Oponašati danas Božje milosrđe

„Ali neka padnemo u ruke Jahvine, jer je veliko njegovo milosrđe“ (2. SAMUELOVA 24:14, „St“).

1. Kako se David osećao u pogledu Božjeg milosrđa, i zašto?

 KRALJ DAVID je iz iskustva znao da je Jehova milosrdniji od ljudi. Uveren da su Božji putevi, ili pravci, najbolji, David je želeo da upozna Njegove puteve i da hoda u Njegovoj istini (1. Letopisa 21:13; Psalam 25:4, 5). Osećaš li i ti kao David?

2. Koji je savet Isus dao u Mateju 18:15-17 u vezi postupanja prema ozbiljnom grehu?

² Biblija nam pruža uvid u Božji način razmišljanja, čak u takvim stvarima kao na primer šta bi trebalo da učinimo ako neko greši prema nama. Isus je svojim apostolima, koji će kasnije postati hrišćanski nadglednici, rekao: „Ako tvoj brat počini greh, idi i razotkrij njegovu pogrešku između sebe i njega nasamo. Ako te posluša, dobio si svoga brata.“ Krivica o kojoj se ovde radi nije bila samo lično omalovažavanje, već ozbiljan greh, kao što su prevara ili klevetanje. Isus je rekao da, ukoliko neko tim korakom ne reši stvar i ako su svedoci na raspolaganju, onaj protiv koga je učinjen greh trebalo bi da ih dovede da potvrde da je postojala krivica. Da li je ovaj korak poslednje čemu se može pribeći? Ne. „Ako [grešnik] njih ne posluša, reci skupštini. Ako ne posluša ni skupštinu, neka ti bude kao čovek iz narodâ i kao poreznik“ (Matej 18:15-17, NW).

3. Šta je Isus mislio kada je rekao da se s nepokajničkim prestupnikom mora postupati ’kao s čovekom iz narodâ i kao s poreznikom‘?

³ Kao jevreji, trebalo je da apostoli razumeju šta znači odnositi se prema grešniku kao prema ’čoveku iz narodâ i kao prema porezniku‘. Jevreji su izbegavali druženje s ljudima iz narodâ, i prezirali su Jevreje koji su radili kao  rimski poreznici a (Jovan 4:9; Dela 10:28). Zbog toga je Isus savetovao učenike da moraju prestati da se druže s grešnikom, ako ga je skupština odbacila. Ipak, kako to uskladiti s Isusovim povremenim druženjem s poreznicima?

4. S obzirom na svoje reči iz Mateja 18:17, zašto je Isus mogao imati posla s nekim poreznicima i grešnicima?

⁴ U Luki 15:1 stoji: „I svi su se poreznici i grešnici približavali k njemu da ga čuju“ (NW). Nije svaki poreznik ili grešnik bio tamo, nego „svi“ u smislu mnogih. (Uporedi Luka 4:40.) Koji? Oni koji su se zanimali da im se oproste gresi. Neki od njih su već ranije bili privučeni vešću Jovana Krstitelja o pokajanju (Luka 3:12; 7:29). Zato, kad su se drugi približili Isusu, on svojim propovedanjem njima nije povredio svoj savet iz Mateja 18:17. Zapazi da su ’mnogi poreznici i grešnici [čuli Isusa] i počeli ga slediti‘ (Marko 2:15, NW). To nisu bili oni koji su i dalje želeli da žive lošim načinom života, odbijajući svaku pomoć. Umesto toga, oni su slušali Isusovu vest i njihova su srca bila dirnuta. Čak i ako su još uvek grešili, premda su se verovatno trudili da učine promene, „vrsni pastir“ je propovedajući im oponašao svog milosrdnog Oca (Jovan 10:14, NW).

