Spasti život krvlju — kako?
Spasti život krvlju — kako?
„Izberi život... da slušaš glas njegov [Božji]... jer od toga zavisi život tvoj, i produženje dana tvojih“ (DEUTERONOM 30:19, 20).
1. Kako su pravi hrišćani jedinstveni po svom poštovanju života?
MNOGI ljudi kažu da poštuju život, pružajući kao dokaz svoj stav o smrtnoj kazni, abortusu ili lovu. Međutim, pravi hrišćani na poseban način pokazuju poštovanje prema životu. Psalam 36:10 [9, DK] kaže: „Jer u tebi [Bože] izvor je života.“ Pošto je život dar od Boga, hrišćani prihvataju njegov stav o krvi.
2, 3. Zašto bi po pitanju krvi trebalo da uzmemo u obzir Boga? (Dela 17:25, 28).
2 Naš život zavisi od krvi koja kroz naše telo nosi kiseonik, uklanja ugljen dioksid, omogućava nam da se prilagodimo promenama temperature i pomaže nam da se borimo protiv bolesti. Onaj ko nam je pružio život takođe je oblikovao i pružio čudesno životoodržavajuće tečno tkivo nazvano krv. To odražava njegovo stalno zanimanje za održavanje ljudskog života (Postanje 45:5; Deuteronom 28:66; 30:15, 16).
3 I hrišćani i ljudi uopšte treba da se pitaju: ’Može li krv spasti moj život samo svojim prirodnim funkcijama, ili krv može spasti život na dalekosežniji način?‘ Iako većina ljudi razume vezu između života i prirodnih funkcija krvi, u to je ustvari uključeno daleko više. Etika hrišćana, muslimana i Jevreja usredsređuje se na Darovaoca života koji se jasno izrazio u vezi života i krvi. Da, naš Stvoritelj ima dosta toga da kaže o krvi.
Božji čvrst stav o krvi
4. Šta je Bog rekao o krvi u ranoj istoriji čovečanstva?
4 Krv je spomenuta više od 400 puta u Božjoj reči, Bibliji. Među najranijim ukazivanjima je Jehovina objava: „Sve što živi i kreće se biće vam hrana... Ali ne smeš jesti meso koje ima svoju životnu krv još u sebi.“ Dodao je: „Za vašu životnu krv jamačno ću zahtevati izveštaj“ (Postanje 9:3-5, New International Version). Jehova je to rekao Noju, praocu ljudske porodice. Zato je čitavom čovečanstvu dato do znanja da Stvoritelj gleda na krv kao na život. Zato bi trebalo da svako ko tvrdi da priznaje Boga za Darovaoca života prizna da on zauzima čvrsto stanovište s obzirom na upotrebu krvi.
5. Koji je bio glavni razlog zašto Izraelci ne bi smeli da uzimaju krv?
5 Bog je ponovo ukazao na krv kad je Izraelu dao svoj kodeks Zakona. Levitik 17:10, 11, prema jevrejskom prevodu Tanah, glasi: „Ako neko od doma Izrelova ili od stranaca koji obitavaju među njima jede bilo kakvu krv, okrenuću svoje lice protiv osobe koja jede krv, i okrenuću ga od njegovog roda. Jer je život telu u krvi.“ Iako je držanje tog zakona imalo zdravstvene koristi, u to je bilo uključeno mnogo više. Time što su krv smatrali nečim posebnim, Izraelci su mogli pokazati da njihov život zavisi od Boga (Deuteronom 30:19, 20). Da, glavni razlog zašto nisu smeli da uzimaju krv nije bio taj što je to nezdravo, nego zato što krv ima posebno značenje pred Bogom.
6. Zašto možemo biti sigurni da je Isus podupirao Božji stav o krvi?
6 Gde stoji hrišćanstvo s obzirom na spašavanje ljudskog života krvlju? Isus je znao šta je njegov Otac rekao o upotrebi krvi. Isus „nije učinio nepravdu [i] prevara mu se nije našla na usnama“. To znači da je on savršeno držao Zakon, uključujući zakon o krvi (1. Petrova 2:22, Knox). Time je pružio uzor za svoje sledbenike, uključujući uzor poštovanja života i krvi.
7, 8. Kako je postalo očigledno da se Božji zakon o krvi odnosi i na hrišćane?
