Čovečanstvo u potrazi za Bogom

ZAŠTO je nama, Jehovinim svedocima, dat „čist jezik“? Sigurno ne da bi ga zadržali samo za sebe. I ne zato da bismo, poput tzv. hrišćanstva, uživali u udobnom načinu života i mekoputnom, kompromisnom načinu postupanja, nego da bismo „svi prizivali ime Jehovino i služili mu rame uz rame“ (Cefanija 3:9, NW). Da, čist jezik uključuje aktivnost rame uz rame s milionima naše hrišćanske braće i sestara — svih rasa, nacija i jezika — koji verno propovedaju dobru vest pre nego što dođe kraj (Marko 13:10; Rimljanima 13:11; Otkrivenje 14:6, 7).

Naše propovedanje danas ponekad predstavlja neuobičajene izazove. Zašto? Tokom 20. veka došlo je do masovnih kretanja ljudi kao posledica ratova, tlačenja i ekonomskih pritisaka, i drugih razloga. Posledica je da su ljudi mnogih jezika i religija prešli u kulture koje nisu njihove. Tako su mnogi Hindusi, budisti i muslimani prešli u Zapadni svet. Dok govorimo čist jezik od kuće do kuće, susrećemo se s tim ljudima. Ponekad smo zbunjeni jer tako malo znamo o njihovom religioznom poreklu. Šta se može učiniti obzirom na to? (Uporedi Dela 2:5-11.)

Kako istinu prenosimo muslimanu ili Jevreju? Kako se oni međusobno razlikuju? Šta ustvari veruje Hindus? Zašto Siki nose turbane? Koja je njihova sveta knjiga? Kako se budist razlikuje od Hindusa? Šta veruju japanski šintoisti? Veruju li kineski taoisti ili konfučijanisti u Boga? Kako se ortodoksni Jevrej razlikuje od reformskog ili konzervativnog Jevreja? Da bismo uspostavili kontakt s tom velikom raznolikošću ljudi, pre svega moramo razumeti njihovo gledište, a zatim znati da ih na ljubazan i taktičan način usmerimo pravom Bogu Jehovi (Dela 17:22-23; 1. Korinćanima 9:19-23; Kološanima 4:6).

Kao pomoć da bismo imali jasnije razumevanje drugih religija, njihovih nauka i njihove istorijske pozadine, Društvo Kula stražara je širom sveta, za vreme održavanja kongresa „Čist jezik“ 1990. godine, objavilo izlaženje nove publikacije pod naslovom Mankind’s Search for God (Čovečanstvo u potrazi za Bogom). Opremljeni tim sredstvom, bićemo bolje osposobljeni da propovedamo ljudima van hrišćanstva kao i samim hrišćanima.

Praktično sredstvo

Ta knjiga ima 384 stranice i sadrži 16 poglavlja koja se odnose na istoriju ljudske potrage za Bogom tokom proteklih 6 000 godina. Odgovara na stotine pitanja o religijama sveta. Evo nekih od njih: Koji činioci obično određuju kojoj će religiji neko pripadati? Zašto nije pogrešno ispitivati druge vere? Koje su sličnosti između rimokatolicizma i budizma? Koju ulogu u mnogim religijama igraju mitovi? Zašto mnogi veruju u magiju, spiritizam i astrologiju? Zašto Hindusi imaju tako mnogo bogova i boginja? Kako se Siki razlikuju od  Hindusa? Ko je bio Buda i šta je naučavao? Zašto je šintoizam uglavnom japanska religija? Zašto Jevreji imaju i usmeni i pisani zakon? Po čemu znamo da Hrist nije mit? Po čemu se Kuran razlikuje od Biblije? Zašto katolici kažu da je Petar bio prvi papa? Zašto je katolički sveštenik Luter prekinuo sa Rimokatoličkom crkvom?

Pitanja su skoro beskonačna, a ova knjiga sadrži sažete odgovore, tako da možemo delotvornije propovedati ljudima s tolikim i raznovrsnim verskim poreklima. Knjiga priznaje da mnogi ljudi imaju svoju vlastitu religiju i da je ona vrlo lična stvar. Ipak, na 8. stranici ona navodi: „Praktično od samog rođenja religiozne i etičke ideje su usađene u našu svest od strane naših roditelja i rođaka. Radi toga, obično sledimo religiozne uzore naših roditelja, dedova i baka.“ To znači da su „u mnogim slučajevima drugi odabrali religiju za nas. Ona je bila jednostavno stvar mesta i vremena našeg rođenja“. (Uporedi Filipljanima 3:4-6.)

