Proračunati trošak preseljenja u bogatu zemlju

PRIZOR u konzulatima širom zemalja u razvoju je svakidašnji: čekaonica prepuna ljudi koji nervozno očekuju da budu pozvani na razgovor. Na temelju tog kratkog ali važnog razgovora biće odlučeno mogu li oni dobiti vizu za neku industrijalizovanu zemlju na Zapadu. Mnogi veruju da će to biti njihova karta prema blagostanju. „Četiri godine sam teško radio, i nisam sebi mogao dozvoliti čak ni radio“, žalio se jedan mladić iz Zapadne Afrike. „Da sam bio u Engleskoj ili Sjedinjenim Državama, sada bih posedovao automobil i vlastitu kuću.“

Nije teško razumeti zašto mnogi u siromašnim, nerazvijenim državama imaju takvo mišljenje. Oni teško dolaze do zaposlenja, i plata je mala. Inflacija guta ušteđevinu. Stanova nema dovoljno i prenatrpani su. Ljudi nose odeću koju su odbacili oni iz bogatijih zemalja. Mnogi se osećaju kao da propadaju u ekonomski živi pesak.

A kako samo privlači bogati Zapad! Jedan mladić iz Sijera Leone je rekao: „Neki koji su otišli u inostranstvo vraćaju se i pričaju nam iskustva koja nas ohrabruju da i sami odemo i vidimo industrijalizovane zemlje. Kažu da moraš teško raditi, ali možeš dobro zaraditi za svoje uzdržavanje i čak nabaviti neke luksuzne stvari, poput automobila. I ako se vratiš natrag sa oko dve hiljade dolara, možeš otvoriti biznis i oženiti se.“

Nije iznenađujuće što neke Božje sluge slično razmišljaju. Jedna sestra iz Afrike je rekla: „Mi mladi u Božjoj organizaciji slušamo razgovore o tome kako je dobro onima koji su otišli u inostranstvo. Zato se ponekad pitam: ’A kako je sa mnom? Zašto da ja trpim ovde? Da li da idem ili ostanem?‘“

Ako živiš u siromašnoj zemlji, možda bi takođe želeo znati hoće li preseljenje poboljšati kvalitet tvog življenja. Međutim, imigracija u stranu zemlju je ogroman poduhvat, skup i ozbiljan korak. To bi moglo uključivati učenje novog jezika, sticanje kvalifikacija za novo zaposlenje, prilagođavanje novoj kulturi, podnošenje predrasuda koje mnogi pokazuju prema strancima i privikavanje na sasvim novi način života. Ipak, mnogim je hrišćanima to uspelo i dokazali su se kao pravi oslonac u skupštinama u svojoj novoj domovini, služeći kao primerni objavitelji, pioniri, starešine i sluge pomoćnici.

Doduše, nije svima bilo tako dobro. Pritisci i emigrantske napetosti dovele su kod nekih do duhovnog sloma. Očigledno je, dakle, da do takvog preseljenja ne bi smelo doći bez ozbiljnog razmišljanja u molitvi. Biblija daje savet u Poslovicama 3:5, 6: „Svim se srcem svojim uzdaj u Gospoda, a na svoju misao nemoj se oslanjati. Poznaj ga na svim putevima svojim i on će ti staze tvoje uravniti.“ Da, ti želiš biti siguran da deluješ u skladu s Jehovinom voljom (Jakov 4:13-15). Isus je dao praktičan savet da ti u tome pomogne kad je preporučio svojim slušaocima da ’proračunaju trošak‘ (Luka 14:28, St). To uključuje više od razmatranja finansijske strane. To znači proračunati moguće troškove emigriranja.

 Realnosti života u inostranstvu

Pre nego što se bilo gde preseliš, trebalo bi da imaš dobru, realnu zamisao o tome što te očekuje kad stigneš tamo. Ako je moguće, poseti prethodno tu zemlju i sam pogledaj kakvi su uslovi. U protivnom ćeš morati da se osloniš na informaciju iz druge ruke. U Bibliji se opominje. „Ko je god neiskusan veruje svakoj reči, a oštrouman promišlja o svojim koracima“ (Poslovice 14:15, NW).

