Da li je kasnije nego što misliš?

TRI dana pre svoje smrti, Isus je u Jerusalimu bio vrlo zaposlen, i taj se dan pokazao od najveće važnosti za hrišćane koji sada žive. On je u hramu poučavao, odbijajući mnoge smicalice u koje su ga pokušali namamiti jevrejske verske vođe. Konačno je književnicima i farisejima uputio oštru optužbu koja ih je obeležila kao guje i licemere koji idu ka Geheni (Matej, poglavlja 22, 23).

Dok je napuštao područje hrama, jedan učenik mu je rekao: „Učitelju gle, kakvo je kamenje i kakva građevina! Isus mu odgovori: Vidiš li ove velike građevine!... Ni kamen na kamenu neće ovde ostati koji se neće razmetnuti“ (Marko 13:1, 2). Zatim je Isus po poslednji put napustio hram, spustio se u dolinu Kidron, prešao je, i uspeo se na obronke Maslinske gore.

Dok je tako sedeo na gori okupan kasnim popodnevnim sunčevim zracima, s pogledom na hram na brdu Moriji s druge strane doline, nasamo su mu pristupili Petar, Jakov, Jovan i Andrija. Zamišljeni nad rečima o rušenju hrama, upitali su: „Kaži nam kad će to biti i šta će biti znak tvoje prisutnosti i svršetka sistema stvari?“ (Matej 24:3, New World Translation; Marko 13:3, 4). Odgovor koji im je tog popodneva dao na Maslinskoj gori za nas je od najveće važnosti. On nas može odvratiti od toga da predugo čekamo sa razmišljanjem o ’svršetku sistema stvari‘.

Njihovo je pitanje bilo dvojako. Jedan deo se odnosio na kraj hrama i jevrejskog sistema; drugi deo se odnosio na Isusovu buduću prisutnost u ulozi Kralja i na svršetak ovog sadašnjeg sistema stvari. Isus je svojim odgovorom obuhvatio oba, što je zapisano u 24. i 25. poglavlju Mateja, 13. poglavlju Marka i 21. poglavlju Luke. (Vidi takođe Otkrivenje 6:1-8). Govoreći o svršetku ovog sadašnjeg sveta, ili sistema stvari, Isus je opisao nekoliko pojava koje će, uzete zajedno,  biti složeni znak koji označava poslednje dane. Da li se taj složeni znak ispunjava? Stavlja li nas on u poslednje dane o kojima govori Biblija? Upozorava li nas njegovo ispunjenje da bi moglo biti kasnije nego što mislimo?

Jedno obeležje složenog znaka koji je dao Isus je: „Ustaće narod na narod i kraljevstvo na kraljevstvo“ (Matej 24:7). Godine 1914. počeo je prvi svetski rat. U toj deceniji Jehovini svedoci su bili na oprezu. Zašto? Još u decembru 1879. godine, 35 godina pre izbijanja rata, časopis Kula stražara je na temelju biblijske hronologije govorio, da će 1914. godina biti ključna godina u ljudskoj istoriji. Da li je taj rat, prvi rat zaista svetskih razmera, u kome je učestvovalo 28 nacija i u kome je bilo ubijeno 14 miliona osoba, mogao biti pečetak događaja koji će ispuniti Isusov složeni znak kraja? Hoće li uslediti i druga obeležja znaka?

U ’otkrivenju Isusa Hrista‘ prorečena je ova ista krvava kupka. Ovde konj plamene boje i njegov jahač ’uzimaju mir sa zemlje‘ (Otkrivenje 1:1; 6:4, NW). To se od 1914. do 1918. svakako i dogodilo. Ali, I svetski rat je bio samo početak. Godine 1939. je započeo II svetski rat. U taj sukob bilo je uvučeno pedeset i devet nacija, a ubijeno je oko 50 miliona ljudi. Tokom 45 godina posle II svetskog rata bilo je vođeno preko 125 ratova u kojima je poginulo preko 20 miliona ljudi.

Sledeće obeležje tog znaka je: „Biće gladi“ (Matej 24:7). Glad je bila vrlo raširena u toku i posle I svetskog rata. Jedan izveštaj navodi preko 60 većih gladi od 1914, koje su odnele mnogo miliona života. Štaviše, čak i sada svakog dana umire 40 000 dece od neishranjenosti i bolesti koje bi se mogle preventivno sprečiti.

