Da li se sećaš?
Da li se sećaš?
Da li su nedavni brojevi Kule stražare za tebe bili od praktične vrednosti? Zašto onda ne ispitaš svoje pamćenje sledećim pitanjima?
◻ Koje činjenice govore protiv posvećenja verovatnog mesta Isusovog rođenja?
Biblija ne spominje tačno mesto Isusovog rođenja. Izveštaji evanđelja iz Mateja i Luke daju samo oskudne osnovne činjenice (Matej 2:1, 5; Luka 2:4-7). Čitanje Jovana 7:40-42 pokazuje da su ljudi uopšte bili neupućeni o mestu njegovog rođenja. Neki su mislili da je rođen u Galileji. Pored toga, za vreme svog života na zemlji, Isus nikad nije naglašavao detalje svog rođenja (15. 12, str. 5, engl.).
◻ Kako hrišćanin može sačuvati svoju radost dok se suočava sa kušnjama fizičke bolesti, depresije i ekonomskih poteškoća?
Božja reč pruža potrebnu utehu i vođstvo. Čitanjem ili slušanjem psalama može se postići tako potrebna okrepa. David nam je savetovao: „Svoje breme baci na Jehovu i on će te sam podupreti.“ On nam je takođe zajamčio da Jehova zaista ’sluša molitve‘ (Psalam 55:22; 65:2, NW). Jehovina organizacija kroz publikacije i skupštinske starešine uvek je spremna da nam pomogne da se borimo sa našim problemima (1. 1, str. 14-15).
◻ Šta je Isus mislio kad je, na putu da bude pribijen na stub, rekao: „Ako ovo rade dok je drvo vlažno, šta će se dogoditi kad usahne?“ (Luka 23:31, NW).
Isus je ukazao na drvo jevrejske nacije. Zbog prisutnosti Isusa i ostalih Jevreja koji su verovali u njega, nacija je još uvek imala nešto životne vlažnosti. Ipak, kad svi oni budu izdvojeni iz nacije, ostaće samo duhovno mrtvo drvo, usahnula nacionalna organizacija (15. 1, str. 9).
◻ Kako mogu oni „čistog srca“, o kojima se govori u Mateju 5:8 (NW), „videti Boga“?
Oni ’vide Boga‘ tako što se drže njegovih zakona u cilju čuvanja besprekornosti. (Uporedi Izlazak 33:20; Jov 19:26; 42:5.) Ipak, grčka reč iz Mateja 5:8 prevedena sa „videti“, takođe znači „videti umom, zapaziti, znati“. Pošto je Isus savršeno odražavao Božju ličnost, uvid u njegovu ličnost omogućuje onima „čistog srca“ da ’vide Boga‘ (Jovan 14:7-9; 15. 1, str. 16).
◻ Zašto zaključujemo da je Isus arhanđel Mihailo?
Božja reč spominje samo jednog arhanđela i govori o tom anđelu u povezanosti sa uskrsnulim Gospodom Isusom: „Jer će sam Gospod sići s neba sa zapovedničkim pozivom, s glasom arhanđela i s Božjom trubom“ (1. Solunjanima 4:16, NW). U 9. stihu Judine poslanice nalazimo da je ime tog arhanđela Mihailo (1. 2, str. 17).
◻ Koja su četiri područja na kojima možemo iskazati čast drugim ljudima?
Treba da iskazujemo čast političkim vladarima, poslodavcima, članovima svoje porodice i pripadnicima skupštine (1. 2, str. 20-22).
◻ Koji je dobar primer Isus dao kratko vreme pre svoje smrti sobzirom na one koji imaju ostarele roditelje?
Dok je Isus još uvek visio na mučeničkom stubu u smrtnim mukama, pokazao je obzir prema fizičkom i duhovnom dobru svoje majke, poverivši je brizi svog voljenog apostola Jovana (Jovan 19:25-27; 15. 2, str. 8).
◻ Zašto je Isus morao trpeti?
Isusovo trpljenje poslužilo je rešavanju spornog pitanja besprekornosti Božjih slugu. Takođe ga je opremilo za ulogu milostivog Prvosveštenika za čovečanstvo (Jevrejima 4:15; 15. 2, str. 14-15).
◻ Koja su presudna sporna pitanja postavljena pobunom u Edenu?
Da li je čovek sposoban da uspešno vlada sobom odvojen od Boga? Da li je pravedno s Božje strane da zahteva podložnost svom suverenitetu? Dalje, hoće li ijedan čovek, na temelju svoje vlastite slobodne volje, izabrati da nesebično služi Bogu? (1. 3, str. 6).
◻ Zašto su neki pogrešno uzimali simbole na Spomen-svečanosti?
Neki nezreli hrišćani možda još nemaju uravnoteženo razumevanje Božjih namera. Možda nisu spoznali da pomazanje „ne zavisi od onoga ko želi ni od onoga ko trči, nego od Boga“ (Rimljanima 9:16, NW). Nije na osobi da odluči da li bi on ili ona želela da bude uzeta u novi savez i postane sunaslednik s Hristom. Jehovin izbor je presudan, a njegov duh svedoči za taj izbor (Rimljanima 8:16; 1. Korinćanima 12:18; 15. 3, str. 21).
◻ Šta je „čist jezik“ o kome se govori u Cefaniji 3:9, NW?
To je ispravno razumevanje istine o Bogu i njegovim namerama (1. 4, str. 21-22).