Oproštenje, hrišćanska dužnost

5. Koje je osnovno Božje stanovište s obzirom na opraštanje?

⁵ U vezi spremnosti našeg Oca da oprašta, imamo sledeća srdačna obećanja: „Ako priznajemo svoje grijehe, vjeran je on i pravedan: oprostit će nam grijehe i očistiti nas od svake nepravednosti.“ „Ovo vam pišem da ne počinite grijeha. Ali ako tko i počini grijeh, imamo zagovornika kod Oca: Isusa Krista, pravednika“ (1. Ivanova 1:9; 2:1, St). Da li je u slučaju isključene osobe moguće opraštanje?

6. Na koji se način može isključenoj osobi oprostiti i ponovo je primiti?

⁶ Da. Prilikom isključivanja nekoga zbog nepokajničkog greha, starešine koji zastupaju skupštinu objašnjavaju mu da ima priliku da se pokaje i primi Božje oproštenje. On može posećivati sastanke u Kraljevskoj dvorani, gde može čuti biblijsko uputstvo koje bi mu moglo pomoći da se pokaje. (Uporedi 1. Korinćanima 14:23-25.) S vremenom, on može tražiti da bude ponovo primljen u čistu skupštinu. Zatim, kad se starešine sastanu s njim, pokušaće da ustanove da li se pokajao i ostavio svoj grešni način postupanja (Matej 18:18). Ako je to slučaj, moći će da bude ponovo primljen, u skladu sa primerom u 2. Korinćanima 2:5-8. U slučaju da je bio isključen mnogo godina, moraće se više potruditi kako bi napredovao. Možda će mu posle toga biti takođe potrebna poprilična pomoć da izgradi svoje biblijsko spoznanje i cenjenje kako bi postao duhovno zreo hrišćanin.

Vraćanje Jehovi

7, 8. Koji je primer Bog ostavio u vezi sa svojim prognanim narodom?

⁷ Ali, smeju li starešine same da preduzmu bilo kakvu inicijativu i priđu osobi koja je isključena? Da. Iz Biblije je vidljivo da se milosrđe ne pokazuje samo negativnim suzdržavanjem od kažnjavanja, već često pozitivnim postupcima. Mi imamo Jehovin primer. Pre nego što je poslao svoj neverni narod u progonstvo, on je proročanski pružio izgled za njihov povratak: „Pamti to, Jakove i Izrailju, jer si moj sluga:... Rasuću kao oblak prijestupe tvoje, i grijehe tvoje  kao maglu; vrati se k meni, jer sam te izbavio“ (Isaija 44:21, 22, DK).

⁸ Zatim, u vreme progonstva, Jehova je preduzeo daljnje korake, postupajući na pozitivan način. Poslao je proroke, svoje poslanike, da ohrabri Izrael da ’ga traže i da ga nađu‘ (Jeremija 29:1, 10-14). U Ezekjelu 34:16, uporedio je sebe s pastirom, a narod nacije Izrael s izgubljenim ovcama: „Potražiću izgubljenu, dovesti natrag zalutalu“ (St). U Jeremiji 31:10, Jehova je takođe slikovito prikazao sebe kao pastira Izraelaca. Ne, on nije opisao sebe kao pastira koji čeka kod tora da se izgubljena ovca vrati; umesto toga, on je prikazao sebe kao pastira koji traži izgubljene. Zapazimo da čak i kad je narod uopšte bio nepokajnički izgnan, Bog je prvi podstakao nastojanje da se oni vrate. I u skladu s Malahijom 3:6, Bog ne bi promenio svoj način postupanja u hrišćanskom uređenju.

9. Kako se Božji primer sledio u hrišćanskoj skupštini?

⁹ Zar ovo ne ukazuje na pomisao kako bi mogao postojati razlog za pristupanje nekima koji su isključeni i koji se možda sada kaju? Setimo se da je apostol Pavle dao uputstvo da se odstrani zli iz skupštine u Korintu. Kasnije je podstakao skupštinu da učvrsti svoju ljubav prema tom čoveku zbog njegovog pokajanja, koje je dovelo do njegovog kasnijeg ponovnog primanja u skupštinu (1. Korinćanima 5:9-13; 2. Korinćanima 2:5-11).

