„Gospodov dan“

„NADAHNUĆEM sam dospeo u Gospodov dan“ (Otkrivenje 1:10, NW). To je rekao ostareli, gore prikazani apostol Jovan u prvom poglavlju biblijske knjige Otkrivenje. Njegove reči pomažu nam da odredimo vreme ispunjenja veličanstvenih vizija koje on nastavlja da opisuje.

Ipak, ne slažu se svi sa ovim prevodom Otkrivenja 1:10. Na primer, Nemački prevodilac Biblije Jorg Zink ovo prevodi: „Bio sam ispunjen svetim duhom — bilo je to u nedelju.“ Međutim, većina prevoda Biblije prevodi grčki izraz tei kiriakei hemerai sa „Gospodov dan“. Ali, u fusnoti mnogi tvrde da se to odnosi na nedelju. Da li je to ispravno?

Nemački Herders Bibelkommentar, katoličko referentno delo, objašnjava zaključak koji je u pozadini ovog razmišljanja, kad kaže: „Ovde [u Otkrivenju 1:10] nije data napomena za Dan konačnog suda, koji je inače poznat kao ’Dan Gospodov‘, već za poseban dan u sedmici. Rani hrišćani počeli su slaviti prvi dan sedmice kao dan svojih najvažnijih crkvenih obreda već polovinom prvog veka (Dela 20:7; 1. Korinćanima 16:2).“ Ipak, dva biblijska stiha koje citira to referentno delo nipošto ne dokazuju da su hrišćani prvog veka smatrali prvi dan u sedmici  ’danom svojih najvažnijih crkvenih obreda‘.

Prvi stih iz Dela apostola 20:7 samo izveštava da su se Pavle, njegovi sudrugovi na putovanju i hrišćani iz Troade sakupili prvog dana u sedmici na obroku. Pošto je Pavle odlazio idućeg dana i neće moći da ih vidi neko vreme, iskoristio je prednost prilike da im održi opširan govor.

Drugi stih, 1. Korinćanima 16:2, podstakao je hrišćane u Korintu da ostavljaju na stranu novac „svakoga prvog dana u sedmici“ da bi imali šta da prilože onima koji su u nevolji u Judeji (St). Naučnik Adolf Deissmann smatra da je taj dan možda bio dan isplate. U svakom slučaju, Pavlov savet bio je praktičan, pošto se novac mogao brzo potrošiti tokom sedmice.

Nigde u Bibliji se ne kaže da su hrišćani u apostolsko vreme smatrali prvi dan sedmice, danas nazvan nedelja, nekom vrstom hrišćanskog sabata, danom koji je odvojen isključivo za njihove redovne sastanke za obožavanje. Tek posle smrti apostola na nedelju je počelo tako da se gleda i da se naziva „Gospodovim danom“. To je bio deo otpada, koji su prorekli Hrist i sami apostoli (Matej 13:36-43; Dela 20:29, 30; 1. Jovanova 2:18).

Šta je onda „Gospodov dan“? Kontekst Otkrivenja 1:10 ukazuje na Isusa kao Gospoda čiji je to dan. Božja reč označava izraze kao što je „dan Gospoda našega Isusa Hrista“ kao vreme suđenja čovečanstvu i ponovne uspostave Raja (1. Korinćanima 1:8; 15:24-26; Filipljanima 1:6, 10; 2:16).

Dakle, Hans Bruns je u pravu kad u svom prevodu sa komentarom, Das Neue Testament (Novi Zavet), kaže: „Neki tvrde da on [Jovan] ovde govori o nedelji, ali je daleko verovatnije da ukazuje na slavni Gospodov dan, na koji se konačno odnose sva njegova kasnija opisivanja.“ W. E. Vine kaže: „’Gospodov dan‘... je Dan njegove vidljive osude sveta.“ Lexikon zur Bibel (Leksikon Biblije) od Fritza Rieneckera kaže da se „Gospodov dan“ jasno odnosi na „sudnji dan“.

Ispravno razumevanje izraza „Gospodov dan“ pomaže nam da razumemo celu knjigu Otkrivenje. Štaviše, očigledno je da je taj dan već započeo. Kako je zato važno da svi ’čujemo reči ovog proročanstva i držimo što je zapisano u njemu‘ (Otkrivenje 1:3, 19, NW).

[Slika na 27. strani]

Jasno i osavremenjeno objašnjenje svakog stiha knjige Otkrivenje izneseno je u knjizi „Otkrivenje — Blizu je veličanstveni vrhunac!“ Ta privlačna pomoć za proučavanje Biblije dostupna je preko Jehovinih svedoka.