlukom starešina. U samom starešinstvu, jedan starešina bi mogao da bude veoma energičan i da pokušava da se ne obazire na druge starešine. Uprkos činjenici da se takve stvari događaju, mi ipak moramo da tražimo mir i težimo za njim. Rešavati ove probleme na hrišćanski način i sačuvati ’sjedinjujuću svezu mira‘ predstavlja izazov (Efescima 4:3).
11. Koje pripreme je Jehova učinio kako bi nam pomogao da sačuvamo mir među sobom?
11 U Bibliji stoji: „Neka se Jehova veliča, koji se raduje miru sveg sluge“ (Psalam 35:27, NW). Da, Jehova želi da posedujemo mir. Zato je učinio dve glavne pripreme kako bi nam pomogao da sačuvamo mir među sobom kao i s njim. Jedna je sveti duh, čiji je mir plod, zajedno sa povezanim miroljubivim svojstvima kao što su velika strpljivost, dobrohotnost, blagost i samosavladavanje (Galaćanima 5:22, 23, NW). Druga je božanska mudrost o kojoj čitamo: „Mudrost odozgo je pre svega čedna, zatim miroljubiva, razumna, spremna da sluša, puna milosrđa i dobrih plodova“ (Jakov 3:17, 18, NW).
12. Šta bi trebalo da učinimo ako je narušen naš mir sa braćom?
12 Dakle, kad je narušen mir s drugima, treba da molimo za mudrost koja dolazi odozgo da nam pokaže kako da postupamo, i treba da molimo za sveti duh kako bi nas ojačao da činimo ono što je ispravno (Luka 11:13; Jakovljeva 1:5; 1. Jovanova 3:22). U skladu s našom molitvom, možemo u Bibliji, izvoru božanske mudrosti, da tražimo vođstvo, i pregledamo raspoloživu biblijsku literaturu radi saveta kako da se primeni Pismo (2. Timoteju 3:16). Možda bismo takođe želeli da tražimo savet od starešina u skupštini. Krajnji korak bio bi da sledimo primljeno vođstvo. U Isaiji 54:13 stoji: „Svi će sinovi tvoji biti naučeni od Jehove i obilan će biti mir sinova tvojih.“ To podrazumeva da naš mir zavisi od toga da li provodimo u delo ono o čemu nas Jehova poučava.
„Srećni su miroljubivi“
13, 14. (a) Šta znači reč ’miroljubivi‘ koju je upotrebio Isus? (b) Kako možemo da postanemo mirotvorci?
13 Isus je u svojoj Propovedi na gori rekao: „Srećni su miroljubivi, jer će biti nazvani Božjim sinovima“ (Matej 5:9, NW). Pod ’miroljubivima‘ se ovde ne misli na nekoga ko je mirne naravi. Izvorna grčka reč znači „mirotvorci“. Mirotvorac je vešt u obnavljanju narušenog mira. Što je još važnije, mirotvorac se na prvom mestu trudi da izbegne da naruši mir. ’U njegovom srcu vlada mir‘ (Kološanima 3:15, NW). Ako se Božji sluge trude da budu mirotvorci, tada će njihovi međusobni problemi da budu svedeni na minimum.
14 Postati mirotvorac uključuje prepoznavanje vlastitih slabosti. Na primer, neki hrišćanin bi mogao da bude lako raspaljiv ili osetljiv i lako uvredljiv. Pod pritiskom, emocije bi mogle da ga navedu da zaboravi na biblijska načela. To kod nesavršenih ljudi nije nešto neočekivano (Rimljanima 7:21-23). Ipak, neprijateljstvo, svađa i izlivi gneva ubrajaju se u dela tela (Galatima 5:19-21). Ako otkrijemo kod sebe takve sklonosti — ili ako nam drugi na njih ukažu — trebalo bi usrdno i neprestano da se molimo za Jehovin duh da razvija u nama samosavladavanje i blagost. Zaista, svako bi trebalo da se trudi da gaji takva svojstva kao deo svoje nove ličnosti (Efescima 4:23, 24; Kološanima 3:10, 15).
