Hodati kao saradnici u istini

Vrhunske tačke iz Druge i Treće Jovanove

SPOZNANJE istine je oznaka po kojoj se mogu prepoznati Jehovini obožavaoci (Jovan 8:31, 32; 17:17). Hodati u božanskoj istini je preko potrebno za spasenje. A Božje sluge moraju biti saradnici u istini.

Drugo i treće nadahnuto pismo apostola Jovana govori o ’hodanju u istini‘ (2. Jovanova 4; 3. Jovanova 3, 4). Treća Jovanova takođe podstiče na saradnju ’saradnika u istini‘ (3. Jovanova 5-8, NW). Verovatno su oba pisma napisana u Efesu ili okolini oko 98. n. e. Ali, ono o čemu govore može biti od koristi i Jehovinom narodu danas.

Druga Jovanova naglašava istinu

Druga Jovanova najpre ističe istinu i ljubav, i opominje protiv ’antihrista‘ (stihovi 1-7). Pismo je upućeno „izabranoj Gospođi“, verovatno osobi. Međutim, ako je poslano skupštini, njena ’deca‘ su bili duhom rođeni hrišćani ’izabrani‘ od Boga za nebeski život (Rimljanima 8:16, 17; Filipljanima 3:12-14). Jovan se radovao da su pojedini ’hodali u istini‘ i na taj način se odupirali otpadu. Ipak, trebalo je da se zaštite od ’antihrista‘, koji ne priznaje da je Isus došao u telu. Jehovini svedoci danas uzimaju u obzir takvu opomenu protiv otpada.

Jovan nadalje daje savet za suočavanje sa otpadnicima, a zatim zaključuje ličnim željama i pozdravima (stihovi 8-13). Kroz aktivnosti kao što je propovedanje, on i drugi doneli su plodove koji su se odražavali u promeni mišljenja onih kojima je poslao svoje pismo. Samo ako se duhovno ’čuvaju‘, oni će ’primiti potpunu platu‘, koja očigledno uključuje nebesku ’krunu‘ namenjenu vernim pomazanicima (2. Timoteju 4:7, 8, NW). Ako bilo ko „ne stoji u nauci Hristovoj“ koja mu je bila dostupna, nije trebalo da ga oni ’primaju u kuću i pozdravljaju ga‘, tako da ne bi postali saučesnici u njegovim ’zlim delima‘. Nakon izražavanja nade da će doći i sa tim suvernicima razgovarati licem u lice, Jovan zaključuje pozdravima.

Treća Jovanova ističe saradnju

Treća Jovanova je upućena Gaju i prvo obraća pažnju na ono što je on učinio za suvernike (3Jv stihovi 1-8). Gaj je ’u istini hodao‘ držeći se celokupnog hrišćanskog učenja. On je takođe ’verno radio‘ podupirući braću koja su u poseti. Jovan je pisao: „Mi smo dužni pružati gostoprimstvo takvim ljudima, da i mi postanemo sudeonici u istini“ (NW). Jehovini svedoci danas pružaju slično gostoprimstvo putujućim nadglednicima.

Nakon upoređivanja lošeg ponašanja Diotrefa sa Dimitrijevim, Jovan zaključuje svoje pismo (stihovi 9-14). Častoljubivi Diotref nije pokazao poštovanje za Jovana. Čak je pokušao da izbaci iz skupštine one koji su gostoprimljivo primili braću. Ipak, izvesni Dimitrije je naveden kao dobar primer. Jovan se nadao da će uskoro videti Gaja i zaključio pozdravima i željom da se Gaj raduje miru.

[Okvir/Slika na 30. strani]

Hartija, pero i mastilo: Jovan je želeo da poseti ’izabranu Gospođu‘ i njenu ’decu‘ umesto da piše mnogo toga „hartijom i mastilom“. Umesto da nastavi da piše Gaju „mastilom i perom“, apostol se takođe nadao da će ga uskoro videti (2. Jovanova 1, 12; 3. Jovanova 1, 13, 14). Grčka reč prevedena sa ’pero‘ (kalamos) odnosi se na trsku i može se prevesti sa „trska za pisanje“. Kod Grka i Rimljana pero od trske bilo je zaoštreno i zarezano poput guščijeg pera za pisanje kasnijeg doba. Grčka reč melan, prevedena sa ’mastilo‘, oblik je srednjeg roda od prideva muškog roda melas, što znači „crn“. U najstarijim mastilima, pigment je bio ugljeno crnilo — bilo u obliku čađi dobijene iz izgorelog ulja ili drveta, ili kristalnog ugljenog praha biljnog ili životinjskog porekla. Obično su mastila bila spremana u obliku osušenih šipki ili pljosnatih komada, koje je pisar namočio i nanosio svojom četkom ili trskom. Papir tog vremena bio je tanak materijal sastavljen u obliku listova od traka koje su dobijane od biljke papirusove trske. Rani hrišćani koristili su takav papir za pisma, svitke i kodekse.