10. (a) Koji razlog treba da podstakne svako nastojanje da se stupi u kontakt s nekim isključenim osobama? (b) Zašto hrišćanski rođaci neće biti ti koji će prvi stupiti u kontakt?

¹⁰ U ranije navedenoj enciklopediji rečeno je: ’Temeljni princip za ekskomunikaciju trebalo je da zaštiti merila grupe: „malo kvasca celo testo ukiseli“ (1. Korinćanima 5:6). Taj razlog je jasan u većini biblijskih i vankanonskih spisa, ali briga za pojedinca, čak posle isključenja, bila je temelj Pavlove molbe u 2. Korinćanima 2:7-10.‘ (Naglašeno od nas.) Dakle, logično je da ovakvu brigu treba danas da pokazuju pastiri stada (Dela 20:28; 1. Petrova 5:2). Bivši prijatelji i rođaci se mogu nadati da će se isključeni vratiti, pa ipak, iz poštovanja prema zapovesti iz 1. Korinćanima 5:11, oni se ne druže s osobom koja je isključena. b Oni prepuštaju imenovanim pastirima da preduzmu inicijativu kako bi uvideli da li se takva osoba zanima za povratak.

11, 12. S kojim isključenima neće čak ni starešine želeti da stupe u kontakt, ali, koje ipak smeju da posete?

¹¹ Čak i za starešine ne bi bilo prikladno da preduzmu inicijativu prema nekim isključenima, kao što su otpadnici, koji ’govore iskrivljene stvari da bi odvukli učenike za sobom‘. Oni su ’lažni učitelji koji pokušavaju uneti razorne sekte i iskorišćavati skupštinu lažnim rečima‘ (Dela 20:30; 2. Petrova 2:1, 3, NW). Biblija takođe ne pruža nikakav temelj za traženje isključenih koji su ratoborni ili koji aktivno podupiru prestupanje (2. Solunjanima 2:3; 1. Timoteju 4:1; 2. Jovanova 9-11; Juda 4, 11).

¹² Ipak, mnogi isključeni nisu takvi. Neko je možda prestao s ozbiljnim prestupanjem, radi čega je isključen. Drugi je možda pušio, ili je možda u prošlosti prekomerno pio, ali on sada ne pokušava navesti druge na prestup. Prisetimo se takođe da je Bog, pre nego što mu se prognani Izrael obratio, poslao poslanike da ih pobude da se vrate. Da li su Pavle ili starešine u korintskoj skupštini preduzeli neku inicijativu da preispitaju isključenog čoveka, u Bibliji se ne spominje. Kad se taj čovek pokajao i prekinuo s nemoralom, Pavle je uputio skupštinu da ga ponovo prime.

13, 14. (a) Šta pokazuje da bi neki isključeni mogli povoljno da reaguju na milosrdne inicijative? (b) Kako se starešinstvo može pobrinuti da se uspostavi kontakt?

 ¹³ U novije vreme bilo je slučajeva kada je starešina slučajno naišao na isključenu osobu. c Gde je bilo prikladno, pastir je kratko naglasio korake koje je potrebno preduzeti za ponovno primanje. Neke takve osobe su se pokajale i bile ponovo primljene. Takvi radosni rezultati ukazuju da možda postoje isključene ili samoisključene osobe koje bi povoljno reagovale na milosrdan pristup od strane pastira. Ali, kako bi starešine mogle postupati u takvoj situaciji? Starešinstvo bi najviše jednom godišnje trebalo da razmotri ima li takvih osoba koje žive na njihovom području. d Starešine će obratiti pažnju onima koji su već godinama isključeni. Prema okolnostima, ako je to prikladno, oni će zadužiti dvojicu starešina (po mogućnosti koji su dobro upoznati sa slučajem) da posete takvu osobu. Neće se posetiti oni koji pokazuju kritički, opasan stav ili koji su dali na znanje da im pomoć nije potrebna (Rimljanima 16:17, 18; 1. Timoteju 1:20; 2. Timoteju 2:16-18).

