Objavitelji Kraljevstva izveštavaju

Oni su se uzdali u Jehovu

JEHOVA je svojim Svedocima zapovedio da propovedaju dobru vest o Kraljevstvu po celom svetu kako bi ljudi iz svih naroda imali mogućnost da saznaju za Božji novi svet. U nekim zemljama, često na podsticaj sveštenstva tzv. hrišćanstva, naše je delo ograničeno. To je slučaj u nekim zemljama Afrike. Ali, Jehovini svedoci u tim zemljama čine ono što je činio i kralj David. On je rekao: „U Boga se uzdam. Neću se bojati“ (Psalam 56:11, NW). Iskustva naše braće u tim zemljama pokazuju da se uzdaju u Jehovu i da nastavljaju sa njegovim važnim delom.

Svedok koji je radio kao direktor škole istrajao je da sluša „Boga kao vladara pre nego ljude“, objavljujući svoju neutralnost prema državnim poslovima (Dela 5:29, NW). Bio je teško pretučen i očekivalo se da će biti osuđen kao izdajnik. Svi su mislili da će biti ubijen. Međutim, Svedok se uzdao u Jehovu. Ostao je veran i objasnio je razloge zašto na temelju savesti zauzima takav stav. I kakav je bio rezultat? Bio je oslobođen i vraćen u svoj rodni grad, nakon čega su se državni agenti koji su ga tukli izvinili. Taj verni Svedok je vraćen na mesto učitelja, a kasnije je unapređen za nadzornika više škola!

Koordinator jedne škole je otpustio učitelja koji je bio Svedok. Mesec dana kasnije taj koordinator je od specijalnog pionira prihvatio knjigu Ti možeš zauvek da živiš u raju na Zemlji i pristao je na biblijski studij. Nakon što je završio 6. poglavlje, napustio je posao koordinatora škole, i on i njegova žena počeli su prisustvovati svim sastancima Jehovinih svedoka. Jednog nedeljnog jutra otpušteni učitelj je bio ugodno iznenađen kada je sreo čoveka koji ga je otpustio i kada je saznao da je on na putu da postane duhovni brat.

Još jedno iskustvo iz iste zemlje pokazuje kako Jehovini svedoci ulivaju poštovanje za Jehovine pripreme i kako rade na održavanju organizacije čistom. Specijalni pionir koji je radio na udaljenom području doživeo je mnogo protivljenja. Pošto je bio iz drugog plemena i pokrajine, neprijatelji istine su želeli da ga proteraju iz sela. Međutim, seoski starešina je istakao njegovo dobro vladanje i dobre rezultate njegove službe i da neće dozvoliti njegovo izgnanje. Starešina je spomenuo da ljudi, od dolaska specijalnog pionira, iskazuju čast vladajućim upravnim organima, plaćajući svoje poreze i jednom nedeljno izlazeći na rad na zajedničkom putu (Rimljanima 13:1, 7).

Onda je jedne noći drugi Svedok uhvaćen u preljubi sa ženom koja nije bila Svedok. Nastao je skandal, a specijalni pionir je bio pozvan pred starešinu koji ga je ukorio rečima: „Tvoj je brat uhvaćen u preljubi. Vi Jehovini svedoci ne razlikujete se od drugih religija.“ Međutim, specijalni pionir je objasnio: „Iako smo nesavršeni, mi se razlikujemo od drugih religija jer osuđujemo dela onih koji vrše velike grehe.“

Svedok koji je počinio preljubu odležao je u zatvoru i platio je novčanu kaznu. Dalje, isključen je iz skupštine kao nepokajnički prestupnik. Taj postupak je ostavio utisak na starešinu i zatvorio usta onima koji su ismejavali Svedoke. Starešina je primetio: „Ne treba govoriti loše o Jehovinim svedocima. Oni poseduju istinu. Druge religije ne preduzimaju takav postupak.“

Verni Svedoci u toj zemlji slede podsticaj iz Psalma 37:3: „Uzdaj se u Jehovu i čini dobro: Na zemlji stanuj i postupaj verno“ (NW). Hoćemo li se i mi uzdati u Jehovu kao ti hrišćani?