Bilo je kasnije nego što su mislili!

GODINA: 609. pre n. e. Mesto: Jerusalim. Govornik: prorok Jeremija. On je prorekao razorenje svog voljenog svetog grada Jerusalima, razorenje koje je trebalo uslediti jer su Jevreji okrenuli leđa Jehovi i jer su ogrezli u obožavanju krivih bogova. Upustili su se u razuzdano obožavanje seksa na uzvisinama, paganskim su bogovima prinosili žrtve u piću, obožavali su Sunce i Mesec i zvezde, palili su kâd Baalu i svoju su decu žrtvovali Molohu (1. Kraljevima 14:23, 24; Jeremija 6:15; 7:31; 8:2; 32:29, 34, 35; Ezekjel 8:7-17).

U njihovim očima Jeremija je bio zloslutnik, fanatik, sa svima i u svemu nezadovoljan. Jeremija ih je upozoravao 38 godina; stanovnici Jerusalima su mu se 38 godina izrugivali. Ljudi su sve do tada odbacivali Jehovu, govoreći da on nije sila na koju se treba obazirati. Govorili su: „Jahve ne može učiniti ni dobro ni zlo“, i „Jahve je ostavio zemlju! Ne vidi Jahve!“ (Sefanija 1:12; Ezekiel 9:9, Stvarnost).

Proroci Jeremija i Ezekjel propovedali su razorenje Jerusalima, ali ništa se nije dogodilo. Tako su Izraelci isključili svaku mogućnost da će se te vizije ispuniti u njihovo vreme, govoreći: „Gle, prolaze dani, a od proroštva ništa!“ Ali, Jehova je na te reči odgovorio ovako: „Bliže se već dani,... Jer što ja, Jahve Gospod, govorim, to će i biti, i riječ se neće odgoditi! Da! Još za vaših dana, rode odmetnički, riječ ću izgovoriti i izvršiti“ (Ezekiel 12:22-25, St).

Godine 609. pre n. e. došlo je vreme da Jehova obistini svoju reč. Nakon što je Jeremija upozoravao skoro četiri decenije, Jerusalim su opkolile vavilonske vojske. Osamnaest meseci kasnije, zidovi su probijeni, hram je spaljen, a većina naroda je odvedena u izgnanstvo u Vavilon. Kao što je i bilo prorečeno, grad je uništen mačem i glađu i pomorom (2. Kraljevima 25:7-17; 2. Letopisa 36:17-20; Jeremija 32:36; 52:12-20).

Jeremija je bio u pravu. Narod nije imao pravo. Bilo je kasnije nego što su mislili! Ta vizija se nije odnosila na godine u dalekoj budućnosti. Ona se odnosila na njihovo vreme.

Ovo nije obična istorija. To što je zadesilo Jerusalim, imalo je  proročansko značenje. Nagoveštavalo je nešto što se tek trebalo dogoditi. Današnje tzv. hrišćanstvo uzima Hristovo ime i tvrdi da je u savezu s Bogom; ipak, ide stopama stanovnika starog Jerusalima. Crkve tzv. hrišćanstva uglavnom naučavaju paganske doktrine, uprljane su polnim nemoralom, podržavaju političke planove, podupiru ratove u svetu, prigrlile su evoluciju i odbacuju Boga kao Stvoritelja, zatvaraju oči pred žrtvovanjem miliona nerođenih na žrtveniku vlastite udobnosti, i uglavnom prihvataju ljudske filozofije, dok za Bibliju tvrde da je mit i legenda.

Kao što su se stanovnici Jerusalima izrugivali Jeremiji, tako se i tzv. hrišćanstvo danas izruguje Jehovinim svedocima. Upozorenje Svedoka o dolazećem uništenju u Armagedonu odbacuje se kao bezvredno. U tzv. hrišćanstvu govore: ’Bog nije zainteresovan za Zemlju.‘ ’Neka on upravlja nebom; mi ćemo upravljati Zemljom. Ukoliko Armagedon i dođe, to neće biti za vreme naše generacije. Tu priču smo čuli i ranije. Tome nećemo nasesti!‘

Da li će se istorija ponoviti? Hoće li opet milioni ljudi utvrditi da je bilo kasnije nego što su mislili?