Razmatranje izbrušenih faseta Božjeg neprocenjivog dragulja — Biblije!
Razmatranje izbrušenih faseta Božjeg neprocenjivog dragulja — Biblije!
GODINE 1867. južnoafrički farmer Šalk van Nikerk posmatrao je decu koja su se igrala nekim kamenjem. Za oko mu je zapeo jedan posebno sjajan i lep kamen. „Ako želite, možete ga uzeti“, rekla je majka te dece. Međutim, van Nikerk je poslao kamen jednom mineralogu na ispitivanje. Deca nisu znala da su se igrala s velikim dijamantom vrednim 500 funti!
Da li je moguće da i vi posedujete neprocenjivi dragulj, a da toga niste svesni? Na primer, mnogi poseduju Bibliju, „bestseler“ svih vremena, dostupnu u celini ili u delovima na više od 1 900 jezika. Ipak, većina ljudi nije čitala Bibliju i zbog toga vrlo malo zna o njenom sadržaju.
Biblija za sebe tvrdi da je ’nadahnuta od Boga‘ i da je zato Reč Božja (2. Timoteju 3:16; uporedi 1. Solunjanima 2:13). Ona je za čovečanstvo najdragoceniji posed. Pomoću nje učimo kako sada možemo najbolje da iskoristimo život i, što je još važnije, kako možemo da dobijemo večni život! (Jovan 17:3, 17). Može li nešto biti dragocenije od toga?
Međutim, da bi neko cenio taj dragulj i sve njegove izbrušene fasete, mora biti dobro upoznat s njim. Na prvi pogled, to može izgledati dosta teško. Konačno, Biblija je zbirka 66 različitih knjiga. Šta sadrže te knjige? Postoji li neki razlog za red kojim se pojavljuju? Ako postoji, kako se mogu pronaći određeni odlomci u Bibliji?
Poznavati Bibliju predstavlja izazov. Ali, slično pravom dragulju, Biblija ima svoj sklad i red. To možemo videti ako kratko razmotrimo njen sadržaj.
Hebrejski spisi — ukazuju na Hrista
Biblija je uopšte podeljena na „Stari zavet“ i „Novi zavet“. Ali, ti pogrešni nazivi stvaraju utisak da je „Stari zavet“ zastareo i da je od male vrednosti. Mnogo prikladniji naziv za taj deo Pisma bio bi Hebrejski spisi, budući da je taj deo izvorno napisan uglavnom na hebrejskom jeziku. „Novi zavet“ je napisan na grčkom u prvom veku n. e.; zato je prikladniji naziv Hrišćanski grčki spisi.
Prva knjiga Biblije, 1. Mojsijeva ili Postanje, započinje eonima ranije, kada je Bog stvarao nebo i Zemlju, i kada je kasnije počeo pripremati Zemlju za ljudsko obitavanje. Prvi ljudski par je stvoren savršen; međutim, izabrali su put greha, sa tragičnim posledicama za svoje potomstvo. Ipak, slično dragulju koji se primeti u tami, Biblija pruža iskru nade za palo čovečanstvo: ’seme‘ koje će konačno poništiti posledice greha i smrti (Postanje 3:15). Ko će biti to ’Seme‘? Postanje počinje utvrđivati poreklo tog dolazećeg Semena, usmeravajući pažnju na živote nekih njegovih vernih predaka, kao što su Avraham, Isak i Jakov.
Dalje, 2. Mojsijeva ili Izlazak opisuje rođenje Mojsija. Mojsijev život je na mnoge načine predočavao život dolazećeg Semena. Nakon deset nevolja, Izrael preduzima veličanstveni izlazak iz Egipta, a na brdu Sinaj je utemeljen kao Božji izabrani narod. 3. Mojsijeva ili Levitik, kao što ime ukazuje, razlaže Božje propise za levitsko sveštenstvo u Izraelu. 4. Mojsijeva ili Brojevi govori o prilikama kad su Izraelci bili prebrajani (popisom) i o događajima tokom izraelskog privremenog boravka u pustoši. A onda, spreman da uđe u Obećanu zemlju, Izrael prima Mojsijeve poslednje opomene. To je tema 5. Mojsijeve ili Deuteronoma. Ukazujući na dolazeće seme, Mojsije podstiče naciju da sluša ’proroka koga će Bog podići‘ (Deuteronom 18:15).