„Biće jakih zemljotresa“ (Luka 21:11). Oni su potresali zemlju nakon što je počeo I svetski rat. Godine 1915. je u Italiji potres odneo 32 610 života; drugi je 1920. u Kini pobio 200 000 ljudi; u Japanu je 1923. poginulo 99 300 ljudi; u današnjem Pakistanu je 1935. 25 000 ljudi izgubilo život; u Turskoj je 1939. nestalo 32 700 ljudskih života; u Peruu je 1970. bilo ubijeno 66 800 osoba; u Kini je 1976. umrlo 240 000 ljudi (neki kažu 800 000). U Jermeniji je 1988. 25 000 ljudi izgubilo život. Od 1914. zaista je bilo velikih potresa!

„Po mnogim mestima biće kuge“ (Luka 21:11). Tokom 1918. i 1919. obolelo je oko 1 000 000 000 ljudi od španske groznice, a umrlo je više od 20 000 000 ljudi. Ali, to je bio samo početak. Zemlje u razvoju nastavljaju napadati bolesti poput malarije, bilharcioze, rečnog slepila, akutne dijareje i drugih koje onesposobljavaju i ubijaju stotine miliona ljudi. Dalje, srčana oboljenja i rak uzimaju milione daljnjih života. Polno prenosive bolesti pustoše čovečanstvo. Veliki strah u mnoga srca je danas unela pošast zvana sida, za koju se procenjuje da svakog minuta zarazi novu žrtvu, a leka još nema na vidiku.

’Bezakonje će se umnožiti‘ (Matej 24:12, DK). Bezakonje je izmaklo kontroli još od 1914. godine, a danas je eksplozivno. Novinski naslovi i radio-televizijske vesti obiluju ubistvima, silovanjima, pljačkama, ratovima bandi. Besmisleno nasilje nesmetano divlja. U Sjedinjenim Državama zločinac ispaljuje stotinu metaka iz automatske puške u grupu školske dece — 5 mrtvih, 29 ranjenih. U Engleskoj sumanut čovek automatskom puškom AK-47 ubija 16 osoba. U Kanadi je neki ženomrzac otišao u Montrealski univerzitet i ubio 14 žena. Takvi su ljudi poput vukova, lavova, divljih zveri, nerazumnih životinja, rođenih da se love i uništavaju. (Uporedi Ezekjel 22:27; Sofonija 3:3; 2. Petrova 2:12.)

„Ljudi će umirati od straha u očekivanju onoga što će zadesiti svijet“ (Luka 21:26, St). Nedugo posle eksplozije  prve atomske bombe, atomski fizičar Harold C. Urey je rekao o budućnosti: „Ješćemo strah, sanjati strah, živeti u strahu i umirati u strahu.“ Strahu od nuklearnog rata nadodan je strah od kriminala, gladi, ekonomske nestabilnosti, sloma morala, raspada porodice, zagađenja Zemlje. Zaista, teška vremena koja pred nama prolaze u dnevnoj štampi i televizijskim vestima svuda seju strah.

Apostol Pavle je takođe pisao o stanju koje će preovladavati u poslednjim danima ovog sistema stvari. „Znaj da će“, pisao je, „u poslednje dane nastati teška vremena, jer će ljudi postati sebični, lakomi, tašti, oholi, hulnici, nepokorni roditeljima, neblagodarni, neduševni, neosetljivi, neverni, klevetnici, neuzdržnici, svirepi, neprijatelji dobrih ljudi, izdajnici, nagli, naduveni, i koji će više mariti za slasti nego za Boga, koji će imati izgled pobožnosti, ali odbacivši ono što čini silu njezinu. Kloni se takvih“ (2. Timoteju 3:1-5).

„Sve stoji kao od početka stvorenja“?

Apostol Petar je predskazao drugo obeležje poslednjih dana: „Znajući pre svega da će u poslednje dane pojaviti se rugači koji će živeti po svojim strastima, i govoriti: ’Gde je obećanje pojavljenja njegova? jer od kad oci pomreše, sve stoji kao od početka stvorenja‘“ (2. Petrova 3:3, 4).

Danas, kad se postavlja pitanje u vezi poslednjih dana, mnogi ljudi ispunjavaju Petrove proročanske reči jer se izruguju i govore: ’Ma, sve su se te stvari i pre događale. To je samo istorija koja se ponavlja.‘ Oni odbacuju upozorenje, i dalje žive „prema vlastitim požudama“. Oni „hotimično“ zanemaruju ispunjenje proročanstava koja tako jasno označavaju poslednje dane (2. Petrova 3:5, St).

Uprkos tome, različita obeležja složenog znaka koji je predskazao Isus nisu nikada pre bila ispunjena sva zajedno u tako kratkom vremenskom razdoblju i sa takvim intenzitetom i sa takvim dalekosežnim posledicama. (Vidi na primer Matej 24:3-12; Marko 13:3-8; Luka 21:10, 11, 25, 26.) Mi bismo ipak posebno želeli usmeriti pažnju na jedno predskazano obeležje poslednjih dana, koje je opisano u Otkrivenju.