¹⁴ Dvojica pastira bi mogli putem telefona pitati za kratku posetu, ili da se dogovore da navrate u odgovarajuće vreme. U toku posete oni ne treba da budu ozbiljni ili čak hladnokrvni, nego treba da srdačno pokazuju milosrdnu brigu. Umesto da razmatraju prošli slučaj, oni mogu razgovarati o biblijskim stihovima, kao što su Isaija 1:18 i 55:6, 7, i Jakov 5:20. Ako je osoba zainteresovana za povratak u Božje stado, oni bi mogli da joj ljubazno objasne koje korake treba da preduzme, kao na primer čitanje Biblije i izdanja Zajednice, i posećivanje sastanaka u Kraljevskoj dvorani.

15. Šta starešine treba da imaju na umu kad uspostavljaju vezu s isključenom osobom?

¹⁵ Ovim starešinama će biti potrebna mudrost i razboritost kako bi utvrdili postoji li znak kajanja i da li će biti preporučljivo nastaviti s posećivanjem. Oni, naravno, treba da imaju na umu, da se neke isključene osobe neće nikad ’obnoviti na pokajanje‘ (Jevrejima 6:4-6; 2. Petrova 2:20-22). Nakon posete, obojica će dati kratak usmeni izveštaj službenom odboru skupštine. On će posle toga obavestiti starešinstvo na njihovom sledećem sastanku. Inicijativa starešina odražavaće Božje stanovište: „Vratite se k meni, i ja ću se vratiti ka vama — govori Gospod nad Vojskama“ (Malahija 3:7).

Druga milosrdna pomoć

16, 17. Kako treba da gledamo na hrišćanske rođake nekoga ko je isključen?

¹⁶ Šta je s nama ostalima koji nismo nadglednici i koji nećemo preduzimati takve incijative prema isključenim osobama? Šta možemo mi učiniti u skladu s tom pripremom i u oponašanju Jehove?

¹⁷ Dok god je neko isključen ili samoisključen, mi moramo slediti naredbu: ’Prestanite se mešati bilo s kim ko se naziva brat, a koji je bludnik ili lakomac ili idolopoklonik ili klevetnik ili pijanica ili otimač, s takvim nemojte ni jesti‘ (1. Korinćanima 5:11, NW). Ali, ova biblijska zapovest ne bi trebalo da utiče na naše gledište o članovima hrišćanske porodice koji žive s isključenom  osobom. Stari Jevreji su prema poreznicima reagovali tako snažno da se njihova mržnja proširila čak na poreznikovu porodicu. Isus nije podržavao takvo gledište. On je rekao da se prema grešniku koji je odbio pomoć treba odnositi ’kao prema čoveku iz narodâ i kao prema porezniku‘; on nije rekao da se tako treba odnositi prema članovima hrišćanske porodice (Matej 18:17, NW).

18, 19. Koji su neki od načina kojima možemo pokazivati svoju hrišćansku veru prema vernim rođacima isključene osobe?

¹⁸ Mi treba posebno da podupiremo članove porodice koji su verni hrišćani. Oni se možda već opiru boli i preprekama jer žive u domu s isključenom osobom koja možda zaista obeshrabruje njihove duhovne težnje. Možda isključena osoba više ne želi da hrišćani posećuju njihov dom; ili, ako posete lojalne članove porodice, možda nije toliko učtiva da bi se držala podalje od posetilaca. Možda čak sprečava porodična nastojanja da posećuju sve hrišćanske sastanke i kongrese. (Uporedi Matej 23:13.) Hrišćani koji se na taj način nalaze u nepovoljnom položaju, zaslužuju naše milosrđe (2. Korinćanima 1:3, 4).

