Pitanja čitalaca
Pitanja čitalaca
◼ Da li je prikladno za hrišćanku da koristi nakit ili šminku, da boji kosu ili sledi slične običaje?
U prošlosti i u naše vreme, mnogi koji tvrde da slede Bibliju razvili su snažna ali vrlo različita gledišta o ukrašavanju. a
U određenim crkvama žene sasvim izbegavaju nakit i šminku. Na primer, knjiga The Amish People izveštava da one „ograničavaju svoju fizičku pojavu zato što smatraju da je svaki član koga izrazito zanima svetovna pojava u opasnosti, pošto bi zanimanje trebalo da bude usmereno na duhovna razmatranja umesto na fizička. Neke... će citirati stihove iz Pisma“.
Stih koji je zatim bio citiran je iz 1. Samuelove 16:7: „I Gospod reče Samuelu: Ne obaziri se na lice njegovo ni na stas njegov... Čovek gleda ono što oči vide, a Gospod gleda na srce“. Međutim, ovaj tekst je ukazivao na visinu Davidovog brata Elijaba. Iz konteksta je razumljivo da se Bog nije osvrtao na običaje ulepšavanja, da li su možda David ili njegov brat ulepšavali svoju kosu ili koristili ukrasne predmete na svojoj odeći (Postanje 38:18; 2. Samuelova 14:25, 26; Luka 15:22).
To pokazuje da neki koji misle da hrišćani treba da budu očigledno bez ukrasa, ne koristeći šminku ili nakit, traže podršku kroz pogrešnu primenu biblijskih stihova. Biblija u stvari ne pruža detaljno razmatranje ulepšavanja, niti odobrava neke kozmetičke postupke, dok druge zabranjuje. Ona pruža razumne smernice. Razmotrimo ih i pogledajmo kako se one mogu danas primeniti.
Apostol Pavle je pružio nadahnuto vođstvo: „Tako i žene u pristojnom odelu, sa stidom i skromnošću da ne ukrašuju sebe ni pletenicama, ni zlatom, ni biserom, ni haljinama skupocenim“ (1. Timoteju 2:9). Slično je pisao i Petar: „Vaše ukrašavanje da ne bude s polja i da se ne sastoji u pletenju kose, i u zlatnim nakitima i u haljinama koje nosite, neka ono bude u tajnoj skrovitosti srca, u nepropadljivoj čistoti pitomoga i tihoga duha, koji je pred Bogom u velikoj ceni“ (1. Petrova 3:3, 4).
Grčke reči ovde prevedene sa ’pristojno odelo‘ i „ukrašavanje“, oblici su reči kosmos, koja je takođe koren reči „kozmetika“, u značenju „doprinositi ukrašavanju, naročito tena“. Tako nam ovi stihovi pomažu da odgovorimo na pitanja u vezi upotrebe kozmetike ili šminke, nakita i drugih vidova ženskog ulepšavanja.
Da li su Pavle i Petar mislili da hrišćanke moraju izbegavati pletenje kose u pletenice, nošenje bisera i zlatnog nakita, ili, još dalje, korišćenje kozmetike? Ne. Tvrditi da je to njihovo mišljenje zahtevalo bi od hrišćanskih sestara da izbegavaju ’oblačenje haljina‘. Međutim, Tabita, koju je Petar uskrsnuo, bila je omiljena zato što je za druge sestre šila „haljine“ (Dela 9:39). Dakle, reči iz 1. Timoteju 2:9 i 1. Petrove 3:3, 4 ne znače da sestre moraju izbegavati pletenice, bisere, haljine, itd. Umesto toga, Pavle je istakao potrebu za skromnošću i zdravim razumom u ženskom ulepšavanju. Petar je pokazao da žene treba više pažnje da posvete svom unutrašnjem duhu kako bi pridobile svoje neverne muževe, a ne da ističu spoljni izgled ili šminku.
