Biblija — da li je od Boga?

JEHOVA, Bog bezgranične snage i vlasti, sasvim sigurno ima pravo da sa svojim ljudskim stvorenjima komunicira na način koji on želi. Ukoliko je izabrao da komunicira posredstvom pisane reči, onda svoju poruku takođe treba da sačuva kroz vekove. Da li je to bio slučaj sa Biblijom?

Otprilike 1 500 godina pre Hrista, kad je počelo pisanje Biblije, postojali su i mnogi drugi verski spisi. Međutim, svi su pali u zaborav, da bi na kraju jednostavno iščezli. Neke od njih su na svetlo dana izneli arheolozi, pa se oni sada kao eksponati mogu razgledati u muzejima. S druge strane, delovi Biblije koji su napisani pre više od tri hiljade godina nisu nikada zaboravljeni, a njihovi primerci sačuvani su do naših dana. To je veoma značajno, a posebno kad uzmemo u obzir neprijateljstvo koje je kroz istoriju bilo ispoljavano prema Bibliji. Ni jedna druga knjiga nije bila meta tako žestokog protivljenja i mržnje. Čitanje ili raspačavanje Biblije je bilo kažnjivo novčanom globom, zatvaranjem, mučenjem i često smrću.

Kako je obična knjiga mogla preživeti pod takvim okolnostima? Na to nam odgovara sama Biblija: „Reč Jehovina ostaje doveka“ (1. Petrova 1:25, NW). Izdržljivost i neuništivost Biblije nam pomažu da je prepoznamo kao svetu Reč Božju.

Dalje, logično je očekivati da su Božje poruke čovečanstvu dostupne širom sveta. Da li je to slučaj sa Biblijom? Zaista jeste! U tome joj se nije približila ni jedna druga knjiga u istoriji. Procenjuje se da je broj Biblija dostigao 3 000 000 000. Osim toga,  ni jedna druga knjiga nije prevedena na toliko mnogo jezika. Biblija se danas može čitati, u delovima ili u celini, na preko 1 900 različitih jezika. American Bible Society izveštava da je ona sada dostupna za 98 posto svetskog stanovništva. The New Encyclopædia Britannica naziva Bibliju „verovatno najuticajnijom zbirkom knjiga u ljudskoj istoriji“. Zato nije preterano da se nazove najveća knjiga na Zemlji.

Unutrašnja harmonija Biblije od njenog početka do kraja je sama po sebi snažan dokaz da je ona zaista nadahnuta od Boga. Da li bi bilo realno očekivati da će zapisi 40 različitih osoba u razdoblju od 1 600 godina svi biti harmonični i da će svi imati jednu osnovnu temu? Bilo bi to nemoguće ako bi se to prepustilo slučajnosti ili samo ljudskom vođstvu. Ipak, takav slučaj sa 66 knjiga koje sačinjavaju Bibliju. Takvo izuzetno delo je mogla da stvori samo nadljudska, dugovečna inteligencija.

Više od obične istorije

Istorijski sadržaj Biblije je veoma značajan. Ali, ako bi se Božja poruka sastojala samo od istorijskih podataka, bila bi za nas od ograničene vrednosti. Potrebno nam je vođstvo i praktična mudrost, što takođe možemo naći u Bibliji. Na primer, Biblija nas podstiče da gajimo ’ljubav, radost, mir, trpljenje, dobrotu, milosrđe, vernost, krotost, uzdržanje‘ — stvari o kojima je mnogo napisano na njenim stranama (Galatima 5:22, 23; Kološanima 3:12-14). Biblija preporučuje marljivost, čistoću, poštenje, bračnu vernost, poštovanje i ljubav prema bližnjemu; a sadrži i ogromno bogatstvo saveta o ponašanju unutar porodice i zajednice.

Ako se primeni, biblijski savet se pokazuje stvarno koristan. On nas oslobađa neznanja i praznoverja (Jovan 8:32). Praktična mudrost Biblije bez premca je. Ona zaista, bez ikakve sumnje, sadrži božansku mudrost.

 Tvrdnja da je „živa reč Božja, i jaka“ u potpunom je skladu sa načinom na koji Biblija zaista menja ljude (Jevrejima 4:12). Zato što su uzeli k srcu biblijska načela, milioni ljudi su danas savladali svoje loše karakterne osobine i svoj destruktivan pređašnji put zamenili boljim (Efescima 4:22).

