Veliko sporno pitanje — koje?

KOJE je veliko sporno pitanje s kojim se suočava svako od nas? Da li je to rastući nivo mora i hirovito vreme prouzročeno globalnim zagrejavanjem? Da li je to proređenje ozonskog omotača, koje dovodi do opasnog izlaganja štetnim sunčevim ultraljubičastim zracima? Da li je to eksplozija populacije, koja pogoršava i druge svetske probleme, kao što su siromaštvo i kriminal? Ili je to moguće uništenje nebrojenih miliona ljudi u nuklearnom ratu, posle kog bi preživeli iz tog holokausta konačno u agoniji umrli od hladnoće, gladi ili radijacije?

Nakon razmatranja tih i drugih pitanja, časopis Scientific American je 1989. doneo zaključak: „Mogućnost nuklearnog rata nesumnjivo predstavlja najozbiljniju potencijalnu opasnost za... opstanak.“ Dakle, da li je nuklearni rat to veliko sporno pitanje s kojim smo suočeni?

Veliko sporno pitanje

Sa promenom političke klime od 1989, nuklearni rat ne izgleda više tako verovatan. Pa ipak, sve dok postoji, nuklearno oružje predstavlja ozbiljnu pretnju čovečanstvu. Međutim, informacija iz 1990 Britannica Book of the Year ukazuje na jednu drugu kritičnu tačku. Prema tom priručniku, preko 230 miliona stanovnika Zemlje su ateisti. Iz drugih izvora je vidljivo da se daljnji milioni nalaze pod uticajem istočnjačkih filozofija koje dopuštaju stanovište da Stvoritelja nema. Štaviše, dok stotine miliona veruju u Stvoritelja, njihove misli o njemu se radikalno razlikuju. Njihovi postupci u mnogim slučajevima nanose veliku sramotu Onome za koga tvrde da ga obožavaju (2. Petrova 2:1, 2).

Ukoliko Bog postoji — a to je sasvim sigurno — tada glavno sporno pitanje danas mora da uključuje njega. Zašto je stvorio čovečanstvo? Kakva je naša odgovornost prema njemu? Kako će da reaguje na način na koji čovek uništava Zemlju? Kako će on da odgovori na izazov postavljen od mnogih koji odbijaju da mu veruju ili da se podlože njegovoj volji? Ustvari, veliko sporno pitanje koje stoji pred svakim od nas jeste da li mi prihvatamo ili odbijamo suverenost  Boga, „čije je ime Jehova“ (Psalam 83:18, King James Version).

Poreklo svemira

Naravno, onima koji ne veruju u Boga, naša odgovornost prema njemu ne znači ništa. Ali, svako ko iskreno pogleda uređenje i lepotu našeg zemaljskog doma prisiljen je da prizna da veliki Konstruktor ipak mora da postoji. Istina je da većina naučnika, u svojim naporima da objasne prirodna čuda oko nas, zaboravlja pritom na Boga. Na primer, mnogi kažu da je svemir do svoje sadašnje veličine narastao iz sićušne tačke mnogo manje od glave špenadle, i da se to sve dogodilo „prirodno“, slučajno, bez potrebe za Stvoriteljem. Međutim, nakon što je objasnio popularnu novu teoriju o nastanku svemira, fizičar Hanbury Brown, u svojoj knjizi The Wisdom of Science, priznaje: „Mislim da bi većini ljudi to više ličilo na mađioničarski trik nego na objašnjenje.“ Profesor Brown zaključuje da su „poreklo i svrha sveta“ „velike zagonetke“ koje nauka, izgleda, ne može da reši.

Naučnici su pokazali da su materija i energija blisko povezane i da materija može da se pretvori u energiju i energija u materiju. Kako je vidljivo iz nuklearnih eksplozija, mala količina materije odgovara ogromnoj količini energije. Gde je, dakle, izvor sveukupne energije predstavljene u 100 milijardi zvezda naše galaksije, kao i više od milijardu galaksija koje čine vidljivi svemir?

U Bibliji stoji: „Podignite visoko oči svoje i gledajte. Ko je to stvorio? Onaj koji na broj izvodi vojsku njihovu i sve ih čak imenom zove. Zbog obilja pokretačke snage, jer je jake moći, ne izostaje ni jedno.“ Ko je to? Biblijski zapis nam daje odgovor: „Ja sam Jehova. To je ime moje, i nikome neću dati svoju slavu“ (Isaija 40:26; 42:5, 8, New World Translation).