Jednostavno rečeno, Biblija ne zabranjuje svako nastojanje da se popravi ili ulepša nečiji izgled. Neke Božje sluge, kako muškarci tako i žene, koristile su nakit (Postanje 41:42; Izlazak 32:2, 3; Danijel 5:29). Verna Ester je pristala na obiman tretman sa kozmetičkim uljima, mirisima i masažom (Ester 2:7, 12, 15; uporedi Danijel 1:3-8). Bog je rekao da je simbolično ukrasio Izrael narukvicama, ogrlicom, prstenom za nos i naušnicama. To je doprinelo da postane „lepa, dostojna kraljevstva“ (Ezekjel 16:11-13).
Međutim, izveštaj iz Ezekjela sadrži pouku da se ne usredsređujemo na spoljni izgled. Bog je rekao: „Ali se ti osloni na lepotu svoju i skvari se s glasa svoga, te si rasipala blud svoj sa svakim koji prolažaše, i bivala si njegova“ (Ezekjel 16:15; Isaija 3:16, 19). Dakle, reči iz Ezekjela 16:11-15 naglašavaju mudrost Pavlovog i Petrovog kasnijeg saveta o isticanju spoljašnjeg izgleda. Ako se žena odluči da se ulepša nakitom, količina i stil treba da budu u skladu sa skromnošću, a ne neumereno ili hvalisavo, neukusno (Jakov 2:2).
Šta reći o hrišćanskoj upotrebi kozmetičkih sredstava, kao što su ruž za usne, rumenilo ili senka i olovka za oči? Arheolozi su u Izraelu i blizini pronašli posude za šminku, kao i prskalice i ogledala. Da, žene na drevnom Orijentu koristile su kozmetička sredstva koja su bila preteča mnogim današnjim proizvodima. Ime Jobove kćerke Keren-Hapuk verovatno je značilo „Rog crne boje (za oči)“, ili kutijica za šminku za oči (Job 42:13-15).
Iako su se u Izraelu koristila neka kozmetička sredstva, biblijski primeri pokazuju kako je opasno preterati u tome. Godinama nakon što je postala kraljica u Izraelu, Jezabel je ’namazala lice svoje i nakitila glavu svoju‘ (2. Kraljevima 9:30). Kad se kasnije u Bibliji opisuje kako je Izrael tražio nemoralnu pažnju paganskih naroda, Bog je rekao da je on ’nakite na se metnuo zlatne, i namazao lice svoje‘ (Jeremija 4:30; Ezekjel 23:40). Ovi stihovi, a ni bilo koji drugi, ne kažu da je pogrešno koristiti veštačka sredstva da se istakne nečiji izgled. Ipak, priča o Jezabel ističe da je ona na svoje oči stavila toliko crne šminke da je bila primećena iz daljine, čak i od Jehua koji se nalazio van dvora. Koja je pouka toga? Ne stavljaj šminke prekomerno i ne preteruj u tome. b
Naravno, teško da će ijedna žena koja nosi nakit ili upotrebljava šminku reći da su njeni postupci i količine koje koristi neprikladne. Ipak, sasvim je moguće da zbog nesigurnosti ili uticaja izrabljujuće reklame, žena može razviti naviku prekomernog šminkanja. Ona se može toliko naviknuti na to, da propušta da shvati da njen izgled nije u skladu sa „stidom i čednošću“ većine hrišćanskih žena. (Uporedi Jakov 1:23, 24.)
Istina, ukusi se razlikuju; neke žene koriste malo ili uopšte ne koriste šminku ili nakit, dok druge koriste više. Zato nije mudro osuđivati nekoga ko koristi različitu količinu šminke ili nakita. Još jedan činilac je mesni običaj. To što su neki stilovi ulepšavanja prihvaćeni u nekoj zemlji (ili su bili uobičajeni u drevna vremena) ne znači da su danas preporučljivi na nekim mestima.
