Uvek težiti za ljubaznom dobrohotnošću

„Ko teži za pravednošću i ljubaznom dobrohotnošću pronaći će život, pravednost i slavu“ (POSLOVICE 21:21, NW).

1. Zašto bi trebalo da očekujemo da oni koji su vođeni Božjim duhom pokazuju dobrohotnost?

 JEHOVA je dobrohotan i samilostan. On je „Bog milosrdan i milostiv, spor na gnev i obilan u ljubaznoj dobrohotnosti i istini“ (2. Mojsijeva 34:6, 7, NW). Zato je razumljivo da plod njegovog svetog duha uključuje ljubav i dobrohotnost (Galaćanima 5:22, 23).

2. Koje primere ćemo sada razmotriti?

² Oni koji su vođeni Jehovinim svetim duhom, ili aktivnom silom, ispoljavaju njegov plod dobrohotnosti. Oni pokazuju ljubaznu dobrohotnost u svojim odnosima s drugima. Oni zaista slede primer apostola Pavla, preporučujući se kao Božje sluge ’dobrohotnošću‘ i na druge načine (2. Korinćanima 6:3-10, NW). Njihov dobrohotan, samilostan, opraštajući duh usklađuje se s ličnošću Jehove, koji je „obilan u ljubaznoj dobrohotnosti“ i čija Reč sadrži mnoge primere dobrohotnosti (Psalam 86:15, NW; Efescima 4:32). Šta možemo naučiti iz nekih od tih primera?

Dobrohotnost nas čini nesebičnim i gostoljubivim

3. Kako je Avraham bio primeran u pokazivanju dobrohotnosti, i koje je ohrabrenje pružio Pavle s tim u vezi?

³ Patrijarh Avraham (Avram) — ’Jehovin  prijatelj‘ i „otac svih onih koji imaju veru“ — pruža divan primer u pokazivanju dobrohotnosti (Jakov 2:23; Rimljanima 4:11, NW). On je sa svojom porodicom, koja je uključivala njegovog nećaka Lota, na Božju zapovest napustio haldejski grad Ur i pošao u Kanaan. Iako je Avraham bio stariji čovek i poglavar porodice, bio je dobrohotan i nesebičan kada je dozvolio Lotu da izabere najbolje pašnjake, dok je on za sebe uzeo ono što je preostalo (Postanje 13:5-18). Ista dobrohotnost može i nas podstaći da dozvolimo da drugi imaju prednost ispred nas. Takva nesebična dobrohotnost u skladu je sa savetom apostola Pavla: „Neka niko ne traži svoju korist, nego korist drugoga.“ Pavle je i sam ’u svemu ugađao svima, ne tražeći svoju korist, nego korist mnogih da bi se mogli spasti‘ (1. Korinćanima 10:24, 33, NW).

4. Kako su Avraham i Sara bili nagrađeni za pokazivanje dobrohotnosti u obliku gostoljubivosti?

⁴ Ponekad dobrohotnost poprima oblik srdačne gostoljubivosti. Avraham i njegova žena Sara bili su dobrohotni i gostoljubivi prema trojici stranaca koji su jednog dana onuda prolazili. Avraham ih je nagovorio da ostanu neko vreme, dok on i Sara brzo pripreme izvrstan obrok za posetioce. Pokazalo se da su ti stranci Jehovini anđeli, od kojih je jedan saopštio obećanje da će ostarela Sara, koja je bila bez dece, dobiti sina (Postanje 18:1-15). Kakva nagrada za dobrohotnu gostoljubivost!

