Da li je na pomolu svetski mir?

KROZ CELU istoriju nije nedostajalo planova za mir i mirovnih deklaracija svih vrsta. Nažalost, pokazalo se da je bilo isto toliko ratova koji su ih poništavali. Dok su mirovni ugovori i deklaracije donošeni, većina ljudi nije naučila da se za njih previše zanima.

Ipak, u proteklih nekoliko godina mnogi posmatrači i analitičari vesti počeli su smatrati da se nešto menja. Podstakli su mogućnost da je, uprkos lokalnim problemima, ovog puta pozornica možda postavljena za svetski mir. „Nada za miroljubivo rešenje sukoba sada je jače utemeljena nego u bilo kojoj drugoj godini od završetka drugog svetskog rata“, izjavio je Međunarodni institut za mir u Stokholmu. Poznati novinski dopisnik je bio podstaknut da na temelju burnih događaja u Istočnoj Evropi izjavi: „Mir na Zemlji sada izgleda verovatniji nego u bilo koje drugo vreme od drugog svetskog rata.“ Čak i časopis The Bulletin of the Atomic Scientist odražava takvo raspoloženje. Godine 1988. on je pomakao svoj čuveni „sat Sudnjeg dana“ sa pet na šest minuta pre ponoći, a zatim, u aprilu 1990, na deset minuta pre ponoći.

Sve je to prouzročilo više optimizma i radosti pre izbijanja rata na Srednjem istoku. Ali čak i otada neki govore da je hladnom ratu i trci u naoružanju među supersilama došao kraj. Neki su razmišljali šta da učine sa svim novcem za koji se vlade nadaju da će ga uštedeti od smanjene potrošnje za naoružanje. Da li je moguće da je zaista došlo vreme za trajni mir? Da li su nacije zaista naučile da ’prekuju svoje mačeve u plugove i svoja koplja u srpove‘? (Isaija 2:4, New World Translation). Šta pokazuju činjenice?

Zaboravljeni ratovi

„Kraj hladnog rata i popuštanje između Istoka i Zapada navelo je neke da poveruju kako je mir odluka dana“, primećuje londonski The Economist. „To nije tačno. Da bi se izvukao iz jednog velikog izvora zategnutosti, svet još uvek ima mnoge male zategnutosti.“ Koje su te „male“ zategnutosti ili sukobi?

Lencova Laboratorija za istraživanje mira, nezavisna istraživačka organizacija u SAD, izveštava da se u septembru 1990. širom sveta vodilo najmanje 15 ratova. Tu nije uključena iračka invazija Kuvajta, budući da je izveštaj  sadržavao samo ratove u kojima je ubijeno najmanje hiljadu ljudi godišnje do tog vremena. Neki od tih ratova trajali su 20 ili više godina. Svi oni ukupno su odneli 2 900 000 života, a većina tih žrtava bili su civili. Taj broj ne uključuje one koji su ubijeni u nekim od najkrvavijih ratova koji su okončani u proteklim godinama, kao što su bili oni u Ugandi, Avganistanu i iransko-irački rat.

Skoro tri miliona osoba je ubijeno u vremenu u kom je svet navodno u miru! To je samo po sebi tragično. Međutim, još veća tragedija je što je većina tih ratova prošla gotovo nezapaženo i bez žaljenja od strane ostalog sveta. Ti ratovi mogu se nazvati zaboravljenim, jer je većina njih — državni udari, građanski ratovi, revolucije — vođena u jednoj ili drugoj nerazvijenoj zemlji. Većina ljudi u razvijenim, industrijskim zemljama, nije se puno zanimala za to što je u Sudanu ubijeno pola miliona, a u Angoli trećina miliona ljudi. Ustvari, neki tvrde da je svet u besprimernom razdoblju mira zbog toga što od završetka drugog svetskog rata nije bilo ratova među razvijenim nacijama i da, uprkos ogromnoj zategnutosti i naoružavanju, supersile nisu ratovale jedna protiv druge.

Postoji li nada za mir?

Ako mir jednostavno znači da se ne vodi sveopšti nuklearni rat, tada neko verovatno može tvrditi da su nacije sveta već imale izvesnog uspeha u svojim nastojanjima za postizanje mira. Politika Mutual Assured Destruction (Uzajamno zajamčeno uništenje) do sada je zadržavala supersile. Međutim, da li je to stvarni mir? Kako bi to moglo biti, kad ljudi žive u strahu od trenutnog i potpunog uništenja? Kako možemo govoriti o miru kad su širom sveta životi mnogih ljudi ugroženi, njihova sredstva za život uništena, a njihov izgled za smisaon i ispunjen život izbrisan ratovima, malim i velikim?

Dobitnik Nobelove nagrade Elie Wiesel jednom je napisao: „Od pamtiveka ljudi su govorili o miru a da ga nisu postigli. Nedostaje li nam jednostavno dovoljno iskustva? Iako govorimo o miru, mi vodimo ratove. Ponekad čak vodimo rat u ime mira.... Rat je možda toliko veliki deo istorije a da bi ikada mogao biti uklonjen.“

A nedavno je rat na Srednjem istoku ponovo uzdrmao iluziju o miru. Može li biti da čovečanstvo jednostavno traži mir iz pogrešnog izvora?

[Slika na 3. strani]

„Ova generacija ljudi na zemlji bi mogla da bude svedok dolaska perioda neoborivog mira u istoriji civilizacije.“ (Sovjetski predsednik Mihail Gorbačov, na samitu u Vašingtonu, maj 1990)

[Izvor]

UPI/Bettmann Newsphotos

[Slike na 4. strani]

„Novi svet mira leži pred nama ... svet gde traje mir, gde se trguje savesno i gde je sve što izgleda moguće zaista moguće.“ (Predsednik SAD Džordž Buš, na svetskom samitu o ekonomiji u Hjustonu, Teksas, jul 1990.)

[Izvor]

UPI/Bettmann Newsphotos

„Zidovi koji su nekada ograničavali ljude i ideje ruše se. Evropljani sami odlučuju o svojoj vlastitoj sudbini. Oni biraju slobodu. Biraju ekonomsku nezavisnost. Biraju mir.“ (Deklaracija NATO-a na samitu u Londonu, Engleska, jul 1990.)

 [Izvor slike na 2. strani]

Fotografije na naslovnoj strani: U.S.Naval Observatory photo (stars); NASA photo (earth)