Šta se događa kad se ne obrati pažnja biblijskim načelima? Posledice su nesreća i beda, ratovi, siromaštvo, polno prenosive bolesti i razoreni domovi. Jedino se takve stvari mogu i očekivati, jer odbacivanje Biblije znači odbijanje Božjeg vođstva, a on je stvorio čoveka i zna njegove potrebe.

Biblija takođe predviđa budućnost, što je ljudima nemoguće. U Bibliji je proročanski bio najavljen uspon svetskih sila od Vavilona pa sve do dan danas (Danijel, poglavlja 2, 7, 8). Zatim, u Bibliji je skoro pre dve hiljade godina tačno opisano svetsko stanje koje vlada u ovom, 20. veku (Matej, poglavlja 24, 25; Marko, poglavlje 13; Luka, poglavlje 21; 2. Timoteju 3:1-5; 2. Petrova 3:3, 4; Otkrivenje 6:1-8). Dug popis ispunjenih biblijskih proročanstava pruža nam jamstvo da su izgledi za srećnu budućnost, kako je ona opisana na njenim stranama, zaista istiniti.

Naša odgovornost

Sve ovo je veliki dokaz da je Bog zaista komunicirao s ljudima. Istina, Bog je svoju poruku preneo rukom nesavršenog čoveka. Ali, to nije razlog da se veruje kako je Biblija zbog toga manje autentična nego što bi to bila usmena Božja poruka, ili da su je preneli anđeli, ili da je bila nekim čudom napisana na nebu a zatim predana ljudima na Zemlji.

Ali, priznavanje svetog, ili božanskog, porekla Biblije daje nam određenu odgovornost. Jehova od nas s pravom očekuje da redovno čitamo njegovu Reč (Psalam 1:1, 2). Plodonosno čitanje Biblije zahteva i ispravan stav. Moramo zadržati na umu da Bibliju ne treba čitati samo kao neko literarno delo. Moramo joj se približiti ’ne kao reči ljudskoj, nego — kao što zaista i jeste — reči Božjoj‘ (1. Solunjanima 2:13).

Neke se stvari iz Biblije možda teško mogu razumeti. Ali, čestim čitanjem osoba raste u razumevanju i dobija potpuniju sliku Božje volje i njegovih namera (Jevrejima 5:14). Možda sada još nisi potpuno uveren da je Biblija sveta Reč Božja. Ali, ako želimo biti dosledni, možeš li izraziti svoje verovanje ili neverovanje u Bibliju ako je pre toga nisi pažljivo proučio?

Uprkos današnjem skepticizmu u pogledu njenog božanskog porekla, pažljivo ispitivanje svete Biblije je mnoge misaone ljude dovelo do toga da uskliknu rečima apostola Pavla: „Nego Bog nek se prizna da je istinit, a čovek da je svaki laža“ (Rimljanima 3:4).

[Grafikon na 4. strani]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

Biblija je danas dostupna za 98 posto svetskog stanovništva

Ni jedna druga knjiga u istoriji nije ni blizu procenjenih 3 000 000 000 primeraka Biblije. The New Encyclopædia Britannica je naziva „verovatno najuticajnijom zbirkom knjiga u ljudskoj istoriji“

[Slike na 4. strani]

Biblija je preživela, dok su ostali verski spisi postali obični muzejski eksponati

Gore: Asirski izveštaj o potopu

Desno: Molitve egipatskom bogu Rau

[Izvor]

Oboje: Susretljivošću Trustees of The British Museum

[Slika na 5. strani]

Napisana od oko 40 različitih osoba u razdoblju od 1 600 godina, Biblija od početka do kraja sledi jednu osnovnu temu. Samo bi nadljuska, dugovečna inteligencija mogla proizvesti tako izvanredno delo

[Slika na 5. strani]

Uspon svetskih sila od Vavilona kroz vekove do danas bio je proročanski najavljen u Bibliji (Danijel 2, 7, 8)

Desno: Cezar Avgust

[Izvor]

Museo della Civiltà Romana, Rim

[Slika na 6. strani]

Skoro pre dve hiljade godina Biblija je tačno prorekla današnje svetsko stanje (Matej, poglavlja 24, 25; Marko, poglavlje 13; Luka, poglavlje 21; 2. Timoteju 3:1-5; 2. Petrova 3:3, 4; Otkrivenje 6:1-8). Nepogrešivost biblijskih proročanstava pruža nam jamstvo da će se Božje obećanje o rajskoj Zemlji sigurno ispuniti

[Izvor]

Reuters/Bettmann Newsphotos