¹⁹ Jedan način na koji mi možemo pokazivati ljubazno milosrđe je da ’tešimo‘ i vodimo ohrabrujuće razgovore s takvim vernima u domu (1. Solunjanima 5:14). Postoje takođe lepe prilike da ih bodrimo pre i posle sastanaka, u službi propovedanja ili u neko drugo vreme kad se nađemo zajedno. Ne treba da spominjemo isključenje, već možemo razgovarati o mnogim izgrađujućim stvarima (Poslovice 25:11; Kološanima 1:2-4). Dok će starešine i dalje vršiti pastirske posete kod hrišćana u toj porodici, mi bismo mogli da nađemo za shodno da ih posetimo ali da ne kontaktiramo s isključenom osobom. Ukoliko isključeni otvori vrata ili se javi na telefon, možemo ga jednostavno zamoliti da pozove hrišćanskog rođaka kog tražimo. Ponekad će možda hrišćanski članovi porodice moći da prihvate poziv na druženje u našem domu. Bitno je: Oni — mladi i stari — koji služe zajedno s nama, koji su ljubljeni članovi Božje skupštine, ne smeju da budu izolovani (Psalam 10:14).

20, 21. Kako treba da se osećamo i postupamo ako je neko ponovo primljen?

 ²⁰ Drugo područje za pokazivanje milosrđa pruža se kad je isključeni ponovo primljen. Isusova poređenja naglašavaju radost na nebu kad se ’jedan grešnik kaje‘ (Luka 15:7, 10). Pavle je pisao Korinćanima s obzirom na čoveka koji je bio isključen: „Vi mu... oprostite i utješite ga, da ga slučajno ne bi srušila prevelika žalost. Zato vas molim da pokažete ljubav prema njemu“ (2. Korinćanima 2:7, 8, St). Primenjujmo ozbiljno i s puno ljubavi taj savet u danima i nedeljama nakon što je osoba ponovo primljena.

²¹ Isusovo poređenje o izgubljenom sinu upozorava na opasnost koju moramo izbegavati. Stariji brat se nije radovao povratku izgubljenoga, već je bio srdit. Nemojmo mi biti takvi, gajeći zluradost zbog prošlog prestupa ili zavideći što je osoba ponovo primljena. Umesto toga, naš cilj je da budemo kao otac, koji je predočavao Jehovin odgovor. Otac je bio srećan što je njegov sin, koji je bio izgubljen i koji je izgledao kao da je mrtav, pronađen, ili je oživeo (Luka 15:25-32). S tim u vezi, dragovoljno ćemo razgovarati s bratom koji je ponovo primljen i na drugi način ga ohrabriti. Da, mi treba da dokažemo da pokazujemo milosrđe, kao što to čini naš milostivi i milosrdni nebeski Otac (Matej 5:7).

22. Šta je uključeno u naše oponašanje Jehove Boga?

²² Nema sumnje da, ako želimo oponašati našeg Boga, mi moramo pokazivati milosrđe u skladu s njegovim zapovestima i njegovom pravdom. Psalmist je to opisao na sledeći način: „Jehova je milostiv i milosrdan, spor na gnev i velik u privrženoj ljubavi. Jehova je dobar prema svima, i njegove su milosti nad svim njegovim delima“ (Psalam 145:8, 9, NW). Kakav divan primer pun ljubavi za hrišćane da ga oponašaju!

[Fusnote]

Da li si zapazio?

◻ Kako su se Jevreji odnosili prema poreznicima i grešnicima, ali zašto je Isus kontaktirao s nekima od njih?

◻ Koji biblijski temelj postoji za milosrdno preduzimanje inicijative prema mnogim izgubljenim?

◻ Kako starešinstva mogu preduzeti takvu inicijativu, i prema kome?

◻ Na koji način treba da pokazujemo milosrđe prema ponovo primljenima i prema porodicama isključenih?

[Pitanja za razmatranje]

[Okvir na 23. strani]

Svako ko je jednom pripadao Božjoj čistoj i srećnoj skupštini ali je sada isključen ili se sam isključio, ne treba da ostane u takvom položaju. Umesto toga, takav se može pokajati i preduzeti inicijativu da razgovara sa skupštinskim starešinama. Put ka povratku je otvoren.

[Izvor slike na 24. strani]

Garo Nalbandian