Zašto nam je potrebna vera i mudrost

Vrhunske tačke iz poslanice Jakova

JEHOVINIM slugama treba istrajnost kad su u kušnjama. Oni takođe moraju izbegavati grehe koji bi ih doveli do božanske osude. Ovakvi stavovi, koji su naglašeni u poslanici Jakova, imaju pozitivno dejstvo, pozivajući na aktivnu veru i nebesku mudrost.

Pisac ove poslanice nije se sam identifikovao kao jedan od Isusova dva apostola imenom Jakov, već kao ’sluga Boga i Hrista’. Na isti način, Isusov polubrat Juda kaže da je „rob Isusa Hrista, a brat Jakovljev“ (Jakov 1:1; Juda 1; Matej 10:2, 3, NW). Dakle, Isusov polubrat Jakov očigledno je napisao poslanicu koja nosi njegovo ime (Marko 6:3).

Ovo pismo ne spominje razorenje Jerusalima 70. n. e., a istoričar Josif Flavije ukazuje da je Jakov bio pogubljen kao mučenik ubrzo posle smrti rimskog upravitelja Fista oko 62. n. e. Očigledno je poslanica bila napisana pre 62. n. e. Bila je upućena „dvanaesterim plemenima„ duhovnog Izraela, jer ih je usmeravala da se drže ’vere u Gospoda Isusa Hrista‘ (Jakov 1:1, St; 2:1; Galatima 6:16).

Jakov koristi poređenja koja nam mogu pomoći da upamtimo njegov savet. Na primer, on pokazuje da čovek koji traži mudrost od Boga ne treba sumnjati, „... jer koji sumnja on je kao što su morski valovi, koje vetrovi podižu i razmeću“ (1:5-8). Jezik treba kontrolisati zato što on može upravljati našim postupcima kao što kormilo upravlja brodom (3:1, 4). A da bismo se suočili s kušnjama, treba da pokazujemo strpljivu istrajnost, kao što to čini zemljoradnik kad očekuje žetvu (5:7, 8).

Vera, kušnje i dela

Jakov prvo pokazuje da mi možemo biti srećni kao hrišćani uprkos našim kušnjama (1:1-18). Neke od tih kušnji, kao što su bolesti, uobičajene su za sve ljude, ali hrišćani trpe i zato što su robovi Boga i Hrista. Jehova će nam podariti mudrost potrebnu za istrajnost ako je tražimo s verom. On nas nikad ne kuša zlim stvarima, i mi se možemo osloniti na njega da će nas obezbediti onim što je dobro.

Da bismo primili Božju pomoć, moramo ga obožavati delima koja dokazuju našu veru (1:19–2:26). To zahteva da budemo „ispunitelji reči“, ne puki slušači. Moramo obuzdavati jezik, brinuti se o sirotama i udovicama i ostati bez mrlje od sveta. Ako bismo imali naklonost prema bogatima ne mareći za siromašne, kršili bismo ’kraljevski zakon‘ ljubavi. Takođe treba upamtiti da se vera dokazuje delima, kao što pokazuju primeri Avrahama i Rahabe. Zaista, ’vera bez dela je mrtva‘.

Nebeska mudrost i molitva

Učiteljima je potrebna vera i mudrost da bi izvršili svoje obaveze (3:1-18). Oni imaju vrlo veliku odgovornost kao učitelji. Slično njima, mi moramo obuzdavati jezik, a nebeska mudrost nam može pomoći da to činimo.

Mudrost nam takođe omogućuje da jasno uvidimo da bi popustljivost prema svetovnim sklonostima uništila naš odnos s Bogom (4:1–5:12). Ako se borimo za postizanje sebičnih ciljeva ili osuđujemo našu braću, treba se pokajati. Kako je samo važno izbegavati prijateljstvo sa ovim svetom, jer je to duhovna preljuba! Nikad ne zanemarujmo Božju volju radi materijalističkih ciljeva, čuvajmo se duha nestrpljivosti i ne uzdišimo jedan protiv drugog.

Ko je duhovno bolestan treba da traži pomoć skupštinskih starešina (5:13-20). Ako su počinjeni gresi, njihove molitve i mudar savet će pomoći da se obnovi duhovno zdravlje pokajničkog grešnika. Ustvari će „onaj koji obrati grešnika s krivoga puta njegova spasti [grešnikovu] dušu od [duhovne i večne] smrti...“.

[Okvir na 23. strani]

Ispunitelji reči: Treba da budemo „ispunitelji reči, a ne samo slušači“ (Jakov 1:22-25). Puki slušač „je kao čovek koji gleda lice svoje telesno u ogledalu“. Posle kratkog razgledanja, on odlazi „i odmah zaboravi kakav beše“. Međutim, ’ispunitelj reči‘ pažljivo gleda na Božji savršeni, ili potpuni zakon, prihvatajući sve što se traži od hrišćana. On „ostane u njemu“, nastavljajući pažljivo da istražuje zakon s namerom da vrši ispravke kako bi mu se što više prilagodio (Psalam 119:16). Kako se „ispunitelj reči“ razlikuje od čoveka koji se ogleda u ogledalu i zaboravlja šta je otkrio? Pa, ispunitelj dozvoljava Jehovinoj reči da deluje, i uživa Njegovu naklonost (Psalam 19:7-11).