15. Kako je mudrost koja dolazi odozgo suprotna nerazumnoj tvrdoglavosti?
15 Povremeno u skupštini ili starešinstvu vlada uznemirenost zbog nekoga ko je tvrdoglav, koji stalno ističe svoje vlastito gledište. Doduše, kad se radi o Božjem zakonu, hrišćanin treba da bude energičan, čak nepopustljiv. Isto tako, ako mislimo da imamo dobru ideju koja bi mogla da koristi drugima, nema ničeg lošeg u tome ako se otvoreno izrazimo, sve dok objašnjavamo svoje razloge. Ali, mi ne želimo da budemo kao oni u svetu koji su „nepristupačni dogovoru“ (2. Timoteju 3:1-4, NW). Mudrost koja dolazi odozgo miroljubiva je, razumna. Oni čiji postupci stvaraju sliku tvrdoglave nepopustljivosti treba da paze na Pavlov savet Filipljanima da ’ne čine ništa iz uobraženosti‘ (Filipljanima 2:3, NW).
16. Kako nam Pavlov savet u knjizi Filipljanima pomaže da savladamo uobraženost?
16 U tom istom pismu, Pavle podstiče da treba „u poniznosti misli“, iskreno da ’smatramo druge višima od sebe‘. To je upravo suprotno od uobraženosti. Zreo hrišćanin ne razmišlja prvo o tome kako će da nametne svoje vlastite ideje, da spase obraz ili zaštititi svoj vlastiti položaj i autoritet. Bilo bi to protivno Pavlovoj opomeni da ’ne gledamo pojedini samo na svoju vlastitu korist, nego i na korist drugih‘ (Filipljanima 2:4; 1. Petrova 5:2, 3, 6, NW).
Miroljubive reči
17. Koja kriva upotreba jezika može da naruši mir skupštine?
17 Onaj koji teži za mirom posebno je pažljiv u tome kako koristi svoj jezik. Jakov upozorava: „Tako je i jezik mali ud, a za mnogo se hvali. Gle, i mala vatra koliko velike šume može da zapali“ (Jakovljeva 3:5). Ogovaranje, kritikovanje drugih iza njihovih leđa, neljubazne i grube reči, mrmljanje i gunđanje, isto tako kao neiskreno laskanje radi lične koristi — sve su to dela tela koja narušavaju mir Božjeg naroda (1. Korinćanima 10:10; 2. Korinćanima 12:20; 1. Timoteju 5:13; Juda 16).
18. (a) Koji ispravan put je za svakoga ko je upleten u slučaj nehotične krive upotrebe jezika? (b) Kako zreli hrišćani reaguju na nekoga koga gnev podstiče da izgovara štetne reči?
18 Doduše, Jakov je rekao: „Ali jezika niko od ljudi ne može ukrotiti“ (Jakovljeva 3:8). Čak i zreli hrišćani ponekad kažu nešto nakon čega im bude iskreno žao. Svako se od nas nada da će drugi da nam oprosti takve pogreške kao što i mi opraštamo njima (Matej 6:9, 10). Ponekad može žestoka provala gneva da dovede do štetnih reči. Mirotvorac će se tada setiti da „odgovor, kad je blag, otklanja ljutnju, a reč koja izaziva bol podiže gnev“ (Poslovice 15:1, NW). Često puta on će samo morati duboko da udahne i odustane od toga da na žestoke reči uzvrati još žešćim rečima. Nakon što su se prirodne sklonosti smirile, velikodušan mirotvorac zna kako da previdi reči izgovorene u trenutku besa. Pored toga, ponizan hrišćanin znaće kako da se izvini i potrudi da zaceli svaku ranu koju je prouzročio. Moći iskreno reći: „Žao mi je“, znak je moralne snage.
19. Šta saznajemo od Pavla i Isusa o tome kako da se dâ savet?
