Objavljivanje dobre vesti u novozelandskom „polinezijskom gradu“

„NAJVEĆI polinezijski grad na svetu.“ Tako je nazvana metropola Novog Zelanda, Okland. Zašto? Ne samo zato što je dom novozelanđanskih Polinežana, Maora, već i zato što desetine hiljada drugih Polinežana žive tu. U proteklim godinama oni su emigrirali sa Zapadne Samoe, Kukovih ostrva, ostrva Tonge, Niue i drugih pacifičkih ostrva. Zaista, danas na Novom Zelandu živi više Maora sa Kukovih ostrva nego što ih ima na celom tom ostrvlju! Isto tako, niueanski stanovnici Oklanda brojčano znatno premašuju one na Niueu!

Iako su ti pacifički ostrvljani prešli u Okland prvenstveno iz ekonomskih razloga, ipak su imali i druge potrebe kojim je trebalo udovoljiti. Jedna od važnih potreba za taj narod koji u suštini voli Bibliju bila je i njihova duhovna potreba (Matej 5:3). Uvidevši to, Jehovini svedoci u Novom Zelandu su uložili znatan napor da objave ’dobru vest o kraljevstvu‘ tim ostrvljanima (Matej 24:14). Šta je učinjeno u tom pogledu i kako su ostrvljani reagovali?

Samoanci napreduju

Objašnjenje misionara u Samoi govori nam nešto o gledištu ostrvljana na duhovne stvari. „Kad nekog sretnete prvi put na Novom Zelandu, običaj je da se interesujete za njegovo svetovno zanimanje“, objašnjava on. „Na Samoi se prvo pitanje obično odnosi na nečiju religioznu pripadnost.“ Zato ne iznenađuje što dve skupštine samoanskog govornog područja u Oklandu rastu mnogo bržim tempom od prosečne skupštine na Novom Zelandu.

 Prva samoanska skupština u Oklandu osnovana je 1977. Zahvaljujući od Boga datom porastu, druga je oformljena posle sedam godina. (Uporedi 1. Korinćanima 3:6.) U te dve skupštine nalazi se ukupno 154 ovjavitelja Kraljevstva, od kojih je 12 aktivno u punovremenoj službi. Nedeljom, biblijskim sastancima koji se održavaju u Kraljevskoj dvorani, prosečno prisustvuje više od 275 osoba.

Samoanska braća i sestre ozbiljno shvataju svoju veru, što se ogleda u revnosti i odlučnosti kojom izvršavaju svoje propovedanje Kraljevstva i stvaranje učenika (Matej 28:19, 20). To se može uočiti iz sledećeg iskustva samoanske sestre:

U službi od kuće do kuće sestra je srela ženu koja je okarakterisala sve religije kao licemerne i zalupila vratima. Zapanjena i zaplašena, sestra se pitala šta da učini. ’Ne mogu je ostaviti u uverenju da su Jehovini svedoci licemeri‘, razmišljala je. Zato je odlučila ostaviti poruku. „Ukratko sam joj objasnila biblijski temelj svog delovanja i zamolila da mi pokloni malo vremena kako bih joj objasnila nadu koju pruža Biblija. Takođe sam upisala i svoj telefonski broj.“

Zatim je sestra nastavila svoju službu, posećujući druge domove. Kad je stigla do četvrte kuće niz ulicu, bila joj je uručena telefonska poruka da se vrati do žene koja joj je ranije ljutito zalupila vratima. „Žena se izvinila zbog svoje prvobitne reakcije“, priča sestra, „i pokazala cenjenje za poruku koju sam joj ostavila. Usledila je plodna rasprava i uspostavljen je biblijski studij na domu.“

Takođe dira srce pokazivanje samopožrtvovnog misionarskog duha od strane nekih samoanskih Svedoka. Jedan brat i njegova porodica preselili su se 1981. iz Oklanda u Velington da bi pomogli maloj grupi koja je tamo delovala među stanovnicima samoanskog porekla. Od svega 11 objavitelja Kraljevstva u to vreme, razvila se skupština sa 47 objavitelja. „Nagrade su daleko nadmašile žrtve“, rekao je brat. Nedavno su on i njegova porodica odgovorili na ’poziv Makedonca‘ i preselili se nazad u Zapadnu Samou (Dela 16:9, 10). Drugi su se takođe vratili na pređašnja mesta boravka i prihvatili misionarsku, betelsku ili službu kao specijalni pioniri.

