Traganje za novim svetskim poretkom

„NE POSTOJE nikakve karte koje bi nas dovele tamo kuda idemo, u taj novi svet koji sami stvaramo. Dok se svet osvrće na devet decenija rata, razdora, sumnje, pogledajmo i napred — u nove vekove, i novi milenijum mira, slobode i napretka.“

Taj komentar je 1. januara 1990. dao Džordž Buš, predsednik SAD. Mihail Gorbačov, sovjetski predsednik je tada u sličnoj poruci predložio saradnju u 1990–im godinama da bi se „svet oslobodio strahova i nepoverenja, nepotrebnog oružja, zastarelih političkih koncepata i vojnih doktrina i veštački podignutih barijera između ljudi i država“. Tako je 3. januara 1990. izvestio japanski Mainichi Daily News.

Očigledo, očekivanja su bila velika. Takva su još uvek bila i godinu dana kasnije. U svom govoru koji je 29. januara 1991. izneo pred otvaranje redovnog zasedanja kongresa, predsednik Buš je, aludirajući na ratno stanje u Persijskom zalivu, rekao: „Ono što je na kocki više je od jedne male zemlje [Kuvajta], to je velika zamisao — novi svetski poredak u kome su različiti narodi okupljeni oko zajedničkog cilja kako bi ostvarili univerzalne težnje čovečanstva: mir i sigurnost, slobodu i vladavinu zakona.“

Traganje koje nije oslobođeno nevolja

Mnogi problemi sputavaju čoveka u njegovom traganju za novim svetskim poretkom. Oružani sukobi sasvim sigurno stoje na tom putu. U vezi neprijateljstva koje je tada buktelo u Iraku i Kuvajtu, u časopisu Time od 28. januara 1991. je stajalo: „Dok su padale bombe i leteli projektili, nade za novi svetski poredak ustuknule su pred poznatim neredom.“ U časopisu je još pisalo: „Niko ne bi trebalo da gaji nikakve iluzije o tome kako je mnogo hvaljeni novi svetski poredak ovde ili čak na dohvatu.“

Međunarodna saradnja nije nikada bila ostvarena, i to ometa napore čoveka ka uspostavljanju novog svetskog poretka. U jednom izveštaju koji se pojavio u izdanju The World & I (januar 1991), naučnici su ispitivali „novije spoljne politike supersila i njihov verovatni uticaj na novi svetski poredak“. Izdavač je zaključio: „Istorija ukazuje na to da je linija između rata i mira tanka i u najboljim vremenima. Međunarodna saradnja, naročito među glavnim silama, presudna je za uspešan prelaz iz hladnog rata u novi svetski poredak.“

Na putu novog svetskog poretka koji mnogi zamišljaju takođe stoje i problemi uništavanja okoline. U State of the World 1991 (izveštaj Worldwatch Instituta), Lester R. Braun (Lester R. Brown) je rekao: „Niko sa sigurnošću ne može reći kako će izgledati novi svetski poredak. Ali, ako za sledeću generaciju hoćemo da stvorimo budućnost koja obećava, onda će ogroman napor, potreban da degradacija okoline ove planete krene u suprotnom smeru, dominirati svetskim poslovima u narednim decenijima.“ U tom je izveštaju stajalo da je zagađenje vazduha „u stotinama gradova dostiglo nivo opasan po zdravlje, a u mnogim zemljama nivo kada je ugrožena letina“. Još je pisalo: „Kako raste broj ljudi koji nastanjuju ovu planetu, opada broj biljnih i životinjskih vrsta. Uništavanje životnog prostora i zagađivanje smanjuju zemljinu biološku raznovrsnost. Porast temperature i osiromašenje ozonskog sloja mogu prouzrokovati nove gubitke.“

Dakle, jasno je da je čovekovo traganje za novim svetskim poretkom krcato problemima. Da li će to traganje biti uspešno? Može li se reći da je novi svet blizu? Ako može, kako će on nastupiti?