’Žene koje se trude u Gospodu‘
’Žene koje se trude u Gospodu‘
„Pozdravite Trifenu i Trifosu, koje se trude u Gospodu!“ (RIMLJANIMA 16:12).
1. Na koji način se Isusova zemaljska služba pokazala blagoslovom za žene?
ISUSOVA zemaljska služba bila je zaista blagoslov za jevrejske žene. Delo koje je on započeo donosilo je utehu, nadu i novo dostojanstvo ženama svih rasa. On se nije obazirao na predanja judaizma, koja su ’obezvredila reč Božju‘ (Matej 15:6, NW). Mnoga od tih predanja prezirala su osnovna ženina prava koja im je Bog dao.
Isusov stav prema ženama
2. Zašto se može reći da je Isusov pristup ženama bio revolucionaran za to vreme?
2 Kakva je samo razlika bila između Isusovog stava prema ženama i stava koji su pokazivale jevrejske religiozne vođe! Kako navodi Encyclopaedia Judaica, ovi drugi smatrali su da su žene „pohlepne, vole prisluškivati, lenje su i ljubomorne.“ Na razgovor sa ženama gledalo se popreko, a „za naučnika je bilo sramota da razgovara sa ženom na ulici“ (Jerusalem in the Time of Jesus, od Joakima Džeremijasa (Joachim Jeremias); uporedi Jovan 4:27). Još bi se moglo mnogo govoriti o prezrivom stavu vođa judaizma prema ženama. Ali, gore spomenuto dovoljno pokazuje da je Isusov pristup ženama zaista bio revolucionaran u to vreme.
3. Koji događaji za vreme Isusove službe pokazuju da je on dragovoljno poučavao žene o dubokim duhovnim istinama?
3 Isus pruža savršen primer o tome kako muškarci mogu imati srdačan, a ipak čestit odnos prema ženama. Ne samo da je razgovarao sa njima, već ih je takođe poučavao dubokim duhovnim istinama. U stvari, prva osoba kojoj je otvoreno otkrio da je Mesija bila je baš žena, i još k tome Samarićanka (Jovan 4:7, 25, 26). Dalje, događaj u vezi s Martom i Marijom jasno pokazuje da Isus, za razliku od jevrejskih religioznih vođa, nije smatrao da žena nema pravo ponekad da ostavi svoje lonce i tiganje kako bi povećala svoje duhovno spoznanje. Tom prilikom Marija je „odabrala dobar deo“, stavljajući duhovne stvari na prvo mesto (Luka 10:38-42, NW). Međutim, nekoliko meseci kasnije, kad je umro njihov brat, Marta, a ne Marija, pokazala je veću želju da vidi Učitelja. Kako smo samo i danas uzbuđeni dok čitamo taj duboki duhovni razgovor između Isusa i Marte o nadi uskrsenja! (Jovan 11:20-27). Kakva je to samo prednost bila za Martu!
Žene koje su služile Isusu
4, 5. Ko je osim apostola sledio Isusa za vreme njegove službe u Galileji, i kako su mu one služile?
4 Isus je takođe prihvatio službu žena dok je putovao zemljom. U svom izveštaju o Evanđelju, Marko spominje „žene... koje iđahu za njim [Isusom] kad beše u Galileji i služahu mu“ (Marko 15:40, 41). Ko su bile te žene, i kako su one služile Isusu? Nisu nam poznata sva imena, ali Luka spominje neke i objašnjava na koji su način one služile Isusu.
5 Luka piše: „Posle toga iđaše Isus po gradovima i po selima propovedajući i javljajući dobru vest o kraljevstvu Božjemu. Sa njim bejahu dvanaestorica i neke žene koje bejahu isceljene od zlih duhova i od bolesti: Marija koja se zvaše Magdalena, iz koje iziđe sedam zlih duhova, i Jovana, žena Huze, nastojnika Irodova, Susana, i mnoge druge, koje mu pomagahu dobrima svojim“ (Luka 8:1-3). Isus je dragovoljno dopuštao tim ženama da ga slede i da koriste svoja dobra, služeći njegovim materijalnim potrebama kao i potrebama njegovih apostola.
6. (a) Ko je pratio Isusa na njegovom poslednjem putovanju u Jerusalim? (b) Ko je stajao uz Isusa prilikom njegove smrti, i kako su neke od njih nagrađene? (v) Šta je, sa stanovišta tradicija judaizma, značajno u vezi izveštaja u Jovanu 20:11-18?
