Ugoditi Jehovi pokazivanjem dobrohotnosti
Ugoditi Jehovi pokazivanjem dobrohotnosti
„Šta Jehova traži za uzvrat od tebe osim da tvoriš pravdu i da voliš dobrohotnost i da skromno hodaš s Bogom svojim?“ (MIHEJ 6:8, NW).
1. Zašto ne bi trebalo da nas iznenadi što Jehova očekuje da njegov narod pokazuje dobrohotnost?
JEHOVA očekuje da njegov narod pokazuje dobrohotnost. To ne bi trebalo da nas iznenadi. I sam Bog je dobrohotan prema svima, čak i prema nezahvalnim zlim ljudima. S obzirom na to, Isus Hrist je rekao svojim učenicima: „Nastavite da volite svoje neprijatelje i činite dobro i dajete bez kamate, ne očekujući ništa za uzvrat; i biće velika vaša nagrada, i bićete sinovi Najvišega, jer je on dobrohotan prema nezahvalnima i zlima. Nastavite da budete milosrdni, kao što je vaš Otac milosrdan“ (Luka 6:35, 36, NW).
2. Koja pitanja s obzirom na dobrohotnost zaslužuju naše razmatranje?
2 Kao što se u Miheju 6:8 izjavljuje, oni koji hode s Bogom moraju u stvari ’voleti dobrohotnost‘. Očigledno, Jehova je zadovoljan kada njegove sluge vole dobrohotnost i kada je pokazuju na srdačan način. Ali, šta je dobrohotnost? Koje koristi mogu nastati ako se pokazuje? I kako može da se pokaže ta osobina?
Šta je dobrohotnost
3. Kako bi opisao dobrohotnost?
3 Dobrohotnost je osobina pokazivanja aktivnog zanimanja za druge. Ona dolazi do izražaja korisnim delima i obzirnim rečima. Biti dobrohotan znači činiti dobro umesto bilo čega štetnog. Dobrohotna osoba je naklonjena, plemenita, saosećajna i susretljiva. Ona ima velikodušan, obziran stav prema drugima. Dobrohotnost je i deo tkanine simbolične odeće svakog pravog hrišćanina, jer je Pavle podsticao: „Obucite se... u nežnu naklonost saosećanja, dobrohotnost, poniznost uma, blagost i dugotrpljivost“ (Kološanima 3:12, NW).
4. Kako Jehova preuzima inicijativu u pokazivanju dobrohotnosti prema čovečanstvu?
4 Jehova preuzima inicijativu u pokazivanju dobrohotnosti. Kao što je apostol Pavle rekao, „kada se očitovala dobrohotnost i ljubav prema čoveku od strane našeg Spasitelja, Boga, spasao nas je... prema svom milosrđu kroz kupanje koje nas je privelo k životu i kroz to što nas je obnovio svetim duhom“ (Titu 3:4, 5, NW). Bog čisti, ili ’kupa‘, pomazane hrišćane u Isusovoj krvi, primenjujući u njihovu korist vrednost Hristove otkupne žrtve. Oni su takođe obnovljeni kroz sveti duh, postajući „novo stvorenje“ kao duhom rođeni sinovi Božji (2. Korinćanima 5:17, NW). Naravno, Božja dobrohotnost i ljubav prema čoveku proširila se i na međunarodno „veliko mnoštvo“, koje je ’opralo svoje duge haljine i obelilo ih u krvi Jagnjetovoj‘ (Otkrivenje 7:9, 14, NW; 1. Jovanova 2:1, 2). Osim toga, pomazanici i veliko mnoštvo sa zemaljskom nadom zajedno su pod Isusovim ’blagim‘ jarmom (Matej 11:30).
5. Zašto bi trebalo očekivati da oni koji su vođeni Božjim duhom pokazuju dobrohotnost prema drugima?
5 Dobrohotnost je i deo ploda Božjeg svetog duha, ili aktivne sile. Pavle je rekao: „Plod duha je ljubav, radost, mir, dugotrpljivost, dobrohotnost, dobrota, vera, blagost, samosavladavanje. Protiv takvih stvari nema zakona“ (Galaćanima 5:22, 23, NW). Prema tome, šta bi trebalo da očekujemo od onih koji su vođeni svetim duhom? Oni će sigurno pokazivati dobrohotnost prema drugima.