Mudra hrišćanka će povremeno ponovo oceniti svoje ulepšavanje, iskreno se pitajući: ’Nosim li obično više (ili upadljivije) nakita ili šminke od većine hrišćanki na mom području? Oblikujem li svoje ulepšavanje prema sujetnim pripadnicima otmenih društvenih krugova ili taštim filmskim zvezdama, ili se uglavnom vodim savetom iz 1. Timoteju 2:9 i 1. Petrove 3:3, 4? Da, da li je moje ulepšavanje zaista skromno, pokazuje li pravo poštovanje mišljenja i osećaja drugih?‘ (Poslovice 31:30).
Žene koje imaju hrišćanske muževe mogu ih zamoliti za mišljenje i savet. Korisni saveti se takođe mogu dobiti, ako se iskreno traže, od drugih sestara. Ali, umesto da se obratiš prijateljici koja ima slične ukuse, bilo bi bolje da razgovaraš sa starijim sestrama čija ravnoteža i mudrost se poštuje. (Uporedi 1. Kraljevima 12:6-8.) Biblija kaže da starije žene pune poštovanja mogu ’naučiti mlade... da budu uzdržljive, čiste... da se ne huli na reč Božju‘ (Titu 2:2-5). Nijedna zrela hrišćanka neće želeti da njeno neskromno korišćenje nakita ili šminke bude uzrok da se o Božjoj reči ili njegovom narodu govori ’pogrdno‘.
Biblijski izveštaj o Tamari pokazuje da ulepšavanje može ženu identifikovati, objavljujući jaku poruku (Postanje 38:14, 15). Koja poruka je saopštena frizurom ili bojom kose (ako je boji) hrišćanske žene ili njenom upotrebom nakita i kozmetičkih sredstava? Da li je to: Ovo je čist, skroman i uravnotežen sluga Božji?
Neko ko posmatra hrišćanke u službi propovedanja ili prisustvuje našim sastancima, trebalo bi da stekne povoljan utisak. Posmatrači ga obično steknu. Većina hrišćanki ne daje povoda nekome ko je neupućen da zaključi kako su one, s jedne strane nemarne, ili, s druge strane, preterano našminkane ili ulepšane; umesto toga, one se ulepšavaju „kako i dolikuje ženama koje hoće biti bogobojazne“ (1. Timoteju 2:10, Rupčić).
[Fusnote]
a U trećem veku n. e., Tertulijan je tvrdio da žena koja „trlja svoju kožu lekovima, boji svoje lice rumenilom, ističe svoje oči [crnim] antimonom, greši protiv Njega“. Takođe je kritikovao one koje boje svoju kosu. Pogrešno primenjujući stih iz Mateja 5:36, Tertulijan je optuživao: „One pobijaju Gospoda! ’Gle!‘, kažu one, ’umesto u crno ili belo, mi bojimo [svoju kosu] u žuto‘“. On je dodao: „Možete da nađete i one koje se stide što su stare i svoju belu kosu pokušavaju da učine crnom.“ To je bilo Tertulijanovo lično mišljenje. Međutim, on je izvrtao stvari, jer se čitav njegov dokaz temeljio na gledištu da su žene uzrok ljudskog prokletstva i da zato treba da ’idu okolo kao Eva, ridajući i kajući se‘ zbog ’nečasnosti prvog greha‘. Biblija ne kaže tako nešto; Bog je Adama učinio odgovornim za grešnost čovečanstva (Rimljanima 5:12-14; 1. Timoteju 2:13, 14).
b Nedavno su mediji u SAD pridali vrlo veliki značaj skandalu TV evanđelizatora, dok je njegova žena, koja je takođe nastupala u isto tako važnoj ulozi, privukla skoro isto toliku pažnju. Prema izveštajima medija, ona je odrasla verujući da su „i šminka i filmovi“ grešni, ali kasnije je promenila svoje mišljenje i postala poznata po preteranom „šminkanju koje je bilo tako obilno da je izgledala kao isklesana“.
[Slike na 31. strani]
Arheološke iskopine sa Srednjeg istoka: Kutija za kozmetička sredstva od slonovače, ogledalo i ogrlice od zlata i karneola
[Izvor]
Sve tri: Pictorial Archive (Near Eastern History) Est.