5. Na koji način je Gaj pokazao dobrohotnost, i kako mi možemo učiniti nešto slično?

⁵ Jedan način na koji svi hrišćani mogu pokazati dobrohotnost je da budu gostoljubivi (Rimljanima 12:13; 1. Timoteju 3:1, 2). U skladu s time, Jehovine sluge dobrohotno pružaju gostoprimstvo putujućim nadglednicima. To nas podseća na dobrohotnost koju je pokazao hrišćanin iz prvog veka Gaj. On je učinio „verno delo“ gostoljubivo primajući braću koja su bila u poseti, „strance“ koji su mu nekad bili nepoznati (3. Jovanova 5-8, NW). Mi obično poznajemo one prema kojima možemo dobrohotno da pokazujemo gostoljubivost. Možda zapažamo da je naša duhovna sestra potištena. Možda je njen bračni drug nevernik ili čak isključena osoba. Kakva mogućnost da pokažemo dobrohotnost pozivajući je da se s vremena na vreme raduje duhovnom druženju i obroku s našom porodicom! Iako možda nećemo prirediti gozbu, naša porodica će sigurno pronaći radost u pokazivanju dobrohotnosti takvoj sestri. (Uporedi Poslovice 15:17.) A ona će nesumnjivo izraziti svoju zahvalnost za to, bilo rečima ili ljubaznim pisamcem zahvale.

6. Kako je Lidija pokazala dobrohotnost, i zašto je važno pokazati cenjenje za dobrohotna dela?

⁶ Nakon što je bogu odana Lidija bila krštena, „rekla je sa usrdnom molbom: ’Ako ste me vi ljudi [Pavle i njegovi drugovi] prosudili vernom Jehovi, uđite u moju kuću i ostanite.‘ I prisilila nas je da uđemo“, dodao je Luka. Lidijina dobrohotnost se nesumnjivo cenila (Dela 16:14, 15, 40, NW). Ali, propust da se pokaže cenjenje može biti razarajuć. Jednom prilikom je 80-godišnja sestra ograničene snage i sredstava dobrohotno radila na pripremanju obroka za nekoliko gostiju. Bila je posebno razočarana kada je jedan mladić nije ni obavestio da ne može doći. Jednom drugom prilikom, dve sestre su propustile obrok koji je mlada žena pripremila samo za njih. „Bila sam slomljena“, rekla je, „jer nijedna nije zaboravila... Više bih volela da čujem kako su zaboravile na večeru, ali umesto toga nijedna sestra nije bila dovoljno dobrohotna ili ljubazna da me nazove.“ Hoće li te dobrohotnost kao plod svetog duha podstaći da budeš zahvalan i obziran u sličnim okolnostima?

 Dobrohotnost nas čini obzirnim

7. Koja je stvar u vezi dobrohotnosti prikazana naporom učinjenim da se postupi prema želji Jakova u vezi sahrane?

⁷ Dobrohotnost bi trebalo da nas učini obzirnim prema drugima i njihovim željama. Da to prikažemo: Jakov (Izrael) je zamolio svog sina Josifa da prema njemu pokaže ljubaznu dobrohotnost time da ga ne sahrani u Egiptu. Iako je to zahtevalo da se Jakovljevo telo nosi na priličnu udaljenost, Josif i ostali Jakovljevi sinovi „ga prenesoše u zemlju Kanaansku i sahraniše ga u pećini na njivi Makpelskoj, prema Mamriji, koju Avraham kupi u Evfrona Hetejca, kao svoj grob“ (Postanje 47:29; 49:29-31; 50:12, 13). U skladu s tim primerom, zar ne bi trebalo i nas da podstakne ljubazna dobrohotnost da se držimo biblijski opravdanih priprema za ukop za koje izraze želju članovi hrišćanske porodice?

8. Šta iz primera Rahab možemo da naučimo o nagrađivanju dobrohotnosti?

⁸ Kada drugi prema nama pokažu ljubaznu dobrohotnost, zar ne bi trebalo da izrazimo zahvalnost ili da uzvratimo na neki način? Sigurno da bi trebalo. Bludnica Rahab je pokazala dobrohotnost skrivajući izraelske uhode. Zato su Izraelci pokazali ljubaznu dobrohotnost sačuvavši nju i njen dom kada su grad Jerihon predali uništenju (Jošua 2:1-21; 6:20-23). Kako divan primer koji pokazuje da bi trebalo na dobrohotnost da uzvratimo pokazivanjem obzirnosti i dobrohotnosti sa svoje strane!