6. Na kakvo postupanje dobrohotnost treba da navede starešine i druge hrišćane?
6 Dobrohotnost se može ispoljavati na mnogo načina. Dobrohotnost pokazujemo kada smo milosrdni. Na primer, hrišćanske starešine su dobrohotne kada proširuju milosrđe na pokajničkog prestupnika i kada nastoje da mu duhovno pomognu. Osobina dobrohotnosti koju dodeljuje Bog čini nadglednike strpljivim, obzirnim, samilosnim i plemenitim. Ona ih pokreće da ’obzirno postupaju sa stadom‘ (Dela 20:28, 29, NW). U stvari, dobrohotnost kao plod duha treba sve hrišćane da učini milosrdnim, strpljivim, obzirnim, samilosnim, naklonjenim i gostoljubivim.
Izbegavati pogrešnu dobrohotnost
7. Zašto bi rekao da je pogrešna dobrohotnost slabost?
7 Neki gledaju na dobrohotnost kao na slabost. Smatraju da osoba mora biti neosetljiva, ponekad čak i neuljudna, kako bi na druge ostavila utisak njena snaga. Ali, ispravno je rečeno da je „neuljudnost slabićevo oponašanje snage“. U stvari, potrebna je prava snaga i da se bude istinski dobrohotan i da se izbegava pogrešna dobrohotnost. Dobrohotnost koja je plod Božjeg duha nije slabost, sporazuman stav prema pogrešnom vladanju. Umesto toga, pogrešna je dobrohotnost slabost koja navodi nekoga da opravdava pogrešno postupanje.
8. (a) Kako se Elie, s obzirom na svoje sinove, pokazao popustljiv? (b) Zašto se starešine moraju čuvati da ne podlegnu pogrešnoj dobrohotnosti?
8 Izraelski prvosveštenik Elie bio je popustljiv u držanju u stezi svojih sinova, Hofnija i Finesa, koji su služili kao sveštenici u svetom šatoru. Nezadovoljni delom žrtve koji im je dodeljen prema Božjem zakonu, imali su slugu koji je tražio nekuvano meso od onoga ko prinosi žrtvu pre nego što je salo žrtve bilo spaljeno na žrtveniku. Elievi sinovi su takođe imali nemoralne polne odnose sa ženama koje su služile na ulazu u sveti šator. Međutim, umesto da Hofnija i Finesa smeni s dužnosti, Elie ih je samo blago ukorio, iskazujući svojim sinovima veću čast nego Bogu (1. Samuelova 2:12-29). Nije čudo što je „reč Jehovina bila retka u tim danima“! (1. Samuelova 3:1, NW). Zato hrišćanske starešine ne smeju da podlegnu krivim razmišljanjima ili da ispoljavaju pogrešnu dobrohotnost koja može da ugrozi duhovnost skupštine. Prava dobrohotnost nije slepa na zle reči i dela kojima se krše Božja merila.
9. (a) Koji stav nam može pomoći da izbegnemo da podlegnemo pogrešnoj dobrohotnosti? (b) Kako je Isus pokazao snagu u postupanju sa otpadničkim religionistima?
