Svici s mrtvog mora — vredno otkriće

OKO 24 kilometra jugoistočno od Jerusalima nalazi se Vadi En-Nar, pusto i suvo rečno korito koje se proteže prema istoku do Mrtvog mora. Nazubljene stene protežu se iza ravnice uz obalu. U toj ravnici, u vrućim danima i izrazito hladnim noćima, Taamireh beduini čuvaju svoja stada ovaca i koza.

Godine 1947, dok je čuvao svoje stado, mladi beduinski pastir bacio je kamen u mali otvor stene trošnog izgleda. Bio je preplašen bukom koju je time prouzročio, očigledno razbijanjem zemljanog ćupa. Pobegao je od straha, ali se posle dva dana vratio i popeo se nekih 100 metara, da bi ušao kroz veći ulaz. Kad se privikao na tamu, video je deset visokih ćupova poređanih uza zid pećine i mnoštvo polomljene grnčarije među srušenim kamenjem koje je prekrivalo pod.

Većina ćupova bila je prazna, osim jednog u kom su se nalazila tri svitka, od kojih su dva bila obavijena tkaninom. On je odneo spise u beduinski logor i tamo ih držao oko mesec dana, obešene u vreći na drvenom stubu šatora. Konačno su neki beduini odnijeli svitke u Betlehem da vide koliko bi mogli dobiti za njih. Beduini su bili odbijeni od strane manastira, jer im je bilo rečeno da svici nisu ni od kakve vrednosti. Drugi trgovac je rekao da spisi nemaju arheološku vrednost, posumnjavši da su svici bili ukradeni iz jevrejske sinagoge. Kako je samo pogrešio! Konačno, uz pomoć sirijskog obućara koji je poslužio kao posrednik, njihova vrednost je bila ispravno utvrđena. Uskoro su bili procenjeni i ostali manuskripti.

Neki od tih drevnih zapisa otvorili su potpuno novi uvid u aktivnost jevrejskih religioznih grupa u Hristovo vreme. Ali, biblijski manuskript Isaijinog proročanstva je ustvari bio taj koji je zapanjio svet. Zašto?

Veliko otkriće

Novootkriveni svitak Isaije bio je izvorno dug 7,5 metara. Bio je sačinjen od 17 stranica  pažljivo pripremljene životinjske kože, skoro tako fine kao pergament. Sastavljen u 54 stupca od kojih je svaki imao 30 redova, bio je pažljivo složen. U te redove je vešti pisar smestio slova teksta, napisanog u odlomcima. (Vidi fotografiju.)

Svitak nije bio namotan oko palica, i bio je mnogo tamniji u sredini gde su ga mnoge ruke držale prilikom čitanja. Bio je istrošen, sa veštim popravkama i vidljivim pojačanjima. Za njegovo dobro očuvanje treba zahvaliti tome što je bio pažljivo zatvoren u ćup. Od koje je vrednosti on za naučnika Biblije i, u povezanosti, za sve nas?

Ovaj manuskript proroka Isaije stariji je oko hiljadu godina od bilo kog postojećeg primerka, iako se njihovi sadržaji mnogo ne razlikuju. Profesor Millar Burrows, izdavač teksta objavljenog 1950, rekao je: „Tekst Isaije u ovom manuskriptu, sa značajnim razlikama u pravilnom pisanju reči i gramatici, kao i sa mnogim varijantama čitanja od manjeg ili većeg interesa i važnosti, u osnovi je onaj koji je znatno kasnije iznesen u MT-u [Masoretski hebrejski tekst].“ a Takođe vredi zapaziti doslednu upotrebu Tetragramatona, יהוה, Božjeg svetog imena, Jehova, na hebrejskom.

Drugi vredni manuskripti

Božje ime takođe se pojavljuje i u drugim manuskriptima iz te iste pećine, sada poznate kao Pećina 1. U komentaru knjige Abakuka, Tetragramaton se pojavljuje četiri puta u paleo-hebrejskim slovima, starijem stilu koji je u kontrastu sa poznatijim četvorouglastim hebrejskim slovima. (Vidi fusnotu uz Abakuka 1:9, Reference Bible.)

U pećini su se nalazili delovi još jednog svitka Isaije, zajedno sa kožnim fragmentima iz biblijske knjige Danijela. Jedan od njih sačuvao je promenu sa hebrejskog na aramejski u Danijelu 2:4, baš kako je pronađeno u manuskriptima hiljadama godina kasnije.

Mali delovi svitka koji su dobro sačuvani danas su izloženi u Jerusalimu, u muzeju poznatom kao Svetište knjige. Taj muzej je pod zemljom, tako da, kad posećuješ to mesto, imaš utisak kao da ulaziš u pećinu. Gornji deo muzeja je u obliku poklopca zemljanog ćupa u kom je bio svitak Isaije s Mrtvog mora. Ipak, mogu se videti samo faksimili Isaijinog manuskripta. Dragoceni original je u sigurnosti u obližnjem skladištu.

[Fusnota]

[Izvori slika na 10. strani]

Pictorial Archive (Near Eastern History) Est.

Courtesy of The British Museum

[Izvor slike na 11. strani]

Israel Antiquities Authority; The Shrine of the Book, Israel Museum; D. Samuel and Jeanne H. Gottesman Center for Biblical Manuscripts