Knjiga zatim postavlja logično pitanje: „Da li je razumno prihvatiti da religija nametnuta načijim rođenjem nužno predstavlja celu istinu?“ Dakle, svako je ohrabren da objektivno istraži druge religije. U tom pogledu je na 10. stranici navedeno: „Razumevanje međusobnih gledišta može voditi do značajnije komunikacije i razgovora između ljudi različitih vera.“ Zatim nastavlja: „Istina je da se ljudi jako razlikuju obzirom na svoja verovanja, međutim, ne postoji temelj za mržnju prema nekome samo zato što on ili ona ima drugačije gledište“ (Matej 5:43, 44).

Jedno od temeljnih pitanja koje se proteže kroz celu knjigu je: Ima li čovek besmrtnu dušu koja preživljava njegovu smrt i nastavlja da živi u drugom životu? U jednom ili drugom obliku, skoro svaka religija uči ovakvu zamisao. Mankind’s Search for God navodi na 52. stranici: „U svojoj potrazi za Bogom čovek se hvatao za slamke, zanesen iluzijom o besmrtnosti... Verovanje u besmrtnu dušu  i posledične varijacije je nasleđe koje je stiglo do nas kroz hiljadugodišta.“ Ostala pitanja su: Postoji li mesto kao što je pakao gde se muče duše? Koja je istinska nada za mrtve? Postoji li samo jedan Bog ili ima mnogo bogova? (Postanje 2:7; Ezekjel 18:4).

Temelj za biblijske studije

U više ili manje hronološkom redu njihovog pojavljivanja na svetskoj sceni, knjiga razmatra razvoj većih religija čovečanstva — hinduizma, budizma, taoizma, konfučijanizma, šintoizma, judaizma, hrišćanstva, tzv. hrišćanstva i islama. U svakom poglavlju su citirane svete knjige tih religija, tako da svaki iskreni vernik može lično proveriti citate. Za poglavlje o islamu upotrebljena su tri različita engleska prevoda Kurana. Najnoviji prevod Jewish Publication Society, Tanakh — A New Translation of the Holy Scriptures, citiran je u poglavlju o judaizmu. (Uporedi Dela 17:28; Titu 1:12.)

Šta se u ovoj knjizi nalazi za ateiste i agnostike? U 14. poglavlju obrađuje se današnje neverovanje u Boga i zašto Jehovini svedoci znaju da Bog postoji. U svakom poglavlju čitalac se upućuje na Bibliju. Dakle, korišćenjem publikacije Mankind’s Search for God bolje smo opremljeni da započnemo biblijske studije s ljudima bilo koje vere ili s onima koji tvrde da nemaju uopšte nikakvu veru. Ona o svakoj religiji govori s poštovanjem i taktično, ali postavlja pitanja koja osobu mogu dovesti ka Jehovi i istini. Za one koji iskreno traže Boga, ova knjiga biće pravi blagoslov (Psalam 83:18; Jovan 8:31, 32; 2. Timoteju 3:16, 17).

U svako poglavlje uključeni su poučni okviri. Na primer, na 226. i 227. stranici nalazi se okvir pod naslovom „Judaizam — Religija mnogih izraza“, koji objašnjava veće podele unutar jevrejske vere. Pod nazivom „Hinduizam — Potraga za oslobođenjem“, na 116. i 117. stranici nalazi se okvir „Hinduizam — Neki bogovi i boginje“. On daje  pregled samo nekoliko od više od 330 miliona bogova koje obožavaju Hindusi. Veruju li budisti u Boga prema zapadnjačkom shvatanju tog izraza? Okvir „Budizam i Bog“ na 145. stranici odgovara na to pitanje. Knjiga takođe sadrži praktičan indeks za brzo upućivanje na važnije teme. Bibliografija glavnih izvora korišćenih prilikom istraživanja takođe je temelj za daljnje proučavanje ako neko želi više detalja.