Neki su sve što znaju o životu u Zapadnim zemljama saznali iz filmova i televizijskog programa. Oni zato veruju da je svako tamo imućan, da vozi novi automobil i živi u luksuznoj kući. Ipak, realnost je sasvim drukčija. Mnoge bogate zemlje imaju alarmantni stepen siromaštva, stambenih problema i nezaposlenosti. Uz to, mnogi od najsiromašnijih stanovnika su upravo novi imigranti. Konzulatski službenik ambasade SAD u jednoj siromašnoj državi objašnjava: „Ljudi sebi naprosto ne mogu predstaviti kako je teško uklopiti se u Americi. Mnogi šalju pisma kući pišući kako im je dobro — kako su kupili dva automobila i kuću — ali u stvarnosti, zaista se muče.“

Situacija je i drugde slična. Gospodin Sahr Sorie je zapadnoafrički pedagog koji je živeo i studirao u Londonu. On je komentarisao: „Nije lako preseliti se iz Afrike i nastaniti se u Engleskoj. Vrlo mnogo imigranata živi veoma siromašno. Na njihovim licima možeš videti obrise patnje. Mnogi uviđaju kako je teško prikupiti 20 penija za telefonski razgovor. Oni često dele jednokrevetnu sobu s mnogim drugima, sa sasvim malom grejalicom koja im održava toplinu. Mogu dobiti poslove koji dolikuju samo slugama, a i tada im to nije dovoljno da bi podmirili svoje račune. Oni koji napuštaju Afriku da bi pobegli od siromaštva često se nađu u gorem položaju u sirotinjskim četvrtima Evrope.“

Finansijski pritisci koji prate one koji su se uklopili u novoj zemlji mogu lako zagušiti nečiju duhovnost (Matej 13:22). Doduše, u Bibliji se preporučuje marljiv rad (Poslovice 10:4; 13:4). Ali, mnogi koji odlaze u inostranstvo prisiljeni su da preuzmu dva ili tri zaposlenja, kako bi ostvarili svoje finansijske ciljeve — ili kako bi jednostavno sastavili kraj s krajem. Tako im ostane malo ili skoro ništa vremena za obožavanje Boga. Zanemaruju hrišćanske sastanke, proučavanje Biblije, i prenošenje biblijskih istina drugima. Reči Isusa Hrista potvrđuju tragičnu istinu: „Ne možete služiti Bogu i bogatstvu!“ (Matej 6:24, St).

Moralni pritisci

Takođe bi trebalo da promisliš o moralnoj klimi koja te očekuje u novoj zemlji. Biblija nas izveštava da je Lot izabrao život u oblasti Jordana. S materijalnog stanovišta, izgledalo je da je njegova odluka mudra, jer je „dobro posvuda [bila] natapana sva Jordanska dolina, kao kakav vrt Jahvin“ (Postanak 13:10, St). Međutim, Lotovi novi susedi bili su „sami grešnici protiv Jahve“ — seksualno izopačeni ljudi! (Postanak 13:13, St). To je imalo za posledicu da „je taj pravednik onim što je video i čuo dok je stanovao među njima dan za danom mučio svoju pravednu dušu zbog njihovih bezakonitih dela“ (2. Petrova 2:8, NW).

Slično bi i danas preseljenje na Zapad moglo tebe i tvoju porodicu izložiti moralnim pritiscima i iskušenjima koja su intenzivnija nego u tvojoj domovini. Osim toga, starijim ljudima se možda ne bi iskazivalo poštovanje koje su imali kod kuće. Možda se tamo ne podstiče na poštovanje roditelja. Susedi bi se mogli slabo interesovati jedni za druge. Na koji način bi takvi pritisci mogli štetiti tebi i tvojoj porodici? To je nešto o čemu bi trebalo razmisliti uz molitvu.

 Odsutni roditelji

Neki roditelji su se odlučili da ostave svoju porodicu kod kuće i sami otputuju u inostranstvo. Oni planiraju da dovedu svoju porodicu kad se smeste, ili možda da se vrate kući s mnogo novca. Da li je takvo postupanje mudro?

Biblija obavezuje roditelje da se brinu za materijalne potrebe svojih porodica, i u nekim krajnjim slučajevima, roditelju možda ne preostaje drugo nego da radi u inostranstvu kako bi udovoljio toj potrebi (1. Timoteju 5:8). Ipak, roditelji su takođe dužni da brinu za duhovne potrebe svoje porodice. Božja reč kaže: „Vi očevi, ne razdražujte svoju decu, nego ih nadalje odgajajte stegom i Jehovinim usmeravanjem mišljenja“ (Efešanima 6:4, NW).