7 Istorija nam pokazuje šta se dogodilo kasnije, kad je sabor hrišćanskog vodećeg tela odlučio da li treba hrišćani da drže sve izraelske zakone. Pod božanskim vođstvom, oni su rekli da hrišćani nisu obavezni da drže Mojsijev kodeks, već da je „potrebno“ ’uzdržavati se od onoga što je žrtvovano idolima i od krvi i od udavljenoga i od bluda‘ (Dela 15:22-29, NW). Time su jasno dali na znanje da je izbegavanje krvi u moralnom pogledu isto kao i izbegavanje idolopoklonstva i ozbiljnog nemorala. a
8 Rani hrišćani držali su se te božanske zabrane. Komentarišući to, britanski naučnik Džozef Benson (Joseph Benson) je rekao: „Ova zabrana jedenja krvi, koja je dana Noju i svim njegovim potomcima, i ponovljena Izraelcima... nikad nije bila opozvana, nego upravo suprotno, potvrđena u Novom zavetu, U Delima apostolskim XV, i zato predstavlja stalnu obavezu.“ Ipak, da li ono što Biblija kaže o krvi isključuje modernu medicinsku upotrebu, kao što su transfuzije, za koje je jasno da nisu korišćene ni u Nojevo vreme niti u vreme apostola?
Krv u leku ili kao lek
9. Kako se krv u drevna vremena koristila u medicinske svrhe, u suprotnosti s kojim hrišćanskim stavom?
9 Upotreba krvi u medicini nije novijeg datuma. Knjiga Flesh and Blood (Telo i krv) od književnice Rej Tanahil (Reay Tannahill), ističe da je gotovo 2 000 godina u Egiptu i drugde „krv smatrana najuspešnijim lekom protiv gube“. Rimljani su verovali da se epilepsija može izlečiti uzimanjem ljudske krvi. Tertulijan je pisao o toj „medicinskoj“ upotrebi krvi: „Pogledaj one koji pohlepno prilikom predstave u areni uzimaju svežu krv opakih zločinaca... i odnose je da izleče svoju padavicu.“ To je bilo u potpunoj suprotnosti s onim što su činili hrišćani: „Mi čak ne uzimamo krv životinja u svojim obrocima... Na suđenjima hrišćanima, nudite im kobasice ispunjene krvlju. Uvereni ste, naravno, da im [to] nije dopušteno.“ Zapazi dublji smisao: Umesto da uzmu krv, koja je predstavljala život, prvi hrišćani bili su spremni da se izlože smrti. (Uporedi 2. Samuelova 23:15-17.)
10, 11. Zašto se može verovati da Božje merilo o krvi isključuje prihvatanje transfundirane krvi?
10 Naravno, tada krv nije bila transfundirana, jer su eksperimenti sa transfuzijama započeli tek početkom 16. veka. Ipak, u 17. veku jedan profesor anatomije na Univerzitetu u Kopenhagenu je primetio: ’Oni koji se upetljaju u upotrebu ljudske krvi za sistematsko lečenje izgleda da je zloupotrebljavaju i da čine veliki greh. Kanibali su osuđeni. Zašto nam nisu odvratni oni koji mažu svoje grlo ljudskom krvlju? Slično je i s primanjem tuđe krvi iz rezane vene, bilo kroz usta ili instrumentima za transfuziju. One koji vrše takvu operaciju drži u strahu božanski zakon.‘
11 Da, ljudi su i u prošlim vekovima razumeli da se Božji zakon primenjuje na uzimanje krvi u vene i na uzimanje putem usta. Shvatanje toga može danas ljudima pomoći da razumeju stav koji zauzimaju Jehovini svedoci, a koji je u skladu s Božjim zakonom. Iako visoko cene život i smatraju vrednom medicinsku negu, pravi hrišćani poštuju život kao Stvoriteljev dar i zato ne pokušavaju da podržavaju život uzimajući krv (1. Samuelova 25:29).
Medicinski životospasavajuća?
12. Šta razumni ljudi mogu razmotriti u vezi transfuzija krvi?
12 Stručnjaci su godinama tvrdili da krv spasava živote. Lekari mogu ukazati da su neki koji su naglo izgubili veliku količinu krvi primili transfuziju i da im je bilo bolje. Zato se ljudi mogu pitati: ’Koliko je hrišćansko stanovište s medicinske strane mudro ili nemudro?‘ Pre izlaganja svakom ozbiljnijem medicinskom postupku, razumna osoba će se upoznati s mogućim prednostima i opasnostima. Kako je sa transfuzijama krvi? Činjenica je da su transfuzije krvi krcate opasnostima. Mogu čak biti smrtne.
13, 14. (a) Koja su neka od područja na kojima su se transfuzije krvi pokazale opasnim? (b) Kako iskustvo pape pokazuje zdravstvene opasnosti primene krvi?
13 Nedavno su lekari L. T. Gudnaf (L. T. Goodnough) i Dž. M. Šak (J. M. Shuck) primetili: „Medicinsko društvo dugo je bilo svesno da je, dok je zaliha krvi sigurna toliko koliko je znamo takvom učiniti, transfuzija krvi uvek nosila opasnost. Najčešća komplikacija transfuzije krvi nastavlja biti non-A non-B hepatitis (NANBH); druge moguće komplikacije uključuju hepatitis B, izoimunizaciju, transfuzijske reakcije, nedostatak imuniteta i nagomilavanje gvožđa.“ ’Oprezno‘ procenjujući samo jednu od tih opasnosti, izveštaj dodaje: „Predviđeno je da će se godišnje prosečno kod 40 000 ljudi [samo u SAD] razviti NANBH, i da će se zatim kod 10% njih razviti ciroza jetre i/ili hepatom [rak jetre]“ (The American Journal of Surgery, jun 1990).
14 Kako je opasnost od bolesti povezane s transfundiranom krvlju postala sve više poznata, ljudi su preispitivali svoj stav o transfuziji. Na primer, nakon što je na papu izvršen atentat 1981, lečen je u bolnici i otpušten. Kasnije je ponovo vraćen i zadržan dva meseca. Bio je tako teško bolestan da je izgledalo da će morati u penziju kao invalid. Zašto? Zbog infekcije citomegalovirusom iz krvi koja mu je data. Neki se možda pitaju: ’Ako je krv koja je data čak papi nesigurna, kakva je krv koja se daje nama, običnim ljudima?‘
15, 16. Zašto transfuzije nisu sigurne, iako je krv bila ispitana na bolesti?
15 ’Ali, zar oni ne mogu da provere krv?‘, mogao bi neko da pita. Pa, razmotrimo kao primer proveru na hepatitis B. Patient Care (28. februar 1990) je istakao: „Pojava posttransfuzijskog hepatitisa opada posle rutinskog pregleda krvi na hepatitis, ali 5-10% slučajeva posttransfuzijskih hepatitisa još je uvek prouzrokovano hepatitisom B.“
16 Netačnost takvih testova videla se i u vezi još jedne opasnosti koju nosi krv — side. Pandemija side je u punom smislu reči osvestila ljude s obzirom na opasnost od zaražene krvi. Istina, sada postoje načini da se krv ispita da li sadrži takav virus. Međutim, krv nije svuda ispitana. Izgleda da ljudi godinama mogu nositi u svojoj krvi virus side, a da ga sadašnje metode ispitivanja ne mogu otkriti. Tako pacijenti mogu dobiti sidu — i dobili su je — iz krvi koja je pregledana i prošla je test!
17. Kako transfuzije krvi nanose štetu koja možda nije odmah očigledna?
17 Doktori Gudnaf i Šak takođe su spomenuli „nedostatak imuniteta“. Da, dokazi pokazuju da čak i ispravno unakrsno ispitana krv može da ošteti pacijentov imunološki sistem, otvarajući vrata za rak i smrt. Tako je kanadska studija o „pacijentima s rakom glave ili grla pokazala da su oni koji su primili transfuziju krvi tokom lečenja tumora doživeli značajno slabljenje imunološkog stanja posle toga“ (The Medical Post, 10. jul 1990). Lekari sa Univerziteta u južnoj Kaliforniji izvestili su: „Stopa ponovnog pojavljivanja raka grkljana bila je 14% za one koji nisu primili krv i 65% za one koji su je primili. Za rak usne šupljine, ždrela i nosa ili sinusa, stopa ponovnog pojavljivanja bila je 31% bez transfuzija i 71% sa transfuzijama“ (Annals of Otology, Rhinology & Laryngology, mart 1989). Čini se da pomanjkanje imuniteta leži i iza činjenice da se kod onih koji prime krv tokom operacije češće razvijaju infekcije. (Vidi okvir na str. 10.)
Da li postoje ikakve zamene za krv?
18. (a) Na šta su opasnosti uključene u transfuzije krvi navele lekare? (b) Na koje podatke s obzirom na alternative možeš da ukažeš svom lekaru?
18 Neki mogu misliti: ’Transfuzije nose rizik, ali postoje li ikakve zamene?‘ Mi sigurno želimo efikasnu medicinsku negu visokog kvaliteta. Postoje li zato legitimni i efikasni načini za izlaženje na kraj sa ozbiljnim medicinskim problemima bez upotrebe krvi? Na sreću, postoje. The New England Journal of Medicine (7. jun 1990) je izvestio: „Lekari koji su sve svesniji opasnosti [side] i drugih infekcija koje se prenose transfuzijom, ponovo procenjuju opasnosti i koristi transfuzija i okreću se alternativama, uključujući i onu potpunog izbegavanja transfuzija.“ b
19. Zašto možeš biti uveren da možeš odbiti krv i još uvek biti uspešno medicinski lečen?
19 Jehovini svedoci dugo su odbijali transfuzije krvi, ne prvenstveno zbog opasnosti po zdravlje, već iz poslušnosti Božjem zakonu u vezi krvi (Dela 15:28, 29). Ipak, vešti lekari uspešno su se starali za pacijente Svedoke bez upotrebe krvi i svih rizika koje ona sa sobom nosi. Kao jedan od mnogih primera o kojima se izveštavalo u medicinskoj literaturi, Archives of Surgery (novembar 1990) je razmatrao transplantaciju srca na pacijentima Svedocima čija savest je dozvoljavala takav postupak bez primene krvi. Izveštaj kaže: „Više od 25 godina obavljanja hirurgije srca na Jehovinim svedocima dostiglo je svoj vrhunac kroz uspešnu transplantaciju srca bez primene krvnih produkata... Nije bilo vanoperativnih smrtnih slučajeva, a početne studije su pokazale da ti pacijenti nisu bili skloniji većem odbacivanju transplantiranog organa.“
Najvrednija krv
20, 21. Zašto bi trebalo da hrišćani budu oprezni da ne razviju stav „Krv je loš lek“?
20 Međutim, duboko pitanje koje svako od nas treba sebi da postavi glasi: ’Zašto sam odlučio da ne prihvatim transfuziju krvi? Iskreno rečeno, šta je moj osnovni, temeljni razlog?‘
21 Spomenuli smo da postoje efikasne zamene za krv koje nas ne izvrgavaju mnogim opasnostima povezanim s transfuzijama. Opasnosti kao što su hepatitis ili sida čak su podstakle neke da odbiju krv iz nereligioznih razloga. Neki su u tome toliko glasni, gotovo kao da marširaju pod zastavom „Krv je loš lek“. Moguće je da i hrišćani budu uvučeni u to marširanje. Ali, to je marširanje po putu koji vodi u propast. Kako to?
22. Koji realistički pogled na život i smrt moramo imati? (Propovednik 7:2).
22 Pravi hrišćani uviđaju da i uz najbolju medicinsku negu i u najboljim bolnicama, u jednom trenutku svi ljudi umiru. Sa ili bez transfuzije krvi, ljudi umiru. Ovo ne zvuči fatalistički. Smrt je stvarnost današnjeg života. Ljudi koji ne poštuju Božji zakon o krvi često doživljavaju trenutnu ili kasniju štetu od krvi. Neki čak i umiru od transfundirane krvi. Ali, svi moramo shvatiti da oni koji prežive transfuzije nisu dobili beskrajni život. Dakle, transfuzije im ne spašavaju život trajno. S druge strane, većina onih koji iz verskih i/ili medicinskih razloga odbijaju krv, ali prihvataju alternativnu medicinsku terapiju, preživljava i dobro se oseća. Oni tada mogu svoj život produžiti godinama — ali ne beskrajno.
23. Kako se Božji zakon o krvi odnosi na to što smo grešni i što nam je potrebna otkupnina?
23 Činjenica da su danas svi ljudi nesavršeni i da postepeno umiru dovodi nas do centralnog pitanja u vezi onoga što Biblija kaže u vezi krvi. Bog je rekao celom čovečanstvu da ne smeju jesti krv. Zašto? Jer krv predstavlja život (Postanje 9:3-6). On je u kodeksu Zakona postavio propise ukazujući da su svi ljudi grešni. Bog je rekao Izraelcima da prinašanjem životinjskih žrtava mogu priznati potrebu da njihovi gresi budu pokriveni (Levitik 4:4-7, 13-18, 22-30). Iako on to ne traži od nas danas, krv je još uvek važna. Bog je nameravao da omogući žrtvu koja može potpuno da okaje grehe svih onih koji veruju — otkupninu (Matej 20:28). Zbog toga treba da imamo Božje gledište o krvi.
24. (a) Zašto bi bilo pogrešno smatrati zdravstvene opasnosti centralnim činiocem s obzirom na krv? (b) Šta bi zaista trebalo da bude pozadina našeg stava o upotrebi krvi?
24 Bilo bi pogrešno koncentrisati se prvenstveno na zdravstvene rizike lečenja krvlju, jer se Bog ne usredsređuje na to. Izraelci su mogli imati neke zdrave posledice od toga što nisu uzimali krv, baš kao što su mogli imati koristi ako ne bi jeli meso svinja ili strvinara (Deuteronom 12:15, 16; 14:7, 8, 11, 12). Ipak, setimo se da, kad je Bog dao Noju odobrenje za hranu, on nije zabranio jedenje mesa tih životinja. Ali, on je objavio da ljudi ne smeju jesti krv. Bog se nije usredsredio u prvom redu na moguće opasnosti po zdravlje. To nije bio osnovni činilac njegove objave u vezi krvi. Trebalo je da njegovi obožavaoci odbiju da podržavaju svoj život krvlju, ne u prvom redu zbog toga što je to nezdravo, nego zato što je to nesveto. Oni nisu odbijali krv zato što je zagađena, nego zato što je dragocena. Oni su mogli da prime oproštenje samo kroz žrtvenu krv.
25. Kako krv trajno spasava život?
25 Isto je i sa nama. Apostol Pavle je u Efešanima 1:7 objasnio: „Po njemu [Hristu] imamo izbavljenje otkupninom kroz krv njegovu, da, oproštenje naših prestupa, prema bogatstvu njegove nezaslužene dobrote“ (NW). Ako Bog oprašta nečije grehe i gleda na njega kao na pravednika, ta osoba ima izgled za večni život. Zato je Hristova otkupna krv u stanju da spasi život — trajno, u stvari, večno.
[Fusnote]
a Odluka je završila rečima: „Ako se brižljivo čuvate ovoga, napredovaćete. Budite zdravi!“ (Dela 15:29, NW). Izraz „Budite zdravi“ nije bilo obećanje u smislu: ’Ako se uzdržavate od od krvi ili bluda, imaćete bolje zdravlje.‘ To je bio samo zaključni pozdrav u pismu, kao kad se kaže: ’Zbogom.‘
b Pregled efikasnih alternativa za krv nalazi se u brošuri Kako ti krv može spasiti život?, koju je 1990. izdao Watchtower Bible and Tract Society of New York, Inc.
Možeš li objasniti?
◻ Koji je osnovni razlog zašto Jehovini svedoci odbijaju transfuzije krvi?
◻ Koji dokaz potvrđuje da biblijski stav o krvi nije medicinski nerazuman?
◻ Kako je otkupnina povezana sa biblijskim zakonom o krvi?
◻ Koji je jedini način na koji krv može trajno spasti živote?
[Pitanja za razmatranje]
[Okvir na 10. strani]
TRANSFUZIJA I INFEKCIJA
Nakon opsežnog pregleda o tome da li mogu transfuzije krvi učiniti pacijenta osetljivijim na infekciju, dr Nil Blanberg (Neil Blumberg) je zaključio: „Od 12 klinički razmotrenih slučajeva [tog pitanja], kod 10 je pronađeno da je transfuzija značajno i nezavisno povezana sa povećanim rizikom bakterijske infekcije... Uz to, transfuzija na neko duže vreme pre operacije može uticati na pacijentovu otpornost na infekciju ukoliko su imunološki učinci transfuzije tako dugotrajni kako pokazuju neki razmotreni slučajevi... Ako ti podaci mogu da se prošire i potvrde, izgleda da akutne postoperativne infekcije mogu biti samo sveopšta značajna komplikacija povezana sa homolognom transfuzijom“ (Transfusion Medicine Reviews, oktobar 1990).
[Slika na 8. strani]
Uvećana crvena krvna zrnca. „Svaki mikrolitar (0,00165 grama) krvi sadrži od 4 do 6 miliona crvenih krvnih zrnaca“ (The World Book Encyclopedia).
[Izvor]
Kunkel-CNRI/PHOTOTAKE NYC