6 Kad je Isus pogubljen, „Onde bejahu i gledahu iz daleka mnoge žene koje behu išle za Isusom iz Galileje i služile mu. Među njima beše Marija Magdalena i Marija mati Jakovljeva i Josifova, i mati sinova Zabedejevih“ (Matej 27:55, 56). Dakle, mnoge su verne žene bile uz Isusa u vreme njegove smrti. Takođe je vredno pažnje to da su žene bile prvi svedoci njegovog uskrsenja (Matej 28:1-10). To je samo po sebi bio udarac jevrejskoj tradiciji, jer se unutar judaizma smatralo da su žene nedostojne da budu pravovaljani svedoci. Imajući to na umu, pročitajmo Jovana 20:11-18, i pokušajmo da predočimo sebi veliko uzbuđenje koje je Marija Magdalena morala da oseća kad joj se ukazao uskrsnuli Učitelj, pozvao je po imenu i upotrebio kao svog svedoka da obavesti njegove učenike da je on zaista živ!
Verne hrišćanke nakon Pentekosta
7, 8. (a) Kako znamo da su žene bile prisutne kad je na Pentekost izliven sveti duh? (b) Kako su hrišćanke sudelovale u početnom širenju hrišćanstva?
7 Kad je Isus uzašao na nebo, bogu odane žene nalazile su se sa vernim apostolima u gornjoj sobi u Jerusalimu (Dela 1:12-14). Očigledno je da su žene bile među onima na koje je na Pentekost izliven sveti duh. Zašto? Jer je Petar, kad je objašnjavao šta se dogodilo, citirao Joela 2:28-30, koji posebno spominje „kćeri“ i „sluškinje“ (Dela 2:1, 4, 14-18). Takve duhom rođene, pomazane hrišćanke bile su deo hrišćanske skupštine od njenog samog osnivanja.
8 Žene su igrale važnu, iako ne glavnu, ulogu u širenju hrišćanstva. Marija, Markova majka i Barnabina tetka, stavila je svoju očigledno veliku kuću na raspolaganje jerusalimskoj skupštini (Dela 12:12). Učinila je to dobrovoljno u vreme kad su izbila nova progonstva hrišćana (Dela 12:1-5). Četiri kćerke evanđelizatora Filipa imale su prednost da budu hrišćanske proročice (Dela 21:9; 1. Korinćanima 12:4, 10).
Pavlov stav prema ženama
9. Koji savet je Pavle dao u vezi sa hrišćankama u svom prvom pismu Korinćanima, i na poštovanje kojeg božanskog načela je hrabrio žene?
9 Apostola Pavla ponekad optužuju za mržnju i nepoverenje prema ženama. Istina, Pavle je bio taj koji je zahtevao da žene zadrže svoje odgovarajuće mesto unutar hrišćanske skupštine. Pod normalnim okolnostima, one nisu smele da poučavaju na hrišćanskim sastancima (1. Korinćanima 14:33-35). Ako je hrišćanka govorila na sastanku zato što nije bio prisutan nijedan muški hrišćanin ili zato što je podstaknuta svetim duhom proricala, od nje se tražilo da nosi pokrivalo na glavi. To pokrivalo bilo je „znak podložnosti“, vidljivi dokaz da žena priznaje Božje uređenje poglavarstva (1. Korinćanima 11:3-6, 10).
10. Za šta neki optužuju apostola Pavla, ali šta dokazuje da je ta optužba lažna?
10 Pavle je očigledno našao za potrebno da podseti prve hrišćane na ta teokratska načela da se na skupštinskim sastancima ’sve uradi pristojno‘ (1. Korinćanima 14:40). Ali, da li to znači da je Pavle bio protivnik žena, kako neki tvrde? Ne, ne znači. Zar nije Pavle bio taj koji je, završavajući poglavlje svog pisma Rimljanima, poslao srdačne pozdrave deveterim hrišćankama? Zar nije pokazao duboko cenjenje prema Febi, Priski (Priscili), Trifeni i Trifosi, nazvavši ove poslednje dve ženama „koje se trude u Gospodu“? (Rimljanima 16:1-4, 6, 12, 13, 15). Uz to, Pavle je bio taj koji je pod nadahnućem napisao: „Jer koji se god u Hrista krstiste, u Hrista se obukoste. Nema tu više ni Judejina ni Grka, nema ni roba ni gospodara; nema ni čoveka ni ženske, jer ste svi jedno u Isusu Hristu“ (Galatima 3:27, 28). Pavle je očigledno voleo i cenio svoje hrišćanske sestre, uključujući Lidiju, koja je pokazala primernu gostoljubivost u vreme kušnje (Dela 16:12-15, 40; Filipljanima 4:2, 3).
Marljive žene danas
11, 12. (a) Kako se danas doslovno ispunjava Psalam 68:11? (b) U kakvoj se situaciji nalaze mnoge naše sestre, i zašto je njima potrebna naša naklonost i molitve?