Knjiga sadrži više od 200 fotografija i ilustracija, ali one nisu tu samo zbog ukrasa. Svaka ilustracija ima poučnu svrhu kako bi bolje objasnila religiju koja se razmatra. Na primer, na 238. stranici nalazi se niz fotografija koje prikazuju neka od poređenja o kojima je Isus poučavao. Dalje, tu je i niz od pet slika koje takođe prikazuju različite oblike Hristove službe — njegova čuda, njegovo preobraženje, žrtvenu smrt i opunomoćenje svojih učenika da propovedaju po celom svetu.

Na 289. stranici nalazi se niz fotografija zanimljivih za muslimane. One vode posmatrača u Meku, u najveću džamiju gde se nalazi Kaaba (Ćaba) i stvarni crni kamen koji obožavaju muslimani. Razna obožavanja budista prikazana su na 157. stranici. Hinduse će interesovati da vide slike njihovih narodnih bogova Ganeša i Krišne na 96. i 117. stranici.

Konsultovani su sposobni hrišćanski propovednici širom sveta kako bi se postigao usmereni pristup svakoj glavnoj religiji. Na primer, vredan materijal za poglavlja o judaizmu i bahaizmu stigao je iz Izraela. Svedoci u muslimanskim zemljama pažljivo su pregledali sadržaj poglavlja o islamu. Korisno usmerenje obzirom na hinduizam, sikizam i džainizam stiglo je iz Indije. Propovednici na Orijentu proverili su da li je ispravno poglavlje o šintoizmu, a dali su savet i u vezi budizma, taoizma i konfučijanizma.

Pošto je u ovoj knjizi svaka religija tako pažljivo obrađena, onima koji je poseduju na svom jeziku biće moguće da započnu biblijske studije na temelju poglavlja koja odgovaraju religioznom poreklu svake osobe. Zatim se može preći na poglavlje koje govori o usponu ranog hrišćanstva i razlozima za verovanje da je Hrist pravi Božji Poslanik, onaj koji je upotrebljen da privuče čovečanstvo k Bogu. Tu su i poglavlja koja objašnjavaju kako je došlo do otpada, što je dovelo do mnogih podela i sekta u tzv. hrišćanstvu. Poslednja dva poglavlja pokazuju kako je pravo obožavanje obnovljeno u ovim poslednjim danima i šta neposredna budućnost donosi za Vavilon Veliki, Satanino svetsko carstvo krive religije. Nakon toga ukazuje se na novi svet i biblijsku nadu u uskrsenje (Jovan 5:28, 29; 12:44-46; 14:6; Otkrivenje 21:1-4).

To je zaista knjiga koja bi mnogima širom sveta trebalo da pomogne da se približe Bogu, kao što je naveo Jakov u 4. poglavlju svog pisma, a u 8. stihu: „Približite se k Bogu i on će se približiti k vama. Očistite ruke, grešnici, i pročistite svoja srca, neodlučni“ (NW). Da, kao što kaže Isaija: „Tražite Jehovu, dok se može naći. Prizivajte ga, dok pokazuje da je blizu“ (Isaija 55:6, NW; Jovan 6:44, 45).

Budimo, dakle, svi okrenuti u pravom smeru, prema Suverenom Gospodu svemira, Jehovi Bogu. Uz pomoć publikacije Mankind’s Search for God pomozimo još hiljadama da obožavaju Jehovu „duhom i istinom“ (Jovan 4:23, 24). Ustrajmo u pronalaženju onih koji traže istinu i govorimo im o Bogu istine, jer se on zaista može naći!

[Slike na 17. strani]

Čovek je tražio Boga na mnoge načine

[Slika]

Uvereni katolici obraćaju se Mariji

[Slika]

Hindus obožava reku Gang

[Izvor]

Harry Burdich, Transglobe Agency, Hamburg

[Slika]

Neki pobožni Jevreji nose filakterije

[Izvor]

GPO, Jerusalem

[Slika]

Muslimani hodočaste u Meku

[Izvor]

Camerapix

[Slika]

Mnogi obožavaju Budu

[Slike na 18. strani]

Isus je koristio poređenja da bi pomogao ljudima da pronađu pravog Boga

[Izvor]

Pictorial Archive (Near Eastern History) Est.

[Izvor]

Pictorial Archive (Near Eastern History) Est.

[Izvor]

Pictorial Archive (Near Eastern History) Est.