Pitanja čitalaca

◼ Koliko uporno hrišćanin treba da se protivi transfuziji krvi koju je odredio ili odobrio sud?

Svaka situacija je jedinstvena, pa za to ne postoji svobuhvatno pravilo. Hrišćani su poznati po pristojnom ’otplaćivanju cezarevog cezaru‘, u poslušnosti zakonima svetovnih vlasti. Ipak, oni shvataju da je njihova najvažnija obaveza dati „Božje Bogu“, ne kršeći njegov zakon (Marko 12:17, NW).

U Rimljanima 13:1-7 razmatra se odnos hrišćana prema vladajućim ’višim vlastima‘ (NW). Takve vladavine imaju vlast da donesu zakone ili da izdaju naredbe, obično za unapređivanje opšteg dobra stanovništva. Osim toga, vladavine „nose mač“ kako bi nametnule svoje zakone i ’izrazile srdžbu nad onima koji čine što je zlo prema njihovim zakonima‘. Pošto su podanici viših vlasti, hrišćani žele da slušaju zakone i sudske odluke, ali ta podložnost mora da bude relativna. Ako se od hrišćanina traži da se podloži nečemu što bi bilo kršenje Božjeg višeg zakona, božanski zakon dolazi na prvo mesto; on ima prednost.

Neki današnji zakoni, koji su u osnovi dobri, mogu biti zloupotrebljeni da se ozakoni primoravanje hrišćanina na transfuziju krvi. U takvim slučajevima, hrišćani moraju zauzeti isti stav kakav je zauzeo apostol Petar: „Moramo slušati Boga kao vladara pre nego ljude“ (Dela 5:29, NW).

Jehova je zapovedio Izraelcima: „Budi čvrsto odlučan da ne jedeš krv, jer je krv duša i ti ne smeš jesti duše sa telom“ (5. Mojsijeva 12:23, NW). Jevrejski prevod Biblije iz 1917. glasi: „Samo budi postojan da ne jedeš krv.“ A Ajzek Lizer (Isaac Leeser) je preveo taj stih: „Samo budi čvrst tako da ne jedeš krv.“ Zvuči li ovo kao da su Božje sluge bile nemarne ili ravnodušne s obzirom na držanje njegovog zakona?

Hrišćani su s dobrim razlogom bili potpuno odlučni da slušaju Boga, čak i ako im je vlada naredila drugačije. Profesor Robert L. Vilken (Robert L. Wilken) piše: „Hrišćani ne samo da su odbijali [Rimsku] vojnu službu, nego nisu hteli da prihvate javnu službu niti da preuzmu odgovornosti upravljanja u gradovima“ (The Christians as the Romans Saw Them). Odbijanje je moglo značiti da su bili označeni kao kršioci zakona ili su bili osuđeni u rimskoj areni.

I danas hrišćani moraju biti postojani, čvrsto odlučni da ne krše božanski zakon, čak i ako su time ugroženi od svetovnih vlasti. Najviši zakon u svemiru — Božji zakon — zahteva da se hrišćani uzdržavaju od krvi, baš kao što im je zapoveđeno i da izbegavaju blud (polni nemoral). Biblija te zabrane naziva ’potrebnim‘ (Dela 15:19-21, 28, 29). Takav božanski zakon ne bi trebalo uzeti olako, kao nešto što treba poslušati samo ako je prikladno ili ako ne stvara probleme. Božji zakon mora da se sluša!

Zato možemo razumeti zašto je mlada hrišćanka spomenuta na 17. strani rekla na sudu da ’na transfuziju gleda kao na napad na njeno telo i upoređuje je sa silovanjem‘. Da li bi se ijedna hrišćanka, mlada ili stara, pasivno prepustila silovanju, čak i ako postoji zakonsko odobrenje da se vrši blud u obliku polnog napada?

Na isti način, 12-godišnja devojčica citirana na istoj strani nije ostavila mesta sumnji da će se ’boriti protiv bilo koje sudski odobrene transfuzije svim snagama koje može da prikupi, da će vrištati i otimati se, da će izvući injekcijski sistem iz ruke i da će nastojati da prolije krv iz kesice iznad svog kreveta‘. Ona je bila čvrsto odlučna da sluša božanski zakon.

Isus se udaljio iz područja kad je mnoštvo želelo da ga učini kraljem. Na isti način, ako od suda odobrena transfuzija krvi izgleda mogućom, hrišćanin može odlučiti da izbegne da bude dostupan za takvo kršenje Božjeg zakona (Matej 10:16; Jovan 6:15). U isto vreme, hrišćanin mudro treba da traži alternativni medicinski postupak, čineći time iskrene napore da se održi na životu i ponovo stekne potpuno zdravlje.

Ako hrišćanin preduzme veoma uporna nastojanja da izbegne kršenje Božjeg zakona o krvi, vlasti ga mogu smatrati kršiocem zakona ili ga podvrgnuti sudskom postupku. Ako usledi kazna, hrišćanin može na nju da gleda kao na trpljenje zbog pravednosti. (Uporedi 1. Petrova 2:18-20.) Ali, u većini slučajeva hrišćani su izbegli transfuzije i oporavili se uz stručnu medicinsku negu, tako da nisu usledili trajni zakonski problemi. I što je najvažnije, održali su svoju besprekornost prema svom Božanskom Darovaocu života i Sudiji.