Slede istorijske knjige. Najvećim delom su svrstane kronološkim redom. Jošua opisuje osvajanje i podelu Obećane zemlje. Sudije navodi dramatične događaje u narednim godinama, kad je Izrael vođen nizom sudija. Rut govori o bogobojaznoj ženi koja je živela u razdoblju Sudija i kojoj je ukazana prednost da postane pretkinja Isusa Hrista.
Međutim, razdoblje vladanja sudija završava. Prva Samuelova govori o tragičnoj vladavini prvog izraelskog kralja, Saula, kako ju je video prorok Samuel. Druga Samuelova opisuje uspešnu vladavinu Davida, Saulovog naslednika. Zatim nas Prva i Druga o Kraljevima vode od slavne vladavine Solomona do tužnog vavilonskog izgnanstva izraelske nacije 607. pre n. e. Prva i Druga Letopisa ukratko ponavljaju tu istoriju posmatranu sa povoljnog položaja nacije koja se vratila iz izgnanstva. Konačno, Ezra, Nehemija i Ester opisuju kako su Izraelci bili vraćeni u svoju domovinu i nešto od njihove kasnije istorije.
Slede poetske knjige koje sadrže neke od najlepših pesničkih dela ikad napisanih. Job pruža uzbudljiv prikaz besprekornosti pod trpljenjem i nagradu takvog postupanja. Knjiga Psalmi sadrži pesme hvale Jehovi i molitve za milosrđe i pomoć. Oni su utešili bezbroj Božjih slugu. Osim toga, Psalmi sadrže brojna proročanstva koja nam pružaju daljnje prosvetljenje o dolasku Mesije. Poslovice i Propovednik otkrivaju izbrušene fasete božanske mudrosti pomoću jezgrovitih izreka, dok je Pesma nad pesmama izvanredna ljubavna poezija sa dubokim proročanskim značenjem.
Sledećih 17 knjiga — od Isaije do Malahije — uglavnom su proročke. Sve one nose ime svog pisca. Mnoga od tih proročanstava već su imala značajna ispunjenja. Ona takođe ukazuju na odlučujuće događaje u naše vreme i u bliskoj budućnosti.
Hebrejski spisi tako pružaju zapanjujuću raznolikost u obliku i stilu. Ipak, svi imaju zajedničku temu. Njihova proročanstva, rodoslovlja i dramatični događaji iskre praktičnom mudrošću i proročanskim značenjem.
Hrišćanski grčki spisi — pojavljuje se Seme
Proteklo je četiri hiljade godina otkako su ljudi pali pod greh. Iznenada se na zemaljskoj sceni pojavljuje dugo očekivano Seme, Mesija, Isus! Hrišćanski grčki spisi izveštavaju o službi te ključne ličnosti u ljudskoj istoriji u četiri različite ali međusobno dopunjujuće knjige, nazvane Evanđelja. To su Matej, Marko, Luka i Jovan.
Kako su za hrišćane dragocena ta četiri izveštaja iz Evanđelja! Ona govore o Isusovim zapanjujućim čudima, njegovim značajnim parabolama, njegovoj Propovedi na gori, njegovom primeru poniznosti, njegovoj samilosti i bezuslovnoj poslušnosti svom Ocu, njegovoj ljubavi prema svojim ’ovcama‘ i konačno, njegovoj žrtvenoj smrti i slavnom uskrsenju. Proučavanje Evanđelja u nas usađuje duboku ljubav prema Sinu Božjem. Iznad svega, tako se približujemo onome koji je poslao Hrista — Jehovi Bogu. Ovi izveštaji zaslužuju da ih čitamo uvek iznova.
