Hoćeš li oponašati Božje milosrđe?
Hoćeš li oponašati Božje milosrđe?
„Postanite oponašaoci Boga, kao ljubljena deca“ (EFEŠANIMA 5:1, „NW“).
1. Zašto bi se oponašanje drugih trebalo ticati svih nas?
U POGLEDU dobra ili zla, većina ljudi oponaša druge. Oni koji žive u našoj sredini, i koje možda oponašamo, mogu u znatnoj meri uticati na nas. Nadahnuti pisac Poslovica 13:20 upozorio je: „Ko hoda s mudrima postaće mudar, a ko se upušta s nerazumnima loše će proći“ (NW). Dakle, s dobrim razlogom Božja reč kaže: „Ne oponašaj zlo, nego dobro. Ko čini dobro potiče od Boga“ (3. Jovanova 11, NW).
2. Koga treba da oponašamo, i na koje načine?
2 U Bibliji nalazimo izvanredne primere muževa i žena koje možemo oponašati (1. Korinćanima 4:16; 11:1; Filipljanima 3:17). Ipak, onaj koga najpre treba da oponašamo je Bog. Apostol Pavle u Efešanima 4:31–5:2, nakon što je spomenuo karakterne osobine i načine postupanja koje treba izbegavati, pobudio nas je da budemo „brižno samilosni, dragovoljno opraštajući jedni drugima“. To je prethodilo ključnoj pobudi: „Zato, dakle, postanite oponašaoci Boga, kao ljubljena deca, i nastavite hodati u ljubavi“ (NW).
3, 4. Kako je Bog sebe opisao, i zašto bi trebalo da imamo na umu da je on pravedan Bog?
3 Koji su Božji putevi i svojstva koje treba da oponašamo? Postoje mnogi aspekti njegove ličnosti i postupanja, kao što se može videti iz načina na koji je sebe opisao Mojsiju: „Jehova, Bog milosrdan i milostiv, spor na gnev i obilan u privrženoj ljubavi i istini, koji čuva privrženu ljubav za hiljade, oprašta prestupak i prestup i greh, ali nikako neće dati izuzeće od kazne, nego kažnjava prestupak očeva na potomcima i na unučadi“ (2. Mojsijeva 34:6, 7, NW).
4 Pošto je Jehova „ljubitelj pravednosti i pravde“, mi treba da tačno upoznamo i oponašamo ovaj vid njegove ličnosti (Psalam 33:5; 37:28, NW). On je Stvoritelj, takođe vrhovni Sudija i Zakonodavac čovečanstva, pa zato pokazuje pravdu prema svima (Isaija 33:22). To jasno pokazuje način na koji je zahtevao pravdu i prouzročio da se ona izvrši među njegovim narodom Izraelom i kasnije unutar hrišćanske skupštine.
Božanska pravda je izvršena
5, 6. Kako se manifestovala pravda u Božjem postupanju s Izraelom?
5 Kad je izabirao Izrael za svoj narod, Bog je pitao da li će oni ’tačno slušati njegov glas i zaista držati njegov savez‘. Skupljeni u podnožju gore Sinaj, oni su odgovorili: „Sve što je Jehova rekao, mi smo voljni učiniti“ (2. Mojsijeva 19:3-8, NW). Kakvo ozbiljno obećanje! Bog je posredstvom anđela dao Izraelcima oko 600 zakona, koje je trebalo da oni, kao njemu posvećeni narod, s odgovornošću drže. Šta ako ih neko ne bi držao? Jedan poznavalac Božjeg Zakona je objasnio: ’Riječ koju su saopštili anđeli pokazala se sigurnom, i svaki prekršaj ili neposluh riječi primio je pravednu kaznu‘ (Hebrejima 2:2, St).
6 Da, Izraelac koji ne bi poslušao suočio bi se s ’pravednom kaznom‘, ne sa oskudnom pravdom od ljudi, već s pravdom našeg Stvoritelja. Bog je odredio različite kazne za kršenje zakona. Najteža je kazna bila ’odrezanje‘ ili smaknuće. Primenjivala se kod ozbiljnih povreda, kao što su idolopoklonstvo, brakolomstvo, rodoskvrnuće, bestijalnost, homoseksualnost, žrtvovanje dece, ubistvo, i zloupotreba krvi (Levitik 17:14; 18:6-17, 21-29). Osim toga, svaki Izraelac koji bi namerno, nepokajnički prekršio bilo koji božanski zakon mogao je biti ’odrezan‘ (Brojevi 4:15, 18; 15:30, 31, NW). Kad je ova božanska pravda izvršena, posledice su mogli osetiti i potomci prestupnika.
