Da li možeš biti srećan iako si prezaposlen?

VEĆINA nas vodi vrlo aktivan, često grozničav život. Neprekidni pritisci današnjeg života zahtevaju da se neprestano trudimo kako bismo održali korak. Supruzi i očevi moraju da udovoljavaju pritisku obaveza prema svojim porodicama, poslodavcima i drugima. Supruge i majke moraju da se brinu za kućne potrebe svojih porodica i često moraju da rade na svetovnom zaposlenju. I mladi su pod pritiskom da drže korak sa izvesnim porodičnim obavezama dok se školuju kako bi se pripremili za produktivnu ulogu u društvu.

Ali, šta je sa nama koji smo posvetili svoj život Jehovi Bogu i koji smo njegovi kršteni Svedoci? Pored svih drugih zahteva koji se traže od nas, na nas se odnosi i sledeći savet apostola Pavla: „Voljena braćo, budite postojani, nepokolebljivi, uvek bogato zaposleni u delu Gospodovom, znajući da vaš trud nije uzaludan u vezi sa Gospodom“ (1. Korinćanima 15:58, NW). Da, mnoge dodatne odgovornosti su deo zahteva za pravo obožavanje. Kako možemo da ispunimo sve te obaveze, da imamo duševni mir i budemo zadovoljni?

Izvršavanje donosi sreću

Sreća — osećaj blagostanja i zadovoljstva — usko je povezana sa uspehom u postupanju sa životnim odgovornostima. Ako smo u stanju da udovoljimo svojim dnevnim obavezama na razuman i uspešan način, obavljajući stvari na vreme i na ispravan način, imamo osećaj ispunjenosti i zadovoljstva. Tako bi trebalo biti, a rezultat doprinosi našoj sreći.

Namera Jehove Boga nikad nije bila da naše ispunjavanje odgovornosti bude težak teret. Umesto toga, njegova želja je uvek bila da se ’radujemo i da vidimo dobro od svega truda svojega‘ (Propovednik 3:12, 13, NW). Kada smo zadovoljni svojim poslom, obično smo uspešni. Spremno prihvatamo uputstva i mirno se slažemo s drugima. S druge strane, ako nismo zadovoljni naš posao lako može postati mučenje — nešto jednolično, teško, čak duševno opterećujuće. To vodi u neplodne radne navike i negativno raspoloženje. Život postaje svakodnevna borba dok pokušavamo da udovoljimo svim zahtevima postavljenim pred nas. Međutim, ako pronađemo  način da ostanemo zadovoljni onim što radimo, verovatnije ćemo voditi nagrađujući i ispunjen život.

Biti uravnotežen

Ako hoćemo da budemo srećni iako imamo mnogo toga da učinimo, treba da budemo uravnoteženi. A šta je ravnoteža? To je „duševna i emocionalna postojanost“. Uravnotežena osoba nastoji u svojim aktivnostima da bude redovna. Ona planira unapred, izbegava odugovlačenje i umerena je u navikama. Ona pokazuje samosavladavanje u hrani, piću, rekreaciji, hobijima i zabavi. Ustvari, ona pokazuje „samosavladavanje u svemu“! (1. Korinćanima 9:24-27, NW; uporedi Titu 2:2).

Molitva igra presudnu ulogu u održavanju hrišćanske ravnoteže. Jehovin sluga može da moli za Božji sveti duh i pomoć svog nebeskog Oca u razvijanju plodova duha, uključujući samosavladavanje (Luka 11:13; Galatima 5:22, 23). Hrišćanin treba da traži Boga u molitvi posebno kad je pritisnut iskušenjima koja prete da naruše njegovu ravnotežu. „Navaljaj svoj put na Jehovu i osloni se na njega, i on će delovati“, rekao je psalmista David (Psalam 37:5, NW). Ponekad možda treba da molimo kao što je to činio David, kad je preklinjao: „Bože pohitaj k meni! Ti koji si pomoć moja i izbavljenje moje, Bože ne časi!“ (Psalam 70:6). Nikad ne zaboravi da je molitvom moguće postići ravnotežu i radovati se ’miru Božjem koji nadilazi svaku misao i koji čuva naša srca i naše misaone snage‘ (Filipljanima 4:6, 7, NW).

Zato što se oslanja na Jehovu i raduje se Božjem miru, uravnotežen hrišćanin je zdravog duha (Titu 2:11, 12). To proizlazi iz dobrog razumevanja biblijskih načela i njihove primene u životu. Takva osoba nije licemerna i nepromišljena u prosuđivanju. Razboritost je čuva od samouverenosti ili svojeglavosti. Ona podržava umereno stanovište o sebi i svojim sposobnostima, a to joj omogućuje da sarađuje s drugima (Mihej 6:8). Zanimljivo je da je obeležje pomaganja drugima da budu uravnoteženi i među osobinama koje se zahtevaju od onih koji su postavljeni da služe kao nadglednici u hrišćanskoj skupštini (1. Timoteju 3:2, 3).

Našoj sreći možemo mnogo doprineti nastojanjem da budemo uravnoteženi u svojim svakodnevnim aktivnostima. Pokazivanjem osobina povezanih sa dobrom ravnotežom, možemo neophodne stvari obaviti bez teškog fizičkog ili emocionalnog pritiska. Naš način života odražavaće veću postojanost i više toga ćemo postići. Drugi će pronaći više zadovoljstva u druženju s nama, a mi ćemo iskusiti veće zadovoljstvo i radost. Ali, koji su neki praktični načini za održavanje ravnoteže?

Praktični načini za održavanje ravnoteže

Da bismo održali ravnotežu, moramo nastojati da budemo tačni i organizovani u obavljanju svojih ličnih poslova. Treba da planiramo unapred, brinući za stvari na sređen, sistematski način. Oni kojima nedostaje dobra organizacija i koji su skloni odlaganju, komplikuju svoj život porastom napetosti i teskobe.  Uspeh na tom području života će nam pomoći da budemo svesni upravljanja stvarima, umesto da osećamo da smo bespomoćne žrtve okolnosti.

Ne treba da pokušavamo sve da učinimo sami. Oni koji nisu spremni da prihvate pomoć drugih često plaćaju visoku cenu kroz iscrpljenost i frustracije. Postoje različiti zadaci koji mogu da se obave uz pomoć drugih. Dakle, mudro je izvući korist iz sposobnosti onih koji su spremni da pomognu. Osim olakšavanja našeg tereta, to može biti ohrabrujuće za one koji žele da nam se približe.

Nije mudro da se upoređujemo s onima koji su u stanju da učine više. Pokušavati da budemo kao oni koji mogu postići više od nas obeshrabrujuće je i kod nas stvara osećaj da smo slabiji i bezvredni. Takvo razmišljanje je razarajuće, jer potkopava našu sigurnost i samopouzdanje. „Svaki nek ispita svoja dela“, pisao je Pavle, „i imaće razlog da se sam za sebe hvali, a ne za drugoga“ (Galatima 6:4). Seti se da je najvredniji radnik onaj koji sledi uputstva, koji je postojan i pouzdan i koji dobro obavi posao. Ako smo takvi, naše usluge biće cenjene i tražene (Poslovice 22:29).

Treba dobro da vodimo brigu o svom zdravlju. To je jedan on naših najvrednijih poseda, jer bismo bez njega bili u stanju da učinimo vrlo malo. Dakle, trebalo bi da održavamo propisan način ishrane, jedući zdravu hranu. Moramo da se odmaramo kad nam je to potrebno tako da idemo na spavanje u razumno vreme. Kad smo vrlo umorni ili osećamo da ćemo se razboleti, ne bismo smeli da se naprežemo; možemo platiti visoku cenu.

Važno je da se čuvamo razvijanja duha prigovaranja. Ako damo maha negativnom razmišljanju, možemo pronaći nešto pogrešno u vezi bilo čega ili bilo koga. To je pouzdan način da sebe i druge lišimo radosti. Umesto da ogovaramo ili se žalimo na ono što smatramo neispravnim, trebalo bi da obavestimo one koji su odgovorni za rešavanje problema i prepustimo njima da isprave stvari. (Uporedi 1. Korinćanima 1:10-12.) Bićemo mudri ako podržavamo pozitivno stanovište, uvek tražeći i očekujući da pronađemo dobro u drugima i događajima koji oblikuju naš život. (Uporedi Juda 3, 4, 16.)

U planiranju svojih aktivnosti, trebalo bi da se setimo da besomučan korak može da postavi rekorde, ali retko se može održavati duže vreme. Neprestano preveliko naprezanje ne samo da vodi u iscrpljenost, već može da donese i obeshrabrenje koje može da potkopa našu odlučnost da nastavimo. Dakle, odredimo tempo koji možemo stalno da održavamo. Na primer, dobro je napraviti praktičan plan za redovno učestvovanje u delu propovedanja od kuće do kuće i u drugim vidovima hrišćanske službe. Treba da odredimo vreme za odmor i izgrađujuću rekreaciju. Takođe ćemo utvrditi da je korisno razgovarati sa starijima koji imaju decenije iskustva, jer su oni možda naučili kako da obavljaju potrebne stvari bez fizičkog ili emocionalnog napora.

Koristiti dobro prosuđivanje

Dobro je osećati obavezu i želju da ispunimo dodeljene nam odgovornosti, uključujući one u okviru skupštine Jehovinog naroda. Bog je zadovoljan sa marljivim, pouzdanim radnicima. (Uporedi Matej 25:21; Titu 2:11-14.) Ali, Pismo podstiče: „Čuvaj primenjenu mudrost i misaonu sposobnost“ (Poslovice 3:21, NW). Primena biblijske mudrosti će nam koristiti. Treba da koristimo zdrav razum i dobro prosuđivanje, praveći tačne planove i uvek ostajući u granicama svoje moći.

Savet da uvek budemo bogato zaposleni u delu Gospodovom mora biti u ravnoteži  sa upozorenjem iz Propovednika 9:4. Tamo čitamo: „Psu živom bolje je nego mrtvom lavu.“ Da, živi pas, iako prezren od nekih, bolji je od mrtvog lava, životinje koju mnogi smatraju kraljem životinja. Ako iskazujemo ravnotežu i ispravno vodimo brigu o svom zdravlju, živećemo i moći ćemo i dalje da delujemo. Mrtvi nemaju više nikakvog udela u bilo kojoj aktivnosti. Dobro rasuđivanje nam može pomoći da pronađemo razumnu ravnotežu koja nam omogućuje da potrebne stvari obavimo bez gubitka radosti.

Dakle, kad imamo mnogo posla, to ne znači da ne možemo biti srećni. Najzaposlenije osobe mogu biti među najsrećnijima ako su razumne, održavaju dobar stav i koriste dobro prosuđivanje time što ostaju uravnotežene. Možemo doživeti najveću moguću sreću ako pokazujemo mudrost, vršimo dobra dela i polažemo svoju nadu u Jehovu Boga (1. Timoteju 6:17-19).