Dela nastavljaju tamo gde završavaju Evanđelja. Ona opširno izveštavaju o ranim godinama hrišćanske skupštine od vremena Pentekosta do Pavlovog zatočeništva u Rimu 61. n. e. U toj knjizi čitamo o Stefanu, prvom hrišćanskom mučeniku, obraćenju Savla, koji je kasnije postao apostol Pavle, o dovođenju u istinu prvih ne-jevrejskih obraćenika i o Pavlovim uzbudljivim putovanjima evanđeliziranja. Osim što su uzbudljivi, ti izveštaji izgrađuju veru.
Zatim sledi dvadeset i jedno pismo, ili poslanice. Prvih 14 poslanica, koje je napisao Pavle, dobile su ime po hrišćanima ili skupštini na koju su naslovljene; ostale su dobile ime po piscima — Jakovu, Petru, Jovanu i Judi. Kakav zdrav savet i ohrabrenje sadrže ta pisma! Ona obuhvataju nauku i ispunjenje proročanstava. Pomažu hrišćanima da ostanu odvojeni od zle okoline u kojoj moraju živeti. Ističu potrebu razvijanja bratske ljubavi i drugih božanskih osobina. Pružaju uzor za ispravno skupštinsko uređenje pod vođstvom duhovno starijih muževa.
Kao što Hebrejski spisi završavaju u proročanskom tonu, isti je slučaj i sa Grčkim spisima. Otkrivenje, koje je napisao apostol Jovan oko 96. n. e., sažima nizove proročanstava i glavnu temu Biblije — opravdanje Jehovinog imena kroz njegovo Mesijansko Kraljevstvo. Nizovi vizija slikovito opisuju uništenje religioznih, vojnih i političkih snaga Sataninog pokvarenog sistema. Oni su zamenjeni Hristovim vladalačkim gradom koji posvećuje svoju pažnju upravljanju zemaljskim stvarima. Pod tom Kraljevskom upravom, Bog obećava da će „otrti svaku suzu... i smrti više neće biti“ (Otkrivenje 21:4, NW).
Prema tome, zar postoji ikakva sumnja da je Biblija besprekoran dragulj koji odražava božansko svetlo? Ako je niste pročitali, zašto to ne počnete sada? Bićete privučeni njenim skladom, prosvetljeni njenom oštroumnošću, podstaknuti njenom lepotom i uzbuđeni njenom porukom. Ona je zaista „savršeni poklon... od oca nebeskih svetlosti“ (Jakov 1:17, NW).
[Tabela na stranama 28, 29]
INDEKS BIBLIJSKIH KNJIGA
Naznačeno je ko je pisac, mesto pisanja, kad je pisanje dovršeno i vreme koje obuhvataju događaji u knjizi.
Imena pisaca nekih knjiga i mesta gde su pisane nisu sigurna. Mnogi datumi su samo približni, pa n. znači „nakon“, p. znači „pre“, a ca. znači „cirka“, ili „oko“.
Knjige Hebrejskih spisa (pre n. e.)
Knjiga Pisac(ci) Mesto pisanja Pisanje Obuhvata
dovršeno razdoblje
Postanje Mojsije Pustoš 1513. „U početku“
do 1657.
Izlazak Mojsije Pustoš 1512. 1657-1512.
Levitik Mojsije Pustoš 1512. 1 mesec
(1512)
Brojevi Mojsije Pustoš Ravnice 1473. 1512-1473.
Moaba
Deuteronom Mojsije Ravnice Moaba 1473. 2 meseca
(1473)
Jošua Jošua Kanaan ca. 1450. 1473-ca. 1450.
Sudije Samuel Izrael ca. 1100. ca. 1450-ca.
1120.