11 Unutar hrišćanske skupštine danas ima mnogo hrišćanki koje se „trude u Gospodu“. U stvari, statistike pokazuju da je ’žena koje objavljuju dobru vest velika vojska‘, da sačinjavaju većinu vojske Svedoka koju Jehova upotrebljava u ovom vremenu kraja (Psalam 68:11, NW). Takve marljive hrišćanke koje se trude stekle su sebi dobro ime, budući da se bore kako bi ispunile svoju ulogu žena, majki, domaćica, hraniteljica, kao i ulogu hrišćanskih propovednika.
12 Jedan broj takvih divnih sestara ima supruge koji nisu u veri i moraju se s tom situacijom boriti 24 sata dnevno. Neke su se godinama naprezale da bi bile dobre supruge i ujedno udovoljavale zahtevima za lojalne sluge Jehove. To nije bilo lako, ali su istrajale, imajući uvek nadu da bi njihovi supruzi ’mogli biti pridobiveni bez reči‘ njihovim dobrim hrišćanskim vladanjem. I kakvu samo radost deli cela porodica kad takav suprug pozitivno reaguje na to! (1. Petrova 3:1, 2, NW). U međuvremenu je takvim vernim sestrama svakako potrebna bratska naklonost i molitve ostalih članova skupštine. Baš kao što ’tih i blag duh‘, koji one nastoje da pokazuju, imaju „veliku vrednost u Božjim očima“, tako je njihova nepokolebljiva besprekornost dragocena u našim očima (1. Petrova 3:3-6, NW).
13. Zašto se može reći za naše sestre pionirke da su žene „koje se trude u Gospodu“, i kako bi se na njih trebalo gledati u njihovim skupštinama?
13 Za sestre koje služe kao pioniri može se sasvim sigurno reći da se „trude u Gospodu“. Mnoge imaju dom, supruga i decu o kojima brinu, pored svoje službe propovedanja. Neke rade skraćeno da bi udovoljile svojim materijalnim potrebama. Sve to zahteva dobru organizaciju, odlučnost, istrajnost i mnogo truda. Takve hrišćanke bi trebalo da osete ljubav i podršku onih kojima okolnosti ne dozvoljavaju da se posvete delu propovedanja kao pioniri.
14. (a) Koji se divan primer istrajnosti spominje? (b) Koje još druge hrišćanke naročito zaslužuju pohvalu, i zašto? Spomeni neke mesne primere.
14 Neke hrišćanke su pokazale posebnu postojanost u pionirskoj službi. U Kanadi se Grejs Launzberi prvi put okušala kao pionir 1914. Zbog bolesti je 1918. morala prekinuti s pionirskom službom, ali se 1924. ponovo vratila u punovremenu službu. Dok ovo pišemo, ona još uvek služi kao pionir, iako ima 104 godine! Mnoge sestre misionarke, koje su se 1940-ih školovale u prvim razredima Biblijske škole Gilead Društva Kula stražara, još uvek verno služe kao misionari ili kao članovi betelske porodice u Bruklinu ili u nekoj od podružnica Društva Kula stražara. Sve takve hrišćanke, i svakako sve sestre koje se posvećuju službi u Betelu, pokazuju samopožrtvovni duh i izvrstan su primer. Dajemo li im ikad do znanja da ih cenimo?
Supruge putujućih nadglednika
15, 16. Koja sledeća grupa hrišćanki zaslužuje našu srdačnu pohvalu, i zašto?
15 Supruge putujućih nadglednika sačinjavaju daljnju grupu hrišćanki koje zaslužuju srdačnu pohvalu i ohrabrenje. Takve drage sestre spremne su da prate svoje supruge dok idu od skupštine do skupštine ili od pokrajine do pokrajine, kako bi duhovno izgrađivali svoju braću. Većina ih se odrekla udobnosti doma; svake sedmice spavaju na drugom krevetu, koji nije uvek udoban. Ali, radosno prihvataju sve što braća mogu da im ponude. One su divan primer svojim duhovnim sestrama.
16 Takve hrišćanke takođe pružaju neprocenjivu podršku svojim supruzima, vrlo sličnu bogu odanim ženama koje su sa Isusom ’išle i služile mu‘ (Marko 15:41). One ne mogu provoditi mnogo vremena same sa svojim supruzima, koji su uvek ’bogato zaposleni u delu Gospodovom‘ (1. Korinćanima 15:58, NW). Neke od njih, kao Roza Szumiga iz Francuske, koja je 1948. stupila u punovremenu službu, pakuju kofere svojim supruzima i putuju s njima 30 ili 40 godina. Spremne su da se žrtvuju za Jehovu i za svoju braću i sestre. One zaslužuju naše cenjenje, ljubav i molitve.
Supruge starešina
17, 18. (a) Koje osobine se traže od supruga braće imenovane za službene položaje? (b) Koje žrtve za Jehovu i svoju braću dobrovoljno čine supruge starešina, i na koji način mogu druge supruge pomoći svojim supruzima?