Obratimo pažnju Otkrivenju 11:18. Tamo stoji da će Jehova, kad Hristovo Kraljevstvo počne vladati i kad narodi budu gnevni i dođe vreme određeno za sud, ’uništiti one koji zemlju uništavaju‘ (NW). Ne uništava li zagađivanje danas okolinu? Istina, ljudi su oduvek iskorišćavali zemljina bogatstva kako bi se obogatili. Međutim, nikada nisu bili u položaju da unište Zemlju kao nastanjenu planetu. Sada, usled razvoja naučne tehnologije posle 1914. godine, ljudi poseduju tu moć, i u svojoj grabežljivoj trci za bogatstvom oni zaista uništavaju Zemlju, zagađujući okolinu i dovodeći u opasnost njenu sposobnost da podržava život.

Pohlepno, materijalističko društvo to danas radi alarmantnom brzinom. Evo nekih grozota koje su rezultat toga: kisele kiše, globalno zagrejavanje, rupe u ozonskom omotaču, prenatrpanost smećem, smetišta toksičnih materija, nuklearni otpad, izlivi nafte, otvorene kanalizacije, ugroženost životinjskih vrsta, mrtva jezera, zagađene podzemne vode, uništene šume, zagađeno tlo, uništeni površinski sloj zemlje, smog koji oštećuje drveće, useve i ljudsko zdravlje.

Profesor Barry Commoner kaže: „Ja verujem da će daljnje zagađivanje Zemlje, ukoliko se ne dovede pod kontrolu, na kraju uništiti prikladnost ove planete za ljudski život... Teškoća ne leži u naučnom neznanju, već u svesnoj pohlepi.“ Knjiga State of the World 1987 iznosi na 5. stranici: „Raspon ljudskih aktivnosti počeo je pretiti nastanjivosti  same Zemlje.“ U Sjedinjenim Državama je 1990. godine na televizijskom programu bila velika serija pod nazivom „Trka za spas planete“.

Čovek neće nikada zaustaviti zagađivanje; Bog hoće, kad uništi one koji uništavaju Zemlju. Bog će to učiniti zajedno sa svojim nebeskim Feldmaršalom, Hristom Isusom, tako što će izvršiti sud nad ovim materijalističkim narodima u konačnom ratu u Armagedonu (Otkrivenje 16:14, 16; 19:11-21).

Na kraju, razmotri značajno obeležje Isusovog proročanstva o poslednjim danima: „Ova Radosna vijest o Kraljevstvu propovijedat će se po svemu svijetu“ (Matej 24:14, St). Ta radosna, dobra vest govori o tome da Božje Kraljevstvo sada vlada na nebesima i da će ono uskoro krenuti u akciju da uništi ovaj zli sistem i ponovo uspostavi Raj na Zemlji. Ova dobra vest se propovedala i pre, ali nikada po čitavoj nastanjenoj Zemlji. Međutim, od 1914. Jehovini svedoci to rade uprkos progonstvu koje je Isus prorekao — državnim zabranama, nasilju rulje, zatvaranju, mučenju i mnogim smrtnim slučajevima.

Godine 1919. bilo je 4 000 Jehovinih svedoka koji su propovedali ovu dobru vest. Njihov je broj stalno rastao, tako da je prošle godine preko 4 000 000 propovedalo u 212 zemalja, na oko 200 jezika, raspačavajući stotine miliona Biblija, knjiga i časopisa, vodeći milione biblijskih studija u domovima zainteresovanih osoba, i održavajući kongrese na velikim stadionima po celom svetu. Ovo ogromno propovedanje evanđelja nikako nije obavljeno pre 1914. godine. Uspesi u meri u kojoj su postignuti zahtevali su savremene, vrlo brze štamparske mašine, prevozna sredstva, kompjutere, telefaks, a takođe i komunikacije koje su dostupne jedino u ovo savremeno doba.

Jerusalim Jeremijinog vremena bio je upozoren na dolazeće uništenje; njegovi stanovnici su se samo izrugivali, a bilo je kasnije nego što su mislili. Danas se oglašava daleko veće upozorenje o uništenju u Armagedonu, i to sa obiljem dokaza (Otkrivenje 14:6, 7, 17-20). Milioni se na to oglušuju. Ali, vreme ističe; kasnije je nego što oni misle. Da li je kasnije nego što ti misliš?

[Slika na 7. strani]

U Jeremijino vreme je bilo kasnije nego što su mislili