7. Koje su bile neke od posledica izvršenja pravde među Božjim drevnim narodom?
7 Takve su kazne naglašavale ozbiljnost kršenja božanskog zakona. Na primer, ako je sin postao pijanica i izelica, trebalo je da bude doveden pred zrele sudije. Ako bi oni ustanovili da je on hotimičan, nepokajnički prestupnik, roditelji su morali učestvovati u izvršenju pravde (Deuteronom 21:18-21). Oni među nama koji su i sami roditelji mogu zamisliti da to nije bilo lako učiniti. Ali, Bog je znao da je to potrebno zato da se zloća ne bi proširila među pravim obožavaocima (Ezekjel 33:17-19). Priprema je to Onoga za koga se može reći: „Jer su mu svi putevi pravda. Bog vernosti u koga nema nepravde; pravedan je on i čestit“ (5. Mojsijeva 32:4, NW).
8. Kako je pravda obeležavala Božje postupanje s hrišćanskom skupštinom?
8 Mnogo vekova kasnije, Bog je odbacio naciju Izrael i odabrao hrišćansku skupštinu. Ali, Jehova se nije promenio. Još uvek je izvršavao pravdu i mogao je biti opisan kao „oganj koji spaljuje“ (Jevrejima 12:29; Luka 18:7, 8). On je zato i dalje imao određenu pripremu kako bi usadio Božji strah u čitavu skupštinu isključivanjem prestupnika. Predane hrišćane koji su postali nepokajnički prestupnici trebalo je isključiti.
9. Šta je isključenje, i šta se njime postiže?
9 Šta uključuje isključenje? Klasičan primer nalazimo u načinu na koji se problem rešavao u prvom veku. Jedan hrišćanin u Korintu se upustio u nemoral sa ženom svoga oca i nije se pokajao, pa je Pavle naredio da se isključi iz skupštine. To se moralo učiniti kako bi se zaštitila čistoća Božjeg naroda, jer „malo kvasca celo testo ukiseli“. Njegovim isključivanjem će se sprečiti da njegova zloća osramoti i Boga i Njegov narod. Stroga kazna isključenja bi takođe mogla potresti njegove osećaje i uliti u njega i skupštinu pravi strah Božji (1. Korinćanima 5:1-3; uporedi Deuteronom 17:2, 12, 13).
10. Kako Božje sluge treba da reaguju ako je neko bio isključen?
10 Božanska zapovest glasi da, ako je zli isključen, hrišćani moraju ’prestati da se mešaju s njim; čak da i ne jedu s takvim‘. a Dotični je na taj način odrezan od zajednice uključujući i druženje s lojalnima koji poštuju i žele živeti prema Božjem zakonu. Neki od njih mogli bi biti rođaci koji nisu deo istog domaćinstva. Tim rođacima bi moglo biti teško da primenjuju ovu božansku zapovest, kao što hebrejskim roditeljima pod Mojsijevim zakonom nije bilo lako da učestvuju u pogubljenju zlog sina. Ipak, Božja zapovest je jasna; tako možemo biti sigurni da je isključenje ispravan korak (1. Korinćanima 5:1, 6-8, 11; Titu 3:10, 11; 2. Jovanova 9-11; vidi Kulu stražaru od 1. januara 1982, strane 21-26; 1. septembar 1988, strane 7-12).
11. Na koji način se različiti aspekti Božje ličnosti mogu očitovati u vezi s isključenjem?
11 Ali, setimo se da naš Bog nije samo pravedan; on je takođe „obilan u privrženoj ljubavi, oprašta prestupak i prestup“ (4. Mojsijeva 14:18, NW). Njegova Reč jasno pokazuje da se isključena osoba može pokajati, tražeći božansko oproštenje. Šta tada? Iskusni nadglednici mogu se sastati s isključenim kako bi oprezno i u molitvi Bogu utvrdili da li pokazuje znak kajanja zbog prestupa radi koga je bio isključen. (Uporedi Dela apostola 26:20.) Ako pokazuje kajanje, može biti ponovo primljen u skupštinu, kao što se to dogodilo s muškarcem u Korintu, prema izveštaju iz 2. Korinćanima 2:6-11. Ali, budući da su neki isključeni godinama odvojeni od Božje skupštine, može li im se nekako pomoći da se vrate?