9. Zašto se može reći da je ispravno tražiti od nekoga da prema nama pokaže ljubaznu dobrohotnost?

⁹ Što se toga tiče, ispravno je da zamolimo nekoga da prema nama pokaže ljubaznu dobrohotnost. To je učinio Jonatan, sin prvog izraelskog kralja, Saula. Jonatan je zamolio svog voljenog mlađeg prijatelja Davida da prema njemu i njegovoj porodici pokaže ljubaznu dobrohotnost (1. Samuelova 20:14, 15; 2. Samuelova 9:3-7). David se prisetio toga kada je osvetio Gabaonjane kojima je Saul naneo zlo. Prisećajući se „zakletve Jehovine“ između njega i Jonatana, David je iskazao ljubaznu dobrohotnost poštedevši život Jonatanovog sina Mefibošheta (2. Samuelova 21:7, 8, NW). Da li je i kod nas na isti način ’naše „da“ „da“‘? (Jakov 5:12). I ako smo skupštinske starešine, da li smo isto tako samilosni kada prema suvernicima treba pokazati ljubaznu dobrohotnost?

Dobrohotnost jača veze

10. Kako je bila blagoslovljena ljubazna dobrohotnost Rut?

¹⁰ Ljubazna dobrohotnost jača porodične veze i unapređuje sreću. To je bilo pokazano u slučaju Moapke Rut. Ona je naporno radila kao sabirač na polju postarijeg Boaza blizu Betlehema, pribavljajući hranu za sebe i svoju siromašnu svekrvu, Naomi, koja je bila udovica (Rut 2:14-18). Boaz je kasnije rekao Rut: „Ovo tvoje poslednje delo [ljubazne dobrohotnosti, NW] još više za te govori negoli prvo, jer ti nisi tražila mladiće, ni siromašne ni bogate“ (Rut 3:10). Kao prvo, Rut je pokazala ljubaznu dobrohotnost prema Naomi. U ’ovom drugom svom činu‘, Moapka je ispoljila ljubaznu dobrohotnost time što je bila spremna da se venča sa postarijim Boazom kako bi podigla ime svom umrlom suprugu i ostareloj Naomi. Ruta je preko Boaza postala majka Davidovog dede Obeda. A Bog joj je dodelio ’potpunu platu‘ time što je postala predak Isusa Hrista (Rut 2:12; 4:13-17; Matej 1:3-6, 16; Luka 3:23, 31-33). Kakve je samo blagoslove značila Rutina ljubazna dobrohotnost za nju i njenu porodicu! I danas dolazi do blagoslova, sreće i jačanja porodičnih veza kada ljubazna dobrohotnost dolazi do izražaja u bogobojaznim domovima.

11. Koji je učinak imala dobrohotnost Filemona?

¹¹ Dobrohotnost jača veze unutar skupština Jehovinog naroda. Hrišćanin  Filemon je bio poznat po pokazivanju ljubazne dobrohotnosti prema suvernicima. Pavle mu je rekao: „Zahvaljujem Bogu svome spominjući te svagda u molitvama svojim, čuvši za ljubav tvoju i za veru koju imaš ka Gospodu Isusu i k svim svetima... Ja sam u istini, veliku radost i utehu imao od ljubavi tvoje, jer si ti, brate, umirio srce svetima“ (Filemonu 4-7). Biblija ne kaže kako je Filemon okrepio srca svetih. Međutim, on je sigurno pokazao ljubaznu dobrohotnost prema ostalim pomazanicima na različite načine na koje su bili okrepljeni, a to je nesumnjivo ojačalo njihove međusobne veze. Slično se događa kada hrišćani danas ispoljavaju ljubaznu dobrohotnost.