19 Jezik možda mora da se koristi da bi se drugima dao savet. Pavle je javno ukorio Petra kad je ovaj neispravno postupio u Antiohiji. Isus je uputio snažan savet u svojim porukama za sedam skupština (Galatima 2:11-14; Otkrivenje, 2. i 3. poglavlje). Ako proučimo te primere, saznaćemo da savet ne treba da bude tako blag da izgubi svoju svrhu. Međutim, Isus i Pavle nisu bili grubi ili okrutni. Njihov savet nije bio sredstvo za ispoljavanje vlastitih osećaja nezadovoljstva. Oni su se iskreno trudili da pomažu svojoj braći. Ako bi onaj koji daje savet osetio da nema potpunu kontrolu nad svojim jezikom, mogao bi da odluči da zastane i malo se smiri pre nego što nešto kaže. U protivnom bi mogao da izgovori grube reči i izazove veći problem od onog koji nastoji da ispravi (Poslovice 12:18).
20. Šta bi trebalo da utiče na sve što kažemo našoj braći i sestrama ili o njima?
20 Kao što je već spomenuto, mir i ljubav su usko povezani kao plodovi duha. Ako je ono što kažemo našoj braći — ili o njima — uvek odraz naše ljubavi prema njima, tada će to da doprinese miru skupštine (Jovan 15:12, 13). Naše reči moraju da budu ’blage, solju začinjene‘ (Kološanima 4:6). Treba da budu tako reći ukusne, prehvatljive za srce. Isus je savetovao: „Imajte so u sebi i mir imajte među sobom“ (Marko 9:50).
„Revno nastojte“
21. Šta je vidljivo kod Božjeg naroda na njihovim nedeljnim sastancima i za vreme skupova i kongresa?
21 Psalmista je napisao: „Kako je lepo i krasno kad su braća zajedno“ (Psalam 133:1). Mi se zaista radujemo da budemo sa našom braćom, posebno na našim nedeljnim sastancima i za vreme skupova i većih kongresa. U takvim prilikama je naš mir očigledan i osobama sa strane.
22. (a) Koji lažni mir će narodi uskoro misliti da ostvaruju, i do čega će to da dovede? (b) Do kakvog pravog mira će dovesti Božji savez mira?
22 Uskoro će narodi misliti da ostvaruju mir bez Jehove. Ali, dok budu govorili: „Mir i sigurnost!“ iznenadno uništenje doći će na sve koji nisu u miru s Bogom (1. Solunjanima 5:3). Nakon toga će veliki Knez Mira da provede lečenje čovečanstva od nesrećnih posledica čovekovog prvobitnog gubitka mira sa Bogom (Isaija 9:6, 7; Otkrivenje 22:1, 2). Zatim će Božji savez mira da dovede do spokojstva širom sveta. Čak će zamaljske zveri da dožive počinak od neprijateljstva (Psalam 37:10, 11; 72:3-7; Isaija 11:1-9; Otkrivenje 21:3, 4).
23. Šta treba sada da činimo ako gajimo nadu u novi svet mira?
23 Kakvo će samo to biti veličanstveno vreme! Da li ga željno očekuješ? Ako je tako, ’teži za mirom sa svim ljudima‘. Traži mir sada sa svojom braćom, a naročito s Jehovom. Da, „čekajući sve to, starajte se da vas on nađe čiste i prave u miru“ (Hebrejima 12:14, NW; 2. Petrova 3:14).
Možeš li da se setiš?
◻ Šta može da razori naš mir s Jehovom?
◻ Koje vrste nesporazuma možda moraju da se rešavaju u skupštini?
◻ Koju pripremu je učinio Jehova kako bi nam pomogao da tražimo mir i da težimo za njim?
◻ Koji telesni stavovi mogu da naruše mir u skupštini, i kako možemo da im se suprotstavimo?
[Pitanja za razmatranje]
[Slika na 22. strani]
Mir obiluje među onima koji su naučeni od Jehove
[Slika na 24. strani]
Kako je ugodan mir braće koja služe u jedinstvu!