17 Kad je nabrojio preduslove za braću koja bi mogla da budu imenovana za starešine i sluge pomoćnike, apostol Pavle je takođe spomenuo žene, pišući: „Tako i žene treba da budu ozbiljne, ne klevetnice, umerene u navikama, verne u svemu“ (1. Timoteju 3:11, NW). Doduše, ovaj opšti savet odnosi se na sve hrišćanke. Ali, s obzirom na kontekst, očigledno je da bi trebalo supruge braće imenovane za službene položaje taj savet da slede na primeran način.
18 Srećom, ovo je slučaj sa mnogim hiljadama supruga hrišćanskih nadglednika. One su umerene u svojim navikama i svom doterivanju, ozbiljne u pogledu hrišćanskog načina života, paze šta govore i iskreno se trude da budu verne u svemu. Takođe se dobrovoljno žrtvuju, prihvatajući da njihovi supruzi posvećuju skupštinskim stvarima vreme koje bi inače mogli provesti s njima. Takve verne hrišćanke zaslužuju našu srdačnu ljubav i ohrabrenje. Možda bi u mnogim skupštinama više braće moglo posegnuti za prednosnim službama ako bi njihove supruge ponizno pristale da učine takve žrtve za dobrobit svih.
Verne „starice“
19. Zašto su mnoge verne „starice“ vrlo cenjene u svojim skupštinama, i kakvi bi trebalo da budu naši osećaji prema njima?
19 Naše razmatranje žena spomenutih u Bibliji omogućilo nam je da uvidimo da godine ne sprečavaju verne žene da služe Jehovi. Ova činjenica je pokazana na primerima Sare, Jelisavete i Ane. Danas ima mnogo hrišćanki u godinama koje su divni primeri vere i istrajnosti. Osim toga, one mogu diskretno da pomažu starešinama time što pomažu mlađim sestrama. Koristeći svoje veliko iskustvo, one mogu dati mudar savet mlađim ženama, baš kao što ih i Biblija opunomoćuje da čine (Titu 2:3-5). Možda je povremeno potrebno i starijoj sestri dati savet. Ako je tako, starešina koji to čini treba ’postupati prema njoj kao prema majci‘. Starešine treba da ’iskazuju čast udovicama‘ i, ako je potrebno, da organizuju materijalnu pomoć za njih (1. Timoteju 5:1-3, 5, 9, 10, NW). Naše drage starije sestre sasvim sigurno treba da osete da su voljene i cenjene.
Vladari s Hristom
20. Koja je uzvišena prednost ponuđena mnogim hrišćankama, i zašto druge ovce mogu biti srećne radi toga?
20 Sasvim je jasno iz Biblije da „u Boga nema pristranosti“ u pogledu rase ili pola (Rimljanima 2:10, 11; Galatima 3:28). Ovo takođe vredi i za način na koji Jehova odabira one koji treba da učestvuju s njegovim Sinom u kraljevskoj vladi (Jovan 6:44). Kako samo može biti zahvalno veliko mnoštvo drugih ovaca što verne žene, poput Isusove majke Marije, Marije Magdalene, Priscile, Trifene, Trifose, i vojske drugih iz rane hrišćanske skupštine, sudeluju sada u kraljevskoj vladavini, obogaćujući tu vladu svojim ličnim razumevanjem za osećaje i iskustva žena! Kakva je to samo promišljenost puna ljubavi i mudrosti s Jehovine strane! (Rimljanima 11:33-36).
21. Kakvi su naši osećaji danas prema ’ženama koje se trude u Gospodu‘?
21 Mi danas možemo deliti osećaj apostola Pavla kad je s ljubavlju i cenjenjem govorio o „tim ženama koje su se sa mnom rame uz rame borile za dobru vest“ (Filipljanima 4:3, NW). Svi Jehovini svedoci, muškarci i žene, smatraju radošću i prednošću da deluju rame uz rame sa ’velikom vojskom žena koje objavljuju dobru vest‘, da, sa ’ženama koje se trude u Gospodu‘ (Psalam 68:11; Rimljanima 16:12, NW).
Pitanja za ponavljanje
◻ Kako je Isus pokazao da nije učestvovao u predrasudama jevrejskih religioznih vođa prema ženama?
◻ Na koji način su bogobojazne žene služile Isusu, i koju su veliku prednost neke od njih dobile?
◻ Koji savet je Pavle dao u pogledu žena na skupštinskim sastancima?
◻ Koje grupe sestara zaslužuju našu posebnu naklonost i podršku, i zašto?
◻ Šta bi trebalo da osećamo prema svim ženama danas „koje se trude u Gospodu“
[Pitanja za razmatranje]
[Slika na stranama 16, 17]
Žene su služile Isusu i njegovim apostolima
[Slike na 18. strani]
Samopožrtvovne supruge putujućih nadglednika i drugih starešina pružaju dragocen doprinos Božjem delu