9 Ako moramo izbeći pokazivanje pogrešne dobrohotnosti, moramo da molimo za Božju pomoć kako bismo imali snage za to, što je očigledno iz reči psalmiste: „Idite od mene bezdušnici, da zapovesti Boga svoga čuvam!“ (Psalam 119:115). Takođe moramo slediti primer Isusa Hrista, koji nikada nije bio kriv zbog pokazivanja pogrešne dobrohotnosti. U stvari, Isus je bio samo utelovljenje istinske dobrohotnosti. Na primer, ’osetio je sažaljenje prema ljudima, jer su bili ogoljeni i rasejani kao ovce bez pastira‘. Zato su se iskreni ljudi osećali slobodni da pristupe Isusu, donoseći mu čak i svoju malu decu. A zamisli samo dobrohotnost i samilost koju je ispoljio dok je ’uzimao decu u svoje ruke i blagosiljao ih‘! (Matej 9:36; Marko 10:13-16, NW). Iako je Isus bio dobrohotan, ipak je bio odlučan za ono što je ispravno u očima njegovog nebeskog Oca. Isus nikada nije odobravao zlo; imao je snagu koju mu je Bog dodelio da javno prekori licemerne religiozne vođe. U Mateju 23:13-26, više puta je ponovio objavu: „Teško vama književnici i fariseji, licemeri!“ Isus je svaki put pružio razlog za božansku osudu.
Dobrohotnost povezana s ljubavlju
10. Kako Isusovi učenici pokazuju dobrohotnost i ljubav prema suvernicima?
10 S obzirom na svoje sledbenike, Isus je rekao: „Po tome će svi znati da ste moji učenici, ako imate ljubav među sobom“ (Jovan 13:35, NW). A koje je jedno od obeležja ljubavi koja označava Isusove prave učenike? Pavle je rekao: „Ljubav je dugotrpljiva i dobrohotna“ (1. Korinćanima 13:4, NW). Biti dugotrpljiv i dobrohotan znači da podnosimo nesavršenosti i propuste drugih, kao što to Jehova dobrohotno čini (Psalam 103:10-14; Rimljanima 2:4; 2. Petrova 3:9, 15). Hrišćanska ljubav i dobrohotnost pokazuje se i onda kada suvernike u nekom drugom delu Zemlje pritisnu teškoće. Odazivajući se više nego ’ljudskom dobrohotnošću‘, hrišćani na drugim mestima pokazuju bratsku ljubav dobrovoljno prilažući materijalne stvari kako bi pomogli takvim obožavaocima Jehove (Dela 28:2, NW).
11. Šta je, prema Bibliji, ljubazna dobrohotnost?
11 Dobrohotnost je povezana s ljubavlju u izrazu „ljubazna dobrohotnost“, koji se često koristi u Bibliji. To je dobrohotnost koja proizilazi iz lojalne ljubavi. Hebrejska imenica prevedena sa „ljubazna dobrohotnost“ (hesed) uključuje više od nežne obzirnosti. To je dobrohotnost koja s ljubavlju prianja uz nekoga dok namera u povezanosti s tim ne bude ostvarena. Jehovina ljubazna dobrohotnost, ili lojalna ljubav, ispoljava se na mnogo načina. Na primer, pokazana je u njegovim delima izbavljenja i zaštite (Psalam 6:4; 40:11; 143:12).
12. U šta mogu biti sigurne Jehovine sluge kada mole za pomoć ili izbavljenje?
12 Nije čudo da Jehovina ljubazna dobrohotnost privlači ljude k njemu! (Jeremija 31:3). Kada je Božjim vernim slugama potrebno izbavljenje ili pomoć, oni znaju da je njegova ljubazna dobrohotnost zaista lojalna ljubav, koja ih neće ostaviti na cedilu. Zato oni mogu da mole u veri, kao što je to činio psalmista koji je rekao: „Što se mene tiče, pouzdao sam se u tvoju ljubaznu dobrohotnost; neka mi se srce raduje u tvom spasenju“ (Psalam 13:5, NW). Pošto je Božja ljubav lojalna, njegove sluge se ne uzdaju uzalud u njegovu ljubaznu dobrohotnost. Kada mole za pomoć ili izbavljenje, imaju sledeće zasiguranje: „Jehova neće napustiti svoj narod, niti će ostaviti svoje nasleđe“ (Psalam 94:14, NW).
Nagrade dobrohotnosti
13, 14. Zašto dobrohotna osoba ima lojalne prijatelje?
13 U oponašanju Jehove, njegove sluge „nastavljaju da postupaju jedni s drugima sa ljubaznom dobrohotnošću i milosrđem“ (Zaharija 7:9, NW; Efešanima 5:1). „Poželjna stvar u zemaljskog čoveka njegova je dobrohotnost“, a onaj ko pokazuje tu osobinu žanje bogate nagrade (Poslovice 19:22, NW). Koje su neke od njih?