Rut Samuel Izrael ca. 1090. 11 godina
vladavine
sudijâ
1. Samuelova Samuel; Izrael ca. 1078. ca. 1180-1078.
Gad; Natan
2. Samuelova Gad; Natan Izrael ca. 1040. 1077-ca. 1040.
1. Kraljevima Jeremija Jerusalim/Juda 580. ca. 1040-911.
2. Kraljevima Jeremija Jerusalim/Egipat 580. ca. 920-580.
1. Letopisa Ezra Jerusalim (?) ca. 460. Nakon
1077-537.
2. Letopisa Ezra Jerusalim (?) ca. 460. 1037-537.
Ezra Ezra Jerusalim ca. 460. 537-ca. 467.
Nehemija Nehemija Jerusalim n. 443. 456-n. 443.
Ester Mardohej Suza, Elam ca. 475. 493-ca. 475.
Job Mojsije Pustoš ca. 1473. Preko 140 godina
između 1657. i
1473.
Psalmi David i drugi ca. 460.
Poslovice Solomon; Agur; Jerusalim ca. 717.
Lemuel
Propovednik Solomon Jerusalim p. 1000.
Pesma nad Solomon Jerusalim ca. 1020.
pesmama
Isaija Isaija Jerusalim n. 732. ca. 778-n. 732.
Jeremija Jeremija Juda/Egipat 580. 647-580.
Jeremijine Jeremija Blizina 607.
Tugovanke Jerusalima
Ezekjel Ezekjel Vavilon ca. 591. 613-ca. 591.
Danijel Danijel Vavilon ca. 536. 618-ca. 536.
Osea Osea Samarija (oblast) n. 745. p. 804-n. 745.
Joel Joel Juda ca. 820 (?)
Amos Amos Juda ca. 804.
Abdija Abdija ca. 607.
Jona Jona ca. 844.
Mihej Mihej Juda p. 717. ca. 777-717.
Naum Naum Juda p. 632.
Abakuk Abakuk Juda ca. 628 (?)
Sofonija Sofonija Juda p. 648.
Agej Agej Jerusalim 520. 112 dana (520)
Zaharija Zaharija Jerusalim 518. 520-518.
Malahija Malahija Jerusalim n. 443.
Knjige Hrišćanskih grčkih spisa (n. e.)
Knjiga Pisac Mesto pisanja Pisanje Obuhvata
dovršeno razdoblje
Matej Matej Palestina ca. 41. 2. pre n. e.–
33. n. e.
Marko Marko Rim ca. 60-65. 29-33. n. e.
Luka Luka Cezareja ca. 56-58. 3. pre n. e.–
33. n. e.
Jovan Apostol Jovan Efes, ili okolina ca. 98. Nakon prologa,
29-33. n. e.
Dela Luka Rim ca. 61. 33-
apostola ca. 61. n. e.
Rimljanima Pavle Korint ca. 56.
1. Korinćanima „ Efes ca. 55.
2. Korinćanima „ Makedonija ca. 55.
Galatima Pavle Korint ili ca. 50-52.
Sirijska
Antiohija
Efescima Pavle Rim ca. 60-61.
Filipljanima Pavle Rim ca. 60-61.
Kološanima Pavle Rim ca. 60-61.
1. Solunjanima „ Korint ca. 50.
2. Solunjanima „ Korint ca. 51.
1. Timoteju Pavle Makedonija ca. 61-64.
2. Timoteju Pavle Rim ca. 65.
Titu Pavle Makedonija (?) ca. 61-64.
Filemonu Pavle Rim ca. 60-61.
Jevrejima Pavle Rim ca. 61.
Jakov Jakov Jerusalim p. 62.
(Isusov brat)
1. Petrova Petar Vavilon ca. 62-64.
2. Petrova Petar Vavilon (?) ca. 64.
1. Jovanova Apostol Jovan Efes, ili okolina ca. 98.
2. Jovanova Apostol Jovan Efes, ili okolina ca. 98.
3. Jovanova Apostol Jovan Efes, ili okolina ca. 98.
Juda Juda Palestina (?) ca. 65.
(Isusov brat)
Otkrivenje Apostol Jovan Patmos ca. 96.