Da li je još živo obožavanje boginje-majke?

OBOŽAVANJE boginje-majke je u doba prvih hrišćana još uvek postojalo. Apostol Pavle se s time susreo u Efesu u Maloj Aziji. Kao i u Atini, gradu u kome su se takođe obožavale boginje, on je i ovde dao svedočanstvo o ’Bogu koji je stvorio svet‘, živom Stvoritelju, koji ne ’liči na zlato, srebro ili kamenje istesano veštinom i radom ljudi‘. To je za Efešane, od kojih je većina obožavala boginju-majku Artemidu, bilo previše. Oni koji su živeli od izrade srebrnih svetišta boginje podstakli su pobunu. U roku od otprilike dva sata, mnoštvo je vikalo: „Velika je Dijana [Artemida] Efeska!“ (Dela 17:24, 29; 19:26, 34).

Efeška Artemida

Grci su takođe obožavali Artemidu, ali se Artemida obožavana u Efesu ne može s njom čvrsto poistovetiti. Grčka Artemida bila je devičanska boginja lova i rađanja. Efeška Artemida bila je boginja plodnosti. Njen ogromni hram u Efesu se smatrao jednim od sedam svetskih čuda. Njen kip, čiji je grudni koš bio prekriven redovima jajolikih grudi i za koji se mislilo da je pao s neba, predstavljao ju je kao utelovljenje plodnosti. Naročiti oblik tih grudi bio je povod raznim tumačenjima, npr. da predstavljaju vence jaja ili čak bikovih testisa. Bez obzira na objašnjenje, simbol plodnosti je jasan.

Interesantno je da je, prema The New Encyclopædii Britannici, prvobitni kip te boginje „bio načinjen od zlata, abonosovine, srebra i crnog kamena“. Dobro poznati kip efeške Artemide iz drugog veka n. e. crnog je lica, ruku i stopala.

Lik Artemide bio je nošen ulicama. Bibličar R. B. Rekham (R. B. Rackham) piše: „U hramu [Artemide su bili] čuvani njeni... likovi, svetišta, posvećene posude od zlata i srebra, posude koje su na velikim praznicima u raskošnim procesijama bile nošene u grad i natrag.“ Ti praznici su privlačili stotine hiljada hodočasnika iz cele Male Azije. Oni su kupovali mala svetišta boginje, i nazivali bi je velikom, svojom gospom, kraljicom, devicom, „onom koja sluša i prima molitve“. Trebalo je da Pavle i rani hrišćani u takvoj sredini pokazuju veliku hrabrost da bi mogli uzvisivati ’Boga, Stvoritelja sveta‘, a ne bogove i boginje načinjene od ’zlata, srebra ili kamena‘.

Od boginje-majke do „Majke Božje“

Apostol Pavle je starešinama hrišćanske skupštine u Efesu prorekao  otpadništvo. Upozorio je da će se podići otpadnici koji će govoriti „izvrnutu nauku“ (Dela 20:17, 28-30, DK). Među stalno vrebajućim opasnostima u Efesu bio je i povratak obožavanju boginje-majke. Da li se to zaista i dogodilo?

U New Catholic Encyclopedii čitamo: „Smatralo se da je Efes, kao hodočasnički centar, pogrebno mesto [apostola] Jovana... Jedna druga tradicija, posvedočena od koncila u Efesu (431), povezuje Blaženu Devicu Mariju sa svetim Jovanom. Bazilika u kojoj je bio održan koncil nazvana je Marijinom crkvom.“ U jednom drugom katoličkom delu (Théo — Nouvelle encyclopédie catholique) govori se o „verodostojnoj tradiciji“ da je Marija pratila Jovana u Efes, gde je provela preostali deo svog života. Zašto je ova pretpostavljena veza između Efesa i Marije važna za nas danas?

Dopustimo da na to odgovori The New Encyclopædia Britannica: „Obožavanje majke Božje dobilo je podstrek kada je hrišćanska Crkva postala državna crkva pod Konstantinom i paganske su se mase slivale u crkvu... Njihova pobožnost i verska svest bile su stvarane hiljadama godina kroz kult ’velike majke‘ boginje i ’boginje device‘, što je započelo još u starim popularnim religijama Vavilonije i Asirije.“ Koje je mesto moglo biti bolje od Efesa za „hristijanizaciju“ obožavanja boginje-majke?

Tako je u Efesu 431. n. e. takozvani treći ekumenski koncil proglasio Mariju za „Teotokos“, što je grčka reč koja znači „Bogorodica“, ili „Majka Božja“. U New Catholic Encyclopedii stoji: „Upotreba ove titule od strane crkve bila je nesumnjivo presudna za rast doktrine o Mariji i njoj posvećenom bogoslužju u kasnijim vekovima.“

Ruševine „crkve Device Marije“, u kojoj se održao taj koncil, i danas se mogu videti na području starog Efesa. Može da se poseti i kapela, koja je po tradiciji bila kuća u kojoj je Marija živela i umrla. Papa Pavle VI je 1967. posetio ova svetišta Marije u Efesu.