12. Šta je bila posledica dobrohotnosti koju je pokazao Onesifor?

¹² I Onesiforova dobrohotnost je donela dobre rezultate. „Neka Gospod udeli milost Onesiforovom domu“, rekao je Pavle, „jer me je često okrepio i nije se postideo mojih okova. Nasuprot tome, kada se zatekao u Rimu, marljivo me potražio i pronašao. Neka mu Gospod udeli da nađe milost od Jehove u taj dan. I sve službe koje je vršio u Efesu znate dovoljno dobro“ (2. Timoteju 1:16-18, NW). Ako nastojimo da pokazujemo ljubaznu dobrohotnost prema suobožavaocima, bićemo srećni i ojačaće veze bratske naklonosti unutar hrišćanske skupštine.

13, 14. Kako je skupština u Filipima bila primerna, i kako je Pavle odgovorio na njenu dobrohotnost?

¹³ Kada cela skupština pokazuje ljubaznu dobrohotnost prema suobožavaocima, time se jačaju njihove međusobne veze. Takva bliska veza je postojala između Pavla i skupštine u Filipima. U stvari, jedan od razloga zbog čega im je Pavle pisao pismo bio je da izrazi zahvalnost za njihovu dobrohotnost i materijalnu pomoć. Pisao je: „Od početka propovedanja evanđelja, kad izađoh iz Maćedonije, nijedna mi Crkva ne prista u stvar davanja i uzimanja osim vas jedinih jer i u Solunu i prvi i drugi put poslaste mi u potrebu moju... Sve sam primio i imam izobila. Ispunio sam se dobra, primivši od Epafrodita što ste mi poslali, kao miro koje lepo miriše, kao prinos koji je prijatan i ugodan Bogu“ (Filipljanima 4:15-18).

¹⁴ Nije čudo što su dobrohotni Filipljani bili spomenuti u Pavlovim molitvama! On je rekao: „Zahvaljujem Bogu svome kad se god opominjem vas, i svagda se, u svakoj molitvi svojoj, za vas s radošću molim radi vašeg zajedničarstva u evanđelju od prvog dana pa do danas“ (Filipljanima 1:3-5). Takva dobrodušna i darežljiva podrška delu propovedanja Kraljevstva može samo ojačati skupštinu. Nakon što su Filipljani dobrohotno učinili što su mogli u tom pogledu, Pavle im je zasigurao: „A Bog moj ispuniće svaku potrebu vašu po bogatstvu svome, sa slavom u Isusu Hristu“ (Filipljanima 4:19). Da, Bog nagrađuje dobrohotnost i darežljivost. Njegova Reč kaže: „Svako će, ma koje dobro da učini, primiti to natrag od Jehove“ (Efešanima 6:8, NW).

Kad žene pokazuju dobrohotnost

15, 16. (a) Kako je bila upamćena Dorkina dobrohotnost, i šta se dogodilo kada je umrla? (b) Kako dobrodušne hrišćanke danas obiluju dobrim delima?

¹⁵ Ljubazna dobrohotnost učenice Dorke (Tabite, Srne) iz Jope bila je nagrađena. „Ona je činila mnogo dobrih dela i milostinje“, a kad se „razbole i umre“, učenici su poslali u Lidu po Petra. Kada je stigao, „uvedoše ga u gornju sobu. Oko njega sakupiše se sve udovice plačući, i pokazaše mu suknje i haljine što je radila Srna dok je bila s njima“. Zamisli sledeći prizor: Tužne, uplakane udovice su ispričale apostolu kako je Tabita bila dobrohotna i kao dokaz njene ljubavi i dobrohotnosti  pokazale mu haljine. Otpustivši sve, Petar je kleknuo u molitvi i okrenuo se ka telu. Slušaj! On kaže: „Tabito, ustani!“ I gle! „Ona otvori oči i, videvši Petra, sede. On joj pruži ruku i podiže je. Zatim pozva svete i udovice, i pokaza im je živu“ (Dela 9:36-41). Kakav blagoslov od Boga!