14 Dobrohotnost nas čini taktičnim i time nam pomaže da održavamo dobre odnose s drugima. Taktična osoba govori i obavlja stvari ili postupa u teškim situacijama promišljeno i neuvredljivo. Dok „okrutna osoba“ trpi progonstvo, „čovek ljubazne dobrohotnosti postupa korisno sa svojom dušom“ (Poslovice 11:17, NW). Ljudi izbegavaju okrutnu osobu, ali su privučeni onoj koja prema njima pokazuje ljubaznu dobrohotnost. Zato dobrohotni pojedinac ima lojalne prijatelje (Poslovice 18:24).
15. Koji učinak može imati dobrohotnost u religiozno razdeljenom domu?
15 Hrišćanka koja ima bračnog druga koji nije u veri može ga privući Božjoj istini osobinom kao što je dobrohotnost. Pre nego što je čula za istinu i obukla „novu osobu koja je stvorena po Božjoj volji u istinskoj pravednosti i lojalnosti“, možda je bila nedobrohotna, čak svadljiva (Efešanima 4:24, NW). Ako je njen suprug znao neke poslovice, lako se mogao složiti da je ’svadljivost ženina prokišnjavanje‘ i da je ’bolje u pustinji sam živeti, nego sa ženom svadljivom i gnevnom‘ (Poslovice 19:13; 21:19). Ali, sada čisto ponašanje hrišćanske žene i njeno duboko poštovanje, zajedno sa osobinama kao što je dobrohotnost, može pomoći da njen bračni drug bude pridobijen za pravu veru (1. Petrova 3:1, 2). Da, to može biti nagrada za njenu dobrohotnost.
16. Koju korist možemo izvući iz dobrohotnosti koja nam je pokazana?
16 Dobrohotnost koja nam je pokazana može biti od koristi, čineći nas samilosnijim i spremnijim da opraštamo. Na primer, ako nam je potrebna duhovna pomoć i ako se s nama postupa dobrohotno i blago, zar neće to da nas učini sklonijim da s drugima postupamo na isti način? Dakle, dobrohotno i blago postupanje može da se očekuje od duhovno osposobljenih muževa, jer je Pavle pisao: „Braćo, ako koji čovek i učini kakav krivi korak pre nego što je toga svestan, vi koji imate duhovne sposobnosti pokušajte takvog čoveka da ispravite u duhu blagosti, pazeći svaki na sebe, da i ti ne budeš iskušan“ (Galaćanima 6:1, NW). Imenovane starešine govore blago i dobrohotno kad nastoje da pomognu suvernicima koji greše. Međutim, bilo da smo lično primili takvu dobrohotnu pomoć ili ne, šta Bog očekuje od svih onih koji mu služe? Svi hrišćani su dužni da pokazuju dobrohotnost prema drugima i treba da slede Pavlov savet: „Budite dobrohotni jedni prema drugima, brižno samilosni, dragovoljno opraštajući jedni drugima baš kao što je i Bog preko Hrista dragovoljno oprostio vama“ (Efešanima 4:32, NW). Naravno, ako nam je neko oprostio ili ako nam je na dobrohotan način bilo pomognuto da se izvučemo iz duhovne poteškoće, to bi trebalo povećati našu sposobnost opraštanja, samilosti i dobrohotnosti.
Ceniti Božju nezasluženu dobrohotnost
17. Pošto smo od rođenja grešnici, za koju dobrohotnost bi trebalo da budemo posebno zahvalni?
17 Pošto smo svi rođeni kao grešnici osuđeni na smrt, na jednoj dobrohotnosti svi treba da budemo posebno zahvalni. To je nezaslužena dobrohotnost Jehove Boga. Dobrohotnost kojom bi grešnici bili oslobođeni osude na smrt i proglašeni pravedni potpuno je nezaslužena. Pavle, koji je u svojih 14 božanski nadahnutih pisama 90 puta spomenuo Božju nezasluženu dobrohotnost, rekao je hrišćanima u starom Rimu: „Jer svi su sagrešili i ne dostižu Božju slavu, a to je kao besplatni dar kojim su oni proglašeni pravednim po njegovoj nezasluženoj dobrohotnosti, kroz izbavljenje otkupom koji je platio Hrist Isus“ (Rimljanima 3:23, 24, NW). Kako bi samo trebalo da cenimo nezasluženu dobrohotnost koju je pokazao Jehova Bog!
