Svici s mrtvog mora — blago bez presedana

NA KRAJU Kumran Vadija, na severozapadnoj obali Mrtvog mora, leže neke stare ruševine. Dugo smatrane ostacima rimske tvrđave, nisu privlačile veću pažnju arheologa. Ipak, otkriće svitka Isaije sa Mrtvog mora 1947. podstaklo je ponovno istraživanje te lokacije.

Uskoro su naučnici otkrili da je ta građevina pripadala religioznoj zajednici Jevreja. Trenutna pretpostavka je bila da su ti ljudi sakrili svitke u pećine među obližnjim liticama. Ali, kasnija otkrića izgleda da su dovela u sumnju tu pretpostavku.

Otkriće bez presedana

Beduini su bili oprezni što se tiče vrednosti manuskripta koje su već pronašli. Sa novim istraživanjem se započelo 1952, kada je jedan starac ispričao da je kao mladić gonio ranjenu jarebicu dok nije pobegla u rupu na prednjoj strani stene, gde je pronašao neku grnčariju i staru uljanu svetiljku.

Starac je još uvek bio u stanju da odredi ulaz u pećinu među dubokim procepima vrletne litice. Pokazalo se da je to pećina načinjena ljudskom rukom, koja je označena kao Pećina 4. Tu je beduin pronašao delove manuskripta oko metar ispod tada postojećeg nivoa poda. Nijedan deo nije bio spremljen u ćupove, tako da su mnogi bili dosta upropašćeni, potamneli i vrlo lomljivi. Vremenom je pronađeno oko 40 000 delova koji su sačinjavali skoro 400 manuskripta. Sve knjige Hebrejskih spisa, izuzev Estere, bile su zastupljene među stotinu biblijskih manuskripta. Većina materijala pronađenog u Pećini 4 još nije objavljena.

Jedan od najznačajnijih manuskripta je manuskript Samuelovih knjiga, prepisan u jedan svitak. Njegov hebrejski tekst, sačuvan u 47 stubaca od verovatno 57, vrlo je sličan onom koji su koristili prevodioci grčke Septuaginte. Tu se nalaze i grčki fragmenti Septuaginte iz Levitika i Brojeva koji datiraju iz prvog veka pre n. e. Manuskript Levitika koristi IAO za hebrejski oblik Božjeg imena יהוה, umesto grčkog Kirios, „Gospod“ a.

U fragmentu iz Deuteronoma, hebrejski tekst sadrži deo iz 32. poglavlja, 43. stiha, koji se nalazi u Septuaginti  i koji je citiran u Jevrejima 1:6: „Da mu se poklone svi anđeli Božji.“ Ovo je prvi put da je ovaj stih pronađen u bilo kom hebrejskom manuskriptu, a to otkriva tekst koji je očigledno bio temelj za grčki prevod. Naučnici su na taj način stekli novi uvid u tekst Septuaginte koja se tako često citira u Hrišćanskim grčkim spisima.

Svitak Izlaska datira iz treće četvrtine trećeg veka pre n. e, svitak Samuela s kraja istog veka, a svitak Jeremije između 225. i 175. pre n. e. Pronađeno je dovoljno materijala iz trećeg do prvog veka pre n. e. koji otkriva promene u stilovima pisanja i pojedinim slovima hebrejskog i aramejskog pisma, što je od velike vrednosti u datiranju manuskripta.

Iznenađenje iz Pećine 11

Konačno je bilo detaljno istraženo celo područje oko Kumrana, kako od tamošnjih beduina tako i od arheologa. Ipak, jednog dana 1956, beduini su zapazili slepe miševe kako izlaze iz raspuklina u litici severno od Pećine 1. Popeli su se i pronašli još jednu pećinu, čiji ulaz je bio zatvoren. Trebalo je odmaknuti dve tone urušenih stena da bi se otkrio ulaz. Nalasci su bili zapanjujući — dva kompletna i pet velikih delova drugih manuskripta.

Najznačajnije otkriće bio je predivan svitak Psalama. Debljina kože ukazuje da je to pre teleća nego kozja koža. Celina od pet listova, četiri razdvojena lista i četiri fragmenta, čini dužinu od više od 4 metra. Iako je površina svitka dobro očuvana, donji rub je izrazito propao. On datira iz prve polovine prvog veka pre n. e. i sadrži delove 41. psalma. Tetragramaton je ispisan oko 105 puta starim paleo-hebrejskim slovima, a to omogućava da se istakne u kontekstu među četvorouglastim hebrejskim slovima.

Drugi manuskript, iz Levitika, napisan je u potpunosti starim hebrejskim pismom, ali razlog tome još nije bio dovoljno objašnjen. To je najduži postojeći dokument koji koristi taj oblik pisanja, koji je bio u upotrebi kad su Jevreji odvedeni u vavilonsko ropstvo krajem sedmog veka pre n. e.

Primerak Targuma, aramejskog prepričavanja knjige Jova, takođe je došao na svetlost dana. On je među najranijim Targumima koji su bili zapisani. Brojni komentari drugih biblijskih knjiga takođe su pronađeni u raznim pećinama. Kako su svi ti svici bili tako dobro sakriveni u tim pećinama?

Kao što je ranije spomenuto, neke su sakrili pripadnici jevrejske zajednice iz Kumrana. Ali, iz dokaza izgleda verovatnije da su mnoge tamo sklonili Jevreji koji su bežali pred rimskom navalom na Judeju 68. n. e, pre konačnog uništenja Jerusalima dve godine kasnije. Judejska divljina bila je sigurno prirodno sklonište za dragocene manuskripte, ne samo u pećinama blizu Kumrana, već i u onima koje su se nalazile mnogo kilometara prema severu, oko Jerihona, i na jugu, blizu Masade. Kako smo zahvalni za njihovo očuvanje! Oni pružaju daljnji dokaz nepromenjivosti Jehovine nadahnute Reči. Zaista, „reč našeg Boga trajaće do u nedogled“ (Isaija 40:8, NW).

[Fusnota]

[Okvir na 13. strani]

DA LI ĆE SE USKORO VIŠE ZNATI?

Iako su otkriveni pre mnogo decenija, veliki deo fragmenata Svitaka sa Mrtvog mora nije objavljen. The New York Times od 23. decembra 1990. je zaključio: „Čak se i njihove fotografije čuvaju od klanovske grupe naučnika koji izbegavaju svoje kolege i odbijaju da objave većinu materijala koji poseduju.“ Ipak, novine izveštavaju da su u tim uredničkim ekipama nedavno izvršene kadrovske promene, što može biti korak u slamanju „klanovštine koja okružuje svitke... i da će svet više znati o jednom izuzetnom razdoblju u istoriji“.

[Izvor slike na 12. strani]

Pictorial Archive (Near Eastern History) Est.