Da, Efes je bio središte preobraženja paganskog obožavanja boginje-majke, sa kojim se Pavle susreo u prvom veku, u žarku odanost Mariji kao „Majci Božjoj“. Obožavanje boginje-majke se u zemljama hrišćanstva održalo na životu u prvom redu kroz odanost Mariji.

Obožavanje boginje-majke još živi

Encyclopædia of Religion and Ethics citira bibličara V. M. Remzija (W. M. Ramsay), koji kaže da je „u 5. veku čast koja se iskazivala Devici Mariji u Efesu bila [obnovljeni] oblik starog paganskog anatolskog obožavanja Device Majke“. U delu The New International Dictionary of New Testament Theology stoji: „Katolička predstava o ’majci Božjoj‘ i ’kraljici neba‘, iako nastala kasnije od N[ovog] Z[aveta], ukazuje na mnogo ranije religijsko-istorijske korene sa Istoka... U kasnijem obožavanju Marije nalaze se mnogi tragovi paganskog kulta božanske majke.“

Ti tragovi su previše brojni i previše detaljni da bi bili slučajni.  Sličnost između kipova majke s detetom Device Marije i kipova paganskih boginja, kao što je to Izida, ne može proći nezapaženo. Stotine kipova i ikona Crne Madone iz katoličkih crkava po celom svetu ne mogu a da ne podsete na kip Artemide. Delo Théo — Nouvelle encyclopédie catholique o tim Crnim Devicama kaže: „Izgleda da su one bile sredstvo kojim se na Mariju prenelo ono što je preostalo od popularnog obožavanja Dijane [Artemide]... ili Kibele.“ Procesije na Dan uzašašća Device Marije takođe nalaze svoj prototip u procesijama u čast Kibele i Artemide.

I sama nas imena data Mariji podsećaju na paganske boginje-majke. Ištar je bila uzvisivana kao „Sveta devica“, „moja Gospa“, i „milosrdna majka koja sluša molitve“. Izida i Astarta su bile nazivane „Kraljicama neba“. Kibela je prozvana „Majkom svih blagoslovljenih“. Svi se ti nazivi, s manjim varijacijama, primenjuju na Mariju.

Drugi vatikanski koncil podupro je kult „Blažene Device“. Papa Jovan Pavle II je dobro poznat po svojoj strastvenoj odanosti Mariji. Na svojim velikim putovanjima on nikada ne propušta priliku da poseti Marijina svetišta, uključujući tu i Crnu Madonu iz Čestohove u Poljskoj. On je Mariji poverio čitav svet. Zato ne iznenađuje da pod naslovom „Majka Boginja“, The New Encyclopædia Britannica piše: „Taj se naziv takođe primenjivao na likove tako različite kao što su takozvane Venere kamenog doba i Devica Marija.“

Međutim, rimokatoličko obožavanje Marije nije jedini način na koji je obožavanje boginje-majke preživelo do naših dana. Neobično je da su podupirači feminističkog pokreta proizveli mnogo literature o obožavanju boginje-majke. Oni veruju da su u ovom agresivnom svetu kojim dominiraju muškarci, žene nemilice tlačene i da obožavanje usmereno ženi pokazuje težnje čovečanstva za manje agresivnim svetom. Čini se da oni takođe veruju da bi svet danas bio bolje i mirnije mesto kad bi bio više feministički orijentisan.

Ali, obožavanje boginje-majke nije donelo mir antičkom svetu, a neće doneti mir ni danas. Osim toga, danas se sve više i više ljudi, u stvari milioni priključuju Jehovinim svedocima, uvereni da Marija neće spasti svet, iako je oni poštuju i vole kao vernu ženu iz prvog veka koja je imala divnu prednost što je rodila i odgojila Isusa. Jehovini svedoci takođe ne veruju da pokret za oslobođenje žena može dovesti do mira u svetu, iako neki od njegovih zahteva mogu biti opravdani. Zato oni gledaju na Boga koga je Pavle objavio Atinjanima i Efešanima, ’Boga koji je stvorio svet i sve što je u njemu‘ (Dela 17:24; 19:11, 17, 20). Taj je Svemogući Bog, čije je ime Jehova, obećao veličanstveni novi svet ’u kome će pravda nastavati‘, i mi se s poverenjem možemo osloniti na njegovo obećanje (2. Petrova 3:13).

Biblijsko gledište o položaju žene pred Bogom i pred muškarcem biće razmatrano dalje u ovom časopisu.

[Slika na 5. strani]

AŠTORET Kanaanska boginja polnosti i rata

[Izvor]

Musée du Louvre, Pariz

[Slika na 6. strani]

ARTEMIDA Efeška boginja plodnosti

[Izvor]

Musei dei Conservatori, Rim

[Slika na 7. strani]

„MAJKA BOŽJA“ u hrišćanstvu

[Izvor]

Katedrala u Šartru, Francuska