18, 19. Kako možemo izbeći da promašimo svrhu Božje nezaslužene dobrohotnosti?
18 Ako bismo bili nezahvalni, mogli bi da promašimo svrhu Božje nezaslužene dobrohotnosti. S obzirom na to, Pavle je rekao: „Mi smo zato izaslanici koji zastupaju Hrista, kao da Bog usrdno moli preko nas. Kao poslanici Hrista molimo: ’Pomirite se s Bogom.‘ Onoga koji nije poznavao greh učinio je grehom za nas, da bismo pomoću njega mogli da postanemo Božja pravednost. Radeći zajedno s njim, molimo i vas usrdno da ne prihvatite Božju nezasluženu dobrohotnost i promašite njenu svrhu. Jer on kaže [u Isaiji 49:8, Septuaginta]: ’U povoljno vreme čuo sam te, i u dan spasenja pomogao ti.‘ Gle! Sad je naročito povoljno vreme. Gle! Sad je dan spasenja. Ni na koji način ne dajemo nikakvog povoda za spoticanje, da se našoj službi ne bi moglo prigovoriti; nego na svaki način preporučujemo sebe kao Božje sluge“ (2. Korinćanima 5:20–6:4, NW). Šta je Pavle time mislio?
19 Pomazani hrišćani su izaslanici umesto Hrista, a pripadnici velikog mnoštva su njegovi poslanici. Oni zajedno podstiču ljude da se pomire s Bogom kako bi postigli spasenje. Pavle nije želeo da bilo ko prihvati nezasluženu dobrohotnost Jehove Boga kroz Isusa Hrista i da promaši njenu svrhu. To bi nam se moglo dogoditi ako propustimo da obavljamo delo za koje nas je ta nezaslužena dobrohotnost učinila prikladnim. Imajući dobar odnos s Bogom kao oni koji su pomireni s njim, nećemo uzalud primiti njegovu nezasluženu dobrohotnost ako ispunimo svoju „službu pomirenja, naime, da je Bog posredstvom Hrista mirio sa sobom svet“ (2. Korinćanima 5:18, 19, NW). I mi ćemo prema drugima pokazivati najveću dobrohotnost pomažući im da se pomire s Bogom.
20. Šta ćemo kao sledeće istraživati?
20 Jehovine sluge koriste svoje vreme i sredstva u delima dobrohotnosti kada nastoje duhovno da pomognu ljudima kroz hrišćansku službu. Ali, šta možemo da naučimo iz biblijskih primera praktične primene dobrohotnosti? Istražimo kao sledeće neke od tih primera i razmotrimo i druge načine kako da ugodimo Jehovi pokazivanjem dobrohotnosti.
Kako bi odgovorio?
◻ Šta je dobrohotnost?
◻ Kako možemo izbeći da ne podlegnemo pogrešnoj dobrohotnosti?
◻ Zašto Jehovin narod može da se pouzda u njegovu ljubaznu dobrohotnost?
◻ Koje su neke nagrade dobrohotnosti?
◻ Kojim delima nećemo promašiti svrhu Božje nezaslužene dobrohotnosti?
[Pitanja za razmatranje]
[Slika na 13. strani]
Dobrohotnost čini hrišćanske starešine strpljivim, obzirnim i samilosnim
[Slika na 15. strani]
Dobrohotnost hrišćanske žene može pomoći da njen bračni drug bude pridobijen za pravu veru
[Slika na 17. strani]
Prema drugima možemo pokazati najveću dobrohotnost time da im pomažemo da se pomire s Bogom