Niueanski odgovor

Delo propovedanja takođe je napredovalo među Niueancima u Oklandu. Putujući nadglednik izveštava: „U službi od kuće do kuće uobičajeno je pozivanje u kuću. Porodična Biblija je obično pri ruci i smatra se da je normalno razgovarati o njoj.“

U Oklandu sada postoji vrlo aktivna niueanska skupština. Tokom prošlogodišnje posete putujućeg nadglednika, 76 s njom povezanih objavitelja Kraljevstva bilo je u stanju da izrazi dobrodošlicu 127 osoba na javnom biblijskom predavanju održanom u nedelju. Među braćom i sestrama vlada divan duh.

„Poseta je smatrana posebnom nedeljom ohrabrenja za sve“, primećuje putujući nadglednik. „Svaka večera je stvar skupštine. A to su prilike za posluživanje niueanskih poslastica, kao što su takihi (jelo od papaje, tarosa [prirodni ili slatki krompiri] i hlebovima od banana), pitako (hleb načinjen od tarosa, banana i tapioke) i punu povi (konzervisana usoljena govedina), za koju se ponekad iz šale kaže da je to za ostrvljane goveđi odrezak.“

Publikacije na polinezijskom jeziku

Da bi zadovoljilo duhovne potrebe polinezijskog stanovništva u Oklandu i drugde, Društvo Kula stražara pripremilo je izdavanje brojnih biblijskih publikacija na polinezijskim jezicima. Na primer, na rarotongi, maorskom  jeziku sa Kukovih ostrva, Kula stražara se objavljuje polumesečno. Mesečna niueanska Kula stražara je takođe dobro prihvaćena. Tiraž rarotonganskih i niueanskih izdanja Kule stražare sada je oko 1 000 primeraka na svakom od tih jezika, a sada je u opticaju u Novom Zelandu oko 900 primeraka samoanskog izdanja.

Dalje, uz Kulu stražaru, dostupne su na raznim polinezijskim jezicima i brojne knjige i brošure. Knjiga Istina koja vodi do večnog života, objavljena na niueanskom 1989, prva je publikacija na tom jeziku koja omogućuje razumevanje temeljnih biblijskih učenja. Posebno delotvorna na maorskom (rarotonga) području sa Kukovih ostrva je knjiga Ti možeš zauvek da živiš u Raju na Zemlji na tom jeziku. Praktično svi biblijski studiji na domu vođeni su pomoću te knjige. „Potvrda da je ona bila uspešna pomoć“, izveštava jedan starešina, „je spremnost sa kojom su oni koji su proučavali počeli prisustvovati skupštinskim sastancima.“

Kao dodatak njihovom uobičajenom raspačavanju tih publikacija od kuće do kuće, Jehovin narod je podelio mnogo literature u obliku, da ga tako nazovemo, svedočenja na buvljim pijacama. Zbog eksplozije polinezijske populacije u Oklandu su poslednjih godina nikle velike pijace sa privremenim tezgama specijalizovanim za prehrambene i zanatske proizvode pacifičkih ostrva. Ništa manje nego 25 000 ljudi može doći na takvu pijacu subotom ujutro. Mudro koristeći tu priliku, Svedoci odlaze na te pijace i sa vlasnicima šatora i kupcima razgovaraju o Božjem Kraljevstvu.

Kroz svoju službu Jehovini svedoci bili su u stanju da poseju obilno seme Kraljevstva i podele veliku količinu biblijske literature polinezijskom narodu. Podružnica Društva Kula stražara izveštava da je tokom službene 1990. godine 23 928 primeraka literature na polinezijskom jeziku otpremljeno iz štamparije.

Radovanje za jednim duhovnim stolom

Svesni svojih duhovnih potreba, polinezijski Svedoci daju veliku prednost prisustvovanju nedeljnim hrišćanskim sastancima u Kraljevskim dvoranama, kao i njihovim pokrajinskim i oblasnim kongresima (Jevrejima 10:23-25). Na Oblasnom kongresu „Božanska pravda“ održanom u Oklandu decembra 1988, održan je poseban program na samoanskom, niueanskom i maorskom sa Kukovih ostrva. Vrhunac samoanskog programa bila je dugo prepričavana i oduševljavajuća biblijska drama. Oklandski, niueanski i Svedoci sa Kukovih ostrva pokazali su svoju hrišćansku gostoljubivost posluživši kao susretljivi domaćini posetiocima sa njihovih ostrva na kojima su rođeni. Kongres se pokazao kao prilika za gozbu i radovanje za Jehovinim duhovnim stolom. Na kongresu „Čist jezik“ u Oklandu 1990. predavanjima na samoanskom prisustvovale su 503 osobe.

Pozitivna reakcija na vest Kraljevstva je jasan dokaz da je narod sa južnopacifičkih polinezijskih ostrva ’čekao na Jehovin zakon‘. (Uporedi Isaija 42:4, 12.) Zauzvrat, oni radosno učestvuju u objavljivanju dobre vesti u novozelandskom „polinezijskom gradu“.