¹⁶ To je prvo zabeleženo uskrsenje koje je učinio apostol Isusa Hrista. A okolnosti koje su dovele do tog divnog čuda bile su utemeljene na dobrohotnosti. Ko zna da li bi Dorka bila podignuta u život da nije obilovala dobrim delima i plodovima milosrđa — da nije obilovala ljubaznom dobrohotnošću. Nisu bile blagoslovljene samo Dorka i te udovice, već je čudo njenog uskrsenja pružilo svedočanstvo na Božju slavu. Da, „To se razglasi po svoj Jopi i mnogi verovaše u Gospoda“ (Dela 9:42). I danas dobrodušne hrišćanke obiluju u dobrim delima — možda tako što šiju odeću za suvernike, pripremaju obroke za ostarele među nama, proširuju gostoljubivost i na druge (1. Timoteju 5:9, 10). Kakvo je to samo svedočanstvo za posmatrače! Iznad svega, kako smo srećni što odanost Bogu i ljubazna dobrohotnost pokreće tu ’veliku vojsku žena koje objavljuju dobru vest‘ na slavu našeg Boga, Jehove! (Psalam 68:11, NW).

Nastavi da težiš za ljubaznom dobrohotnošću

17. Šta je rečeno u Poslovicama 21:21, i kako se te reči primenjuju na bogobojazne pojedince?

¹⁷ Svi koji žele Božju naklonost moraju pokazivati ljubaznu dobrohotnost. „Ko teži za pravednošću i ljubaznom dobrohotnošću, pronaći će život, pravednost i slavu“, kaže mudra poslovica (Poslovice 21:21, NW). Bogu odana osoba marljivo teži za Božjom pravednošću, uvek vođena božanskim merilima (Matej 6:33). Ona neprestano pokazuje lojalnu ljubav, ili ljubaznu dobrohotnost, prema drugima u materijalnom i naročito u duhovnom pogledu. Time ona pronalazi pravednost, jer joj Jehovin duh pomaže da vodi pravedan život. U stvari, ona je ’odevena u pravednost‘, kao što je to bio slučaj sa bogu odanim Jovom (Jov 29:14, NW). Takav pojedinac ne traži svoju slavu (Poslovice 25:27). Umesto toga, on prima svu slavu koju mu Jehova dozvoljava da primi, možda u obliku poštovanja od drugih ljudi koje Bog podstiče da prema njemu postupaju dobrohotno zbog njegove ljubazne dobrohotnosti koju pokazuje prema njima. Osim toga, oni koji lojalno vrše Božju volju pronalaze život — ne samo za nekoliko prolaznih godina, nego zauvek.

18. Zašto bi trebalo da težimo za ljubaznom dobrohotnošću?

¹⁸ Prema tome, neka svi koji vole Jehovu Boga nastave da teže za ljubaznom dobrohotnošću. Tom osobinom stičemo naklonost kod Boga i drugih ljudi. Ona unapređuje gostoljubivost i čini nas obzirnim. Dobrohotnost jača veze unutar porodice i hrišćanske skupštine. Žene koje pokazuju ljubaznu dobrohotnost cenjene su i visoko poštovane. A svi oni koji teže za tom divnom osobinom donose slavu Bogu ljubazne dobrohotnosti, Jehovi.

Kako bi odgovorio?

◻ Kako je Avraham bio primeran u pokazivanju dobrohotnosti?

◻ Šta učimo iz Rahabinog primera o nagrađivanju dobrohotnosti?

◻ Kako je skupština u Filipima pokazala dobrohotnost?

◻ Kako dobrodušne hrišćanke danas obiluju dobrim delima?

◻ Zašto bi trebalo da težimo za ljubaznom dobrohotnošću?

[Pitanja za razmatranje]