Da li može otac to činiti delotvorno ako je mesecima ili ponekad godinama odvojen od svoje porodice? Verovatno ne. Zato bi morao da razmisliš da li su bilo koje ostvarene materijalne pogodnosti vredne posledica koje tvoja odsutnost može prouzročiti kod tvoje dece. Osim toga, doseljenici često uviđaju da nipošto nije tako lako „obogatiti se“ kao što su mislili. Ako doseljenik nije u mogućnosti da svojoj porodici plati put, odvojenost bi mogla da potraje godinama. To bi pak moglo izazvati ozbiljne moralne opasnosti. (Uporedi 1. Korinćanima 7:1-5). Žalosno, ali ipak neki su pod takvim teškim okolnostima podlegli polnom nemoralu.

Imati poverenje u Božje pripreme

Pošto se ekonomske prilike u svetu pogoršavaju, dobro je da se setimo da Božje sluge ne bi trebalo da se pribojavaju da će biti ostavljeni. Isus je rekao: „Ne uznemiravajte se dakle i ne recite: Šta ćemo jesti?, šta ćemo piti?, čim ćemo se odenuti? Jer sve to paganci traže. Otac vaš nebeski zna da vam sve to treba. Starajte se najpre za kraljevstvo Božje i za pravdu njegovu, a ono će vam se sve dodati!“ (Matej 6:31-33).

Jehovini svedoci danas služe interesima Božjeg Kraljevstva time što revno objavljuju dobru vest (Matej 24:14; 28:19, 20). U mnogim siromašnim državama postoji velika potreba za objaviteljima Kraljevstva. Naročito postoji potreba za zrelim starešinama i slugama pomoćnicima. Umesto da odlaze u ekonomski naprednu zemlju gde potreba nije tako velika, mnogi su radije ostali u svojoj domovini. Kako su neki od njih živeli?

Aletija, iz Zapadne Afrike, koja već 30 godina služi u punovremenoj službi u svojoj domovini, rekla je sledeće: „Imala sam povoljnu priliku da živim u inostranstvu. Nisam otišla, jer volim da budem sa svojim narodom i rođacima. Radujem se pomažući im da upoznaju istinu tako da zajedno možemo služiti Jehovi. Ništa nisam propustila što sam ostala ovde i ni za čim ne žalim.“

Vinifred takođe živi u jednoj afričkoj zemlji. Fizički kvalitet života je tamo ocenjen kao jedan od najnižih u svetu. Ali, posle 42 godine punovremene pionirske službe ona kaže: „Nije uvek lako ekonomično raspodeliti sredstva. Satana se trudi da oteža stvari, ali se Jehova uvek brinuo za mene i pazio na moje potrebe.“

 U drevna vremena Avraham je bio „potpuno uveren da što [Bog] obeća može i učiniti“ (Rimljanima 4:21). Da li si i ti isto tako uveren da Jehova može ispuniti svoje obećanje i brinuti o tebi ako stavljaš interese Kraljevstva na prvo mesto u svom životu? Slažeš li se s psalmistom koji je napisao: „Miliji mi je zakon usta tvojih [Božjih] nego hiljade zlata i srebra“ (Psalam 119:72). Treba li možda potpunije da primenjuješ savet apostola Pavla? On je u 1. Timoteju 6:8 napisao: „I kad imamo hranu i odeću, treba s ovim da smo zadovoljni!“ Zar ne bi bilo mudrije, umesto da tražiš novu okolinu, da bolje iskoristiš svoju sadašnju?

Ekonomske prilike u mnogim zemljama mogu hrišćanima prouzročiti ogromne poteškoće. Zato, ako porodica odluči da se odseli, nakon što je razmotrila sve uključene faktore, nema razloga za druge da budu kritični (Galatima 6:5). Oni koji ostaju mogu nastaviti da traže Jehovinu pomoć u podnošenju poteškoća koje donosi ovaj sistem, dok se raduju duhovnim blagoslovima koje im Bog daje. Setimo se da će uskoro nepravde i nepravednosti ovog sveta biti ispravljene pod Božjim Kraljevstvom. Tada će biti onako kako je napisao psalmista: „Otvaraš [Jehova] ruku svoju, i obilno sitiš sve što život ima“ (Psalam 145:16).