Pravda uravnotežena milosrđem
12, 13. Zašto naše oponašanje Boga treba da uključi više od odražavanja njegove pravde?
12 U prethodnim odlomcima razmatrao se uglavnom jedan aspekt Božjih svojstava, kako je spomenuto u Izlasku 34:6, 7. Međutim, ovi stihovi oslikavaju mnogo više od Božje pravde, i oni koji ga žele oponašati nisu isključivo usredsređeni na sprovođenje pravde. Da si pravio model hrama koji je izgradio Solomon, da li bi proučavao samo jedan od njegovih stubova? (1. Kraljevima 7:15-22). Ne, jer tada verovatno ne bi dobio potpunu sliku veličine i funkcije hrama. Isto tako, ako želimo oponašati Boga, mi moramo imitirati i druge njegove puteve i svojstva, kao što je to da je „milosrdan i milostiv, spor na gnev i obilan u prvrženoj ljubavi i istini, koji čuva privrženu ljubav za hiljade, oprašta prestupak“ (NW).
13 Milosrđe i opraštanje su temeljna Božja svojstva, što vidimo iz načina na koji je postupao s Izraelom. Bog pravde nije ih poštedeo kazne zbog ponavljanog prestupka, ali ipak je pokazao veliko milosrđe i opraštanje. „Mojsiju objavi putove svoje, sinovima Izraelovim djela svoja. Milosrdan i milostiv je Jahve, spor na srdžbu i vrlo dobrostiv. Jarostan nije za vječna vremena niti dovijeka plamti srdžba njegova“ (Psalam 103:7-9, St; 106:43-46). Da, retrospektivan pregled njegovog postupanja kroz vekove potvrđuje istinitost ovih reči (Psalam 86:15; 145:8, 9; Mihej 7:18, 19).
14. Kako je Isus pokazao da je oponašao Božje milosrđe?
14 Pošto je Isus Hrist „sjajnost [Božje] slave i obličje bića njegova“ trebalo bi da očekujemo od njega da odražava slično milosrđe i spremnost opraštanja (Jevrejima 1:3). Kako pokazuju njegova dela prema drugima, on je to činio (Matej 20:30-34). Isticao je milosrđe i svojim rečima koje čitamo u 15. poglavlju Luke. Tri tamo spomenuta poređenja potvrđuju da je Isus oponašao Jehovu i predstavljaju životovažne pouke za nas.
Briga za ono što je izgubljeno
15, 16. Šta je podstaklo Isusa da ispriča poređenja iz 15. poglavlja Luke?
15 Ova poređenja svedoče o Božjem milosrdnom zanimanju za grešnike, prikazujući nam harmoničnu sliku za oponašanje. Razmotrimo okvir poređenja: „I svi su se poreznici i grešnici približavali k [Isusu] da ga čuju. Zato su i fariseji i književnici mrmljali, govoreći: ’Ovaj čovek prima grešnike i jede s njima‘“ (Luka 15:1, 2, NW).
16 Svi spomenuti ljudi bili su Jevreji. Fariseji i književnici bili su ponosni na svoje tobožnje odviše tačno sleđenje Mojsijevog zakona, vrstu pravednosti koja preterano prianja uza slovo zakona. Ipak, Bog se nije složio s takvom pravednošću koju su sami proglasili (Luka 16:15). Očigledno da su spomenuti poreznici bili Jevreji, koji su ubirali porez za Rim. Pošto su mnogi poreznici zahtevali preterane svote od ostalih Jevreja, bili su prezrena grupa (Luka 19:2, 8). Bili su stavljeni u razred s ’grešnicima‘, što je uključivalo nemoralne osobe, čak bludnice (Luka 5:27-32; Matej 21:32). Ali, Isus je upitao religiozne vođe koji su gunđali:
17. Koje je bilo Isusovo prvo poređenje iz 15. poglavlja Luke?
17 „Koji čovek od vas, koji ima stotinu ovaca i izgubi jednu, neće ostaviti u pustinji tih devedeset i devet i poći za izgubljenom dok je ne nađe? A kad je nađe, stavi je na svoja ramena i raduje se. I kad dođe kući, sazove prijatelje i susede, govoreći im: ’Radujte se sa mnom, jer sam pronašao svoju ovcu koja je bila izgubljena!‘ Kažem vam da će tako biti veća radost na nebu nad jednim grešnikom koji se kaje nego nad devedeset i devet pravednika kojima ne treba pokajanje.“ Religiozne vođe su mogli razumeti taj slikovit prikaz, jer su ovce i pastiri bili svakidašnji prizor. Pastir je bez brige ostavljao 99 ovaca da pasu na porodičnom pašnjaku dok bi odlazio da traži zalutalu. Kad bi je posle istrajnog traženja pronašao, brižljivo je nosio preplašenu ovcu natrag u stado (Luka 15:4-7, NW).
18. Kao što je istaknuto u Isusovom drugom poređenju iz 15. poglavlja Luke, šta je dalo povoda radovanju?
18 Isus je dodao drugo poređenje: „Ili koja žena sa deset drahmi, ako izgubi jednu drahmu, ne užeže svetiljku i ne pomete kuću i ne traži pomnjivo dok je ne nađe? A kad je nađe, sazove žene koje su joj prijateljice i susede govoreći: ’Radujte se sa mnom, jer sam našla drahmu koju sam izgubila!‘ Tako, kažem vam, među Božjim anđelima nastaje radost nad jednim grešnikom koji se kaje“ (Luka 15:8-10, NW). Drahma je bila vrednost gotovo dnevne nadnice za radnika. Ženin novčić je možda bio predmet iz porodičnog nasleđa, ili je možda bio deo kolekcije od čega je napravljen nakit. Kad se izgubio, uporno je tražila da nađe novčić, a zatim su se ona i njene prijateljice radovale. Šta iz ovoga saznajemo o Bogu?
Radost na nebu — zbog čega?
19, 20. O kome se prvenstveno radilo u Isusova prva dva poređenja, i koja glavna odlika se u njima ističe?
19 Ova dva poređenja su bila odgovor na kritike upućene Isusu, koji se nekoliko meseci ranije identifikovao kao „vrsni pastir“ koji će dati svoju dušu za svoje ovce (Jovan 10:11-15, NW). Ipak, u poređenjima se nije prvenstveno radilo o Isusu. Pouke koje književnici i fariseji treba da izvuku usredsređene su na Božje gledište i puteve. Dakle, Isus je rekao da nastaje radost na nebu nad grešnikom koji se kaje. Ovi religionisti su tvrdili da služe Bogu, pa ipak nisu ga oponašali. S druge strane, Isusovi milosrdni putevi predstavljaju volju njegovog Oca (Luka 18:10-14; Jovan 8:28, 29; 12:47-50; 14:7-11).
20 Ako je jedan od stotine bio razlog za radost, jedan od deset novčića bio je zato više. Čak i danas, mi bismo mogli shvatiti emocije žena koje se raduju što je pronađen novčić! I ovde je pouka usredsređena na nebo, zato što se ’Božji anđeli‘ raduju s Jehovom „nad jednim grešnikom koji se kaje“. Zapazimo tu poslednju reč, ’kaje se‘. Ova poređenja su zaista govorila o grešnicima koji se kaju. A ti možeš zapaziti da oba ističu prikladnost radovanja zbog njihovog kajanja.
21. Koju pouku mi treba da izvučemo iz Isusovih poređenja iz 15. poglavlja Luke?
21 Ove zavedene religiozne vođe, koji su se osećali samozadovoljni površnim udovoljavanjem Zakonu, prevideli su da je Bog „milosrdan i milostiv ... [da] oprašta prestupak i prestup i greh“ (2. Mojsijeva 34:6, 7, NW). Da su oponašali ovaj aspekt Božjih puteva i ličnosti, cenili bi milosrđe koje je Isus pokazao prema grešnicima koji su se pokajali. A kako je s nama? Uzimamo li k srcu pouku i primenjujemo li je? Pogledajmo Isusovo treće poređenje.
Pokajanje i milosrđe na delu
22. O čemu Isus govori u svom trećem poređenju iz 15. poglavlja Luke? Ispričaj ukratko.
22 To poređenje često nazivaju poređenjem o izgubljenom sinu. Ipak, čitajući ga, možeš razumeti zašto ga mnogi smatraju parabolom o očevoj ljubavi. Ona govori o mlađem sinu jedne porodice, koji dobija od oca svoje nasledstvo. (Uporedi Deuteronom 21:17.) Taj sin odlazi u daleku zemlju, gde rasipa sav novac u razvratnosti, prisiljen je da preuzme posao čuvanja svinja, i čak čezne za hranom koju jedu svinje. Na kraju dolazi k sebi i odluči da se vrati kući, da bi radio za svog oca makar kao najamni radnik. Kako se približava domu, njegov otac preduzima pozitivan korak izražavajući mu dobrodošlicu, i čak priređuje veselje. Stariji brat, koji je ostao da radi kod kuće, zamera na pokazanom milosrđu. Ali, otac kaže da oni treba da se raduju jer sin koji je umro sada opet živi (Luka 15:11-32).
23. Šta treba da naučimo iz poređenja o izgubljenom sinu?
23 Neki književnici i fariseji možda su bili svesni da su upoređeni sa starijim sinom, za razliku od grešnika koji su bili poput mlađeg sina. Ipak, da li su shvatili glavnu misao poređenja, i da li je mi shvatamo? Ona naglašava istaknutu osobinu našeg milosrdnog nebeskog Oca, njegovu spremnost opraštanja na temelju grešnikovog iskrenog kajanja i obraćenja. Trebalo je podstaknuti slušaoce da radosno reaguju kod ponovnog primanja grešnika koji se pokajao. To je način na koji Bog posmatra stvari i kako on postupa, a oni koji ga oponašaju čine isto tako (Isaija 1:16, 17; 55:6, 7).
24, 25. Koje Božje puteve treba nastojati da oponašamo?
24 Očigledno je da pravda obeležava sve Božje puteve, zato oni koji žele oponašati Jehovu cene pravdu i teže za njom. Ipak, naš Bog nije podstaknut isključivo ili samo pravdom. Njegova je ljubav i milosrđe veliko. On to pokazuje time što spremno oprašta na temelju iskrenog kajanja. Dakle, prikladno je što je Pavle povezao naše opraštanje s našim oponašanjem Boga: ’Dragovoljno opraštajte jedni drugima baš kao što je i Bog preko Hrista dragovoljno oprostio vama. Zato, dakle, postanite oponašaoci Boga, kao ljubljena deca, i nastavite hodati u ljubavi‘ (Efešanima 4:32–5:2, NW).
25 Pravi hrišćani su se dugo trudili da oponašaju Jehovinu pravdu kao i njegovo milosrđe i spremnost opraštanja. Što ga više upoznajemo, biće nam lakše u tom pogledu da ga oponašamo. Ipak, na koji način bismo to mogli da primenimo prema osobi koja je s pravom primila strogu meru prekora jer je sledila put greha? Da vidimo.
[Fusnota]
a „Ekskomunikacija je u svom najširem smislu promišljen postupak čime krug ljudi uskraćuje prednosti svog članstva onima koji su nekad bili priznati članovi. ... Ekskomunikacija se pojavila u hrišćanskoj eri da bi ukazala na čin isključenja po kom religiozna zajednica uskraćuje grešnicima sakramente, skupštinsko obožavanje i možda društveni kontakt svake vrste“ (The International Standard Bible Encyclopedia).
Šta si naučio?
◻ Na koji način se očitovala Božja pravda u skupštini Izraela i u hrišćanskoj skupštini?
◻ Zašto bi trebalo da oponašamo Božje milosrđe, pored njegove pravde?
◻ Šta je bio povod za tri poređenja iz 15. poglavlja Luke, i koje bi pouke trebalo da izvučemo iz njih?
[Pitanja za razmatranje]
[Slika na stranama 16, 17]
Ravnica er-Raha ispred gore Sinaj (levo u pozadini)
[Izvor]
Pictorial Archive (Near Eastern History) Est.
[Izvor slike na 15. strani]
Garo Nalbandian
[Izvor slike na 18. strani]
Garo Nalbandian