Mudrovanje da su Zemlja i ostali svemir nastali slučajno oduzima Stvoritelju, Jehovi Bogu, slavu koja mu pripada (Otkrivenje 4:11). Ono takođe uklanja i jak motiv za odgovorno ponašanje prema Zemlji. Da su ljudi svesni da za svoje postupanje sa njegovim delima stvaranja moraju da odgovaraju Bogu, možda bi bili pažljiviji u stvarima kao što su zagađivanje, uništavanje ozonskog omotača, i globalno zagrejavanje.

Poreklo života

Razmotri i ovo pitanje: Kako je nastao život? Ljudi su bili poučavani da je život nastao bez ikakve intervencije Boga. Međutim, to je u suprotnosti sa opšte prihvaćenim naučnim principom. Nekada se verovalo da insekti nastaju iz kravljeg izmeta, crvi iz trulog mesa, a miševi iz blata. Naučnici su čak i u toku prošlog veka naučavali da mikroorganizmi nastaju iz beživotne materije. Ali, takve ideje su opovrgli Redi, Paster i drugi naučnici. The World Book Encyclopedia (izdanje 1990) iznosi: „Nakon Pasterovih eksperimenata većina biologa je prihvatila ideju da sav život dolazi iz već postojećeg života.“

Ipak, naučnici iznose teorije da su stvari bile drugačije u dalekoj prošlosti. Oni kažu da su prvi jednoćelijski organizmi slučajno proizašli iz beživotne smese koju oni nazivaju prasupa, a koja je sadržavala hemijske sastojke potrebne za život. „Slučaj, i samo slučaj, učinio je sve, od prasupe do čoveka“, izjavljuje Christian de Duve u delu A Guided Tour of the Living Cell.

Biblija o Bogu govori: „Jer u tebi izvor je života“ (Psalam 36:10 [9, DK]). To je u potpunom skladu sa onim što je već zapaženo — da život može da nastane samo iz već postojećeg života. Međutim, pošto nauka uglavnom na jedan od najdragocenijih Božjih darova, život, gleda kao na nešto što se jednostavno dogodilo, mnogi ljudi prema Bogu ne osećaju nikakvu odgovornost  za to kako upotrebljavaju svoj život. Oni zato krše Božje zakone, ugnjetavaju jedni druge, kradu jedni od drugih, ubijaju jedni druge, i troše mnogo novaca, vremena i inventivnosti u konstruisanju smrtonosnog oružja koje ubija i razara zastrašujućom efikasnošću.

Rešavanje spornog pitanja

Osim ateista i modernista, nebrojeni drugi takođe negiraju Božju suverenost. Danas ogroman broj ljudi tvrdi da veruje u Boga, a više od 1 700 000 sebe naziva hrišćanima. Vekovima su crkve hrišćanstva javno hvalile Boga u svojim obredima. Ali, gde većina od tih 1 700 000 ljudi zaista stoji po pitanju Božje suverenosti?

Kako pojedinci, tako i narodi, pokazivali su svoju ravnodušnost prema Božjoj suverenosti idući protiv njegovih izričitih zapovesti. Narodi koji tvrde da su hrišćanski počinili su bezbožna dela nasilja, uključujući i dva najgora rata u ljudskoj istoriji — a „hrišćansko“ sveštenstvo je na obe strane blagosiljalo te ratove! Takvim licemerjem su pogrešno prikazali Boga. Kao što Biblija kaže: „Govore da poznaju Boga, a delima ga se odriču“ (Titu 1:16).

Međutim, Bog „ne može sebe poreći“ (2. Timoteju 2:13, NW). Mora da dođe vreme kad će on da razreši sve aspekte ovog spornog pitanja suverenosti, u skladu sa svojom izrečenom namerom: „Moraće znati da sam ja Jehova“ (Ezekijel 38:23). Ali, zašto s tim toliko čeka? Kako će to pitanje konačno da bude rešeno? I kako možeš da doneseš prave odluke u ovoj, najvažnijoj stvari?

 [Izvor slike na 2. strani]

Naslovna stranica: fotografija U.S. Naval Observatory

[Izvor slike na 3. strani]

Pozadina: fotografija U.S. Naval Observatory