Jehova čuje naše hitne povike za pomoć

POMOĆ je bila hitno potrebna. To je bilo očigledno iz velike tuge na licu kraljevog peharnika. Upitan šta nije u redu, peharnik je izrazio svoju tugu zbog opustošenog stanja Jerusalima i njegovih zidova. Tada mu je postavljeno pitanje: ’Šta tražiš?‘ „Smesta sam se pomolio Bogu nebeskom“, pisao je kasnije peharnik Nehemija. To je bio brz, tih, hitan povik za Jehovinu pomoć. I kakav je bio rezultat? Pa, persijski kralj Artakserks bez odlaganja je ovlastio Nehemiju da ponovo izgradi zidove Jerusalima! (Nehemija 2:1-6, NW).

Da, Bog čuje hitne molbe onih koji ga ljube (Psalam 65:2). Zato, ako iskušenje izgleda veće nego što ga možeš izdržati, možeš da moliš kao što je to učinio psalmista David u 70. psalmu, kad mu je bila neposredno potrebna božanska pomoć. Podnaslov tog psalma pokazuje da je njegova svrha „za spomen“. Uz neznatne izmene, on ponavlja Psalam 40:13-17. Ali, kako nama, kao Jehovinom narodu, može pomoći 70. psalam?

Molba za brzo izbavljenje

David započinje molbom: „Bože, pohitaj da me izbaviš! Gospode, hitaj da mi pomožeš“ (Psalam 70:2). Kad smo u nevolji, možemo moliti da nam Bog brzo priskoči u pomoć. Jehova nas ne iskušava zlim stvarima i zna „kako ljude odane Bogu da izbavi iz kušnje“ (2. Petrova 2:9, NW; Jakov 1:13). Međutim, šta ako dozvoljava da iskušenje i dalje traje, možda da nas nečem pouči? Tada možemo da ga molimo za mudrost kako bi s tim mogli da izađemo na kraj. Ako molimo s verom, on će nam dati mudrost (Jakov 1:5-8). Bog nam također  daje snagu koja nam je potrebna da podnesemo iskušenja. Na primer, on će nas ’potkrepiti na postelji bolesti‘ (Psalam 41:1-3, NW; Jevrejima 10:36).

Naša nasleđena grešnost, kao i stalna izloženost iskušenju i nastojanjima Đavola da razori naš odnos s Jehovom, mogu da nas podstaknu da svaki dan molimo za Božju pomoć (Psalam 51:1-5; Rimljanima 5:12; 12:12). Isusove reči iz uzorne molitve vredne su pažnje: „I ne uvedi nas u iskušenje, nego nas izbavi od zloga“ (Matej 6:13, NW). Da, možemo da molimo Boga da nam, kad smo iskušani, ne bi dozvolio da podlegnemo tome da ga ne poslušamo i kako bi sprečio Satanu, „zloga“, da nas nadmudri. Međutim, svoje vapaje za izbavljenje povežimo sa koracima izbegavanja situacija koje bi nas nepotrebno izložile iskušenju i Sataninim zamkama (2. Korinćanima 2:11).

Oni koji se zlurado smeju

Mogli bismo biti bolno iskušani, jer nas neprijatelji grde zbog vere koju pokazujemo. Ako bi se to tebi dogodilo, razmisli o Davidovim rečima: „Nek se postide i posrame koji traže život moj, nek odstupe i zbune se koji zlo mi žele. Sa stidom nek se vrate koji mi vele Ha! ha!“ (Psalam 70:3, 4). Davidovi neprijatelji su želeli da ga vide mrtvog; oni su mu ’radili o glavi‘, ili životu. Međutim, umesto da se osvećuje, on je pokazao veru da će ih Bog posramiti. David je molio da njegovi neprijatelji budu ’posramljeni i zbunjeni‘ — smeteni, osujećeni, smućeni, sprečeni u pokušaju da ostvare svoje zle zamisli. Da, neka oni koji žele da ga povrede i uživaju u njegovoj nevolji budu zbunjeni i neka se osramote.

Ako bismo se pakosno radovali kad naše neprijatelje zadesi nevolja, morali bismo da položimo Jehovi račun za svoj greh (Poslovice 17:5; 24:17, 18). Međutim, kad neprijatelji sramote Boga i njegov narod, možemo da molimo Jehovu da, zbog svog svetog imena, učini da ’odstupe i dožive sramotu‘ pred ljudima od kojih traže slavu (Psalam 106:8). Osveta je Božja, i on može svoje i naše neprijatelje da posrami i smete (Deuteronom 32:35). Na primer, nacistički vođa Adolf Hitler želeo je da istrebi Jehovine svedoke iz Nemačke. Kako je bedno zatajio, jer danas mnoge hiljade njih tamo objavljuju vest Kraljevstva!

U podrugljivom ismejavanju naši neprijatelji se mogu zlurado smejati. S obzirom da oni ismejavaju Boga i njegov narod, neka ti grešnici ’uzmaknu u svojoj sramoti‘, trpeći nemilost. Dok molimo za to, održavajmo svoju besprekornost i radujmo Jehovino srce, tako da može odgovoriti Satani i svakome koji ga ismejava (Poslovice 27:11). I nikad se nemojmo bojati naših oholih neprijatelja, jer onaj „ko se uzda u Jehovu biće zaštićen“ (Poslovice 29:25, NW). Ponosni vavilonski kralj Nabukadnezar, koji je zarobio Božji narod, doživeo je sramotu i morao priznati da je ’Kralj nebeski u stanju da ponizi one koji u ponosu hode‘ (Danijel 4:37, NW).

„Veliki je Bog!“

Iako neprijatelji mogu da nam nanesu nevolju, uvek zajedno sa suobožavaocima veličajmo Jehovu. David nije dozvolio da ga nevolja toliko zaguši da propusti da veliča Boga, već je rekao: „Nek se teše i vesele tobom koji tebe traže i koji tvoje spasenje ljube,— i nek jednako govore: veliki je Bog!“ (Psalam 70:5). Jehovin narod nastavlja da bude vrlo radostan, jer ’kliče i veseli se‘ u njemu. Kao njegovi predani, kršteni Svedoci, imaju veliku radost koja proizlazi iz bliskog odnosa s njim (Psalam 25:14). Ali, oni bi mogli da se smatraju poniznim tražiocima Boga. S obzirom da su vernici koji drže Božje  zapovesti, oni neprestano traže daljnje spoznanje njega i njegove Reči (Propovednik 3:11; 12:13, 14; Isaija 54:13).

Dok Jehovini svedoci objavljuju dobru vest, oni zaista neprestano govore: „Veliki je Bog!“ Oni veličaju Jehovu, poštujući ga više od svega. Radosno pomažu onima koji traže istinu da uče o Bogu i da ga slave. Nasuprot svetovnim ljubiteljima uživanja, Jehovin narod ’spasenje njegovo ljubi‘ (2. Timoteju 3:1-5). Svesni svoje nasleđene grešnosti, duboko su zahvalni za pune ljubavi pripreme Jehove Boga za oslobođenje u večni život, omogućene kroz pomirbenu žrtvu njegovog dragog Sina, Isusa Hrista (Jovan 3:16; Rimljanima 5:8; 1. Jovanova 2:1, 2). Veličaš li Boga i pokazuješ li da ’ljubiš njegovo spasenje‘ kroz vršenje ispravnog obožavanja na njegovu slavu? (Jovan 4:23, 24).

Uzdati se u Spasitelja

Kad se David izrazio u ovom psalmu, osećao je tako očajnu nevolju da je rekao: „Ali ja sam jadan i ubog; Bože pohitaj k meni! Ti koji si pomoć moja i izbavljenje moje, Bože ne časi!“ (Psalam 70:6). Pogođeni iskušenjima koja pritiskaju vernike nevoljama kao što su progonstva, iskušenja i napadi Satane — možemo da izgledamo ’jadni‘. Iako možda nismo siromasi, izgledamo bespomoćno pred bezobzirnim neprijateljima. Ipak, možemo biti uvereni da Jehova može i da će nas izbaviti kao svoje verne sluge (Psalam 9:17-20).

Jehova je ’spasitelj‘ kad nam je potrebno spasenje. Naši vlastiti propusti su nas možda doveli u neku iskušavajuću situaciju. Međutim, ako nam je naša ’ludost pokvarila život‘, neka se naše srce ne ’ljuti na Jehovu‘ (Poslovice 19:3). Njega ne treba da okrivljujemo i on je spreman da nam pomogne ako ga molimo u veri (Psalam 37:5). Šta ako se naprežemo da izbegnemo greh? Onda budimo određeni u molitvi, moleći za božansku pomoć da nastavimo hodati putem pravednosti (Matej 5:6; Rimljanima 7:21-25). Bog će odgovoriti na našu iskrenu molitvu, i duhovno ćemo napredovati ako se podložimo vođstvu njegovog svetog duha (Psalam 51:17; Efescima 4:30).

Kad se nalazimo u mukama zbog ispita vere, možda osećamo da ne možemo više da izdržimo. S obzirom da je naše grešno telo slabo, ono može težiti za brzim izbavljenjem (Marko 14:38). Zato možda preklinjemo: ’Jehova, ne kasni!‘ Posebno ako smo zabrinuti zbog sramoćenja Božjeg imena, možda ćemo biti podstaknuti da molimo kao prorok Danijel: „O Jehova, čuj. O Jehova, oprosti. O Jehova, obrati pažnju i čini. Ne kasni, zbog sebe, o moj Bože, jer je tvoje ime prizvano... na tvoj narod“ (Danijel 9:19, NW). Možemo imati veru da naš nebeski Otac neće suviše kasniti, jer je apostol Pavle zasigurao: „Pristupimo... sa slobodom govora prestolju nezaslužene dobrohotnosti, da dobijemo milosrđe i nađemo nezasluženu dobrotu kao pomoć u pravo vreme“ (Hebrejima 4:16, NW).

Nikad ne zaboravi da je Jehova Spasitelj. Kao njegove sluge, biće dobro da se setimo toga, kao i bogougodnih stavova iz 70. psalma. Možda ponekad moramo uvek iznova da se molimo zbog nekog veoma važnog pitanja (1. Solunjanima 5:17). Možda izgleda da nema rešenja za neki lični problem, da nema izlaza iz škripca u kom se nalazimo. Međutim, naš nebeski Otac pun ljubavi ojačaće nas i neće nam dozvoliti da budemo iskušani više nego što možemo da podnesemo. Dakle, nikad se nemojmo umoriti da u iskrenoj molitvi dođemo pred prestolje Kralja večnosti (1. Korinćanima 10:13; Filipljanima 4:6, 7, 13; Otkrivenje 15:3). Molimo u veri i bezuslovno se pouzdajmo u njega, jer